Izvor: Politika, 27.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stradalnik iz Gvantanama
Dugo zatočeništvo u "tropskom gulagu": Murata Kuranca niko nije hteo – ni Turska čiji je državljanin, ni Nemačka u kojoj je rođen i odrastao
Murat Kuranc je je verovatno najpoznatije ime iz "tropskog gulaga", zloglasnog logora Gvantanamo, iz kojeg je pre neki dan pušten posle gotovo pet godina robije i potpune izolacije. Njegovo ime spominjano je često, i raznim povodima, posebno u nemačkim medijima.
"Taliban iz Bremena" postao je, sticajem prilika, predmet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i moguća žrtva visoke politike tri zemlje od kojih je svaka želela da ga drži što dalje od sebe: Sjedinjenih Američkih Država, u čije zarobljeništvo je dopao posle "crnog septembra" 2001, Turske čiji je formalno državljanin i Nemačke u kojoj je rođen i odrastao.
U brojnim nepoznanicama koje prate ovaj slučaj, jedno je sigurno: Murat Kurnac je mogao da napusti Gvantanamo još 2002, ali ga ni Turska ni Nemačka u tom času nisu htele!
Njegova odiseja počela je u oktobru 2001, kada se u "pogrešno vreme" našao na "pogrešnom mestu", a okončana je, bar se tako čini (tek treba da se, u parlamentu i pravosuđu, baci malo više svetlosti u tamu koja prati ovaj slučaj), krajem avgusta 2006. kad su ga nemačke vlasti preuzele od Amerikanaca u američkoj vojnoj bazi Ramštajn, na nemačkom tlu.
Ovamo je dopremljen, kako tvrdi njegov advokat Bernard Doke, na podu vojnog transportnog aviona, s lancima na rukama i nogama i povezom preko očiju, odakle je, iste večeri, u pratnji advokata i porodice, nastavio put u "zavičajni" Bremen.
U jednom času je, tokom vožnje, zamolio da se zaustave na jednoj usputnoj benzinskoj pumpi, izašao iz automobila i dugo, upadljivo dugo, gledao u nebo: minulih godina živeo je u kavezu u kojem se neonsko svetlo nikad nije gasilo i gotovo zaboravio kako izgledaju noć i dan...
Zainteresovan za brodove
Familija Murata Kurnaca živi četrdeset godina u Nemačkoj, ali je zadržala tursko državljanstvo. Otac je radio u fabrici automobila, majka je, za razliku od mnogih njenih zemljakinja, želela da bude "moderna žena". Odevala se kao Nemice i farbala kosu u plavo. Murat je učio zanat, interesovali su ga brodovi.
Bio je, navodno, veoma religiozan i tog nesrećnog 3. oktobra 2001. godine odleteo je, tada sedamnaestogodišnjak, sa frankfurtskog aerodroma u Karači. U Pakistanu je, u nekoj od tamošnjih džamija, nameravao da se upozna sa "pravom verom".
Nije mu se dalo. Pokupili su ga iz autobusa, zajedno sa grupom avganistanskih talibana i, posle kraćeg zadržavanja u jednom američkom logoru u Avganistanu, otpremili u Gvantanamo, gde je, sve
do pre neki dan, čamio godinama, bez optužnice i sudskog procesa.
"Taliban iz Bremena"
Njegov robijaški staž je mogao da bude znatno kraći da su 2002. Nemci prihvatili američku ponudu da im ga izruče. Vlasti u Berlinu su, međutim, očigledno želele da se otarase "opasnog čoveka" i, indirektno, bilo kakve veze sa atentatima u Njujorku i Vašingtonu, pod izgovorom da je Murat – turski državljanin. Turci su bili još manje zainteresovani za njegovu sudbinu.
Vlasti u Bremenu, gde je robijaš iz Gvantanama rođen i odrastao, nameravale su da spreče njegov eventualni povratak, tako što bi njegovu dozvolu boravka na neograničeno vreme poništili uz obrazloženje da se nije vratio u zemlju posle pola godine. Sud je, međutim, rekao da to ne može.
U Gvantanamo su, uz američku saglasnost, poslati čak nemački agenti koji su želeli da od "talibana iz Bremena", i iz prve ruke, saznaju nešto više o eventualnoj aktivnosti Al kaide u sopstvenoj zemlji. Iz razgovora sa njim su, navodno, zaključili da je reč o "naivnom i bezazlenom momku", iako ga komandant Gvantanama u izjavi jednom nemačkom listu i dalje označava kao "neprijateljskog borca" i grešnika.
Advokat Murata Kuranca te detalje sada koristi kao argumente za žestoke napade koje, gotovo na ravne časti, upućuje američkim i nemačkim vlastima: prvima što su njegovog klijenta mučili i zlostavljali "kao životinju", a ovima u sopstvenoj zemlji da su u tome saučestvovali, time što što nisu prstom mrdnuli.
A da je bilo moguće nešto učiniti i u Šrederovo vreme, advokat upućuje na činjenicu da je Šrederov naslednik Angela Merkel "slučaj Kurnac" potrgla dva puta u razgovoru sa predsednikom Džordžom Bušom, u januaru, tokom njenog boravka u Vašingtonu, i u julu, prilikom posete američkog predsednika kancelarkinom zavičaju.
U napadima na bivšu vlast advokat, istina, nespominje dve važne činjenice koje su radikalno promenile situaciju: američki savezni sud je prošle godine zaključio da se Kurnac bez osnova drži u Gvantanamu (na to je uložena žalba) i da je, u međuvremenu, Gvantanamo postao politički balast za administraciju u Vašingtonu.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 27.08.2006.]
