Izvor: Blic, 04.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od Basajeva
Strah od Basajeva
U Čečeniji se u nedelju održavaju predsednički izbori, a najveće šanse za trijumf ima Ahmad Kadirov, koji ima podršku zvanične Moskve.
'Moramo biti jedinstveni kako bismo spasili naš narod i sa time se svi ovde slažu', rekao je Kadirov.
Ipak, izbori se održavaju pod senkom čečenskih separatista, a njihov lider Aslan Mashadov je odbacio izbore kao nelegitimne. On je najavio da će nastaviti borbu za nezavisnost sve dok ne protera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ruske vojnike.
'Želja za slobodom Čečenije ne može se sputati nikakvim nelegitimnim izborima', rekao je Mashadov, ističući da se ne slaže sa ekstremnim načinima borbe Šamila Basajeva:
'On veruje da su sve metode dozvoljene u borbi sa Rusima. Ali mislim da i u ratu treba da postoje pravila, kod mene cilj ne opravdava sredstvo.'
Šamil Basajev je najtraženiji čovek u Rusiji, sve obaveštajne i antiterorističke službe tragaju za njim, a Kremlj bi rado želeo da ga viti bilo ubijenog ili uhvaćenog živog kako bi mu se sudilo za zločine počinjene tokom borbe čečenskih separatista za nezavisnost. Basajev je Čečene vodio u dva rata, organizovao je jedan od najvećih terorističkih napada u istoriji (otmica taoca u moskovskom pozorištu), a iako je izgubio nogu od protivpešadijske mine nije prestao da se bori.
Jedan od najkrvoločnijih ratnih vođa Čečena je fanatik koji ima više od decenije dugu tradiciju ubijanja civila i vojnika, a ruske službe bezbednosti tvrde da njegovi gerilci imaju pomoć međunarodnih terorističkih grupa među kojima je i Al Kaida.
Basajev (38) je pravio probleme i pre raspada bivšeg Sovjetskog Saveza. On je pomogao otmicu putničkog aviona 1991. godine čiji je cilj bilo skretanje pažnje međunarodne zajednice na čečenski problem, a ubrzo nakon toga postao je jedan od najuticajnijih komandanata separatista. Nasilje i brutalnost već od početka su postali zaštitni znak njegove borbe. Početkom 1995. godine, nekoliko dana pošto su ruske snage ušle u Čečeniju, u jednom moskovskom parku pronađen je zakopan kontejner sa radioaktivnim materijalom. Basajev je preuzeo odgovornost za ovu akciju. U junu iste godine tokom prvog rata u Čečeniji Basajev je okupio više od 200 dobro naoružanih boraca i zauzeo selo Budjonovsk na granici sa Čečenijom. U akciji oslobađanja poginulo je više od 100 osoba među kojima i veliki broj civila, a on se sa svojim ljudima vratio u Čečeniju. Tom akcijom on je dobio epitet heroja, godinu dana kasnije Rusi su se povukli, a na prvim predsedničkim izborima Basajeva je porazio Aslan Mashadov. Kao njegov zamenik Basajev je pokušao da se transformiše iz teroriste u političara, maskirnu uniformu je zamenio odelom.
Već 1999. Basajev se vratio ratovanju, a sa Saudijcem Katabom je organizovao upad u Dagestan sa namerom da napravi islamsku državu. Usledio je žestok odgovor Kremlja, u bombardovanju Groznog poginulo je više od 300 osoba, a prestonica Čečenije je oslobođena u januaru 2000.
Basajev tvrdi da Islamska armija u Čečeniji ima dva bataljona odreda samoubica u kojima ima 500 boraca i da su oni spremni za konačan obračun sa ruskim snagama.
Međutim, ruski analitičari procenjuju da su Čečeni u očaju zbog čega su se i okrenuli samoubilačkim napadima, koji izazivaju veliki strah kod civila. Oni predviđaju da su čečenski separatisti na ivici snaga i kapaciteta. Ipak, religijski faktor je u poslednjih nekoliko godina postao ključan za rešavanje problema. Po ugledu na Bliski istok i Palestince, Čečeni sve više slave 'mučenike', što bi borbu za nezavisnost moglo da produži u nedogled.
Prema zvaničnim podacima, od 1999. godine u Čečeniji je poginulo 4.705 ruskih vojnika, dok organizacija 'Majke ruskih vojnika' procenjuje da je taj broj daleko veći, čitavih 11.000. Ova organizacija procenjuje da je u prvom čečenskom ratu (1994-1996) poginulo 14.000 ruskih vojnika, dok zvanični organi navode 5.500 poginulih pripadnika armije. Iako nema zvaničnih podataka, procenjuje se da je u dva čečenska rata poginulo nekoliko desetina hiljada civila. Ukupno 60.000 izbeglica iz Čečenije preselilo se u susednu Ingušetiju. Od početka ove godine u Čečeniji je oteto više od 250 osoba. A. Petrović
