Izvor: Politika, 06.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stotine bitova u sekundi
Mr Spira Matić: Za sada držimo korak s razvijenim svetom u razvoju čitača različite namene u manjim serijama
INTERVJU
Najveći lanac prodavnica u svetu, "Vol-mart" iz SAD, ni od koga ne preuzima robu koja nije obeležena radio-talasnim (RFID) čipovima za automatsko raspoznavanje. Pojedine zemlje i kompanije utiskuju ih u pasoše, kreditne kartice i ko zna šta još.
Otkuda toliki otpor, ako se zna da pružaju bolju zaštitu?
– Svaku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novu tehnologiju prate otpori koji proizilaze, s jedne strane, iz nerazumevanja tehničkih rešenja, a s druge, iz suprotstavljenih interesa: rukovodstvo namerava da uvede evidenciju radnog vremena i kontrolu pristupa što, razumljivo, izaziva opiranje zaposlenih. Bolju zaštitu će jedni tumačiti kao prednost, a drugi kao nedostatak – objašnjava mr Spira Matić, vrsni znalac ove oblasti i generalni direktor preduzeća SDDITG iz Beograda koje, pored ostalog, sarađuje sa Institutom "Mihajlo Pupin" i Elektrotehničkim fakultetom i s nekoliko čuvenih svetskih kompanija. Posle diplomiranja i magistriranja na ETF-u, svoj istraživački put započeo u Institutu "Vinča", izvesno vreme proveo u SAD, a već nekoliko godina je uspešan poslovni čovek u računarskim vodama.
• Nije li strah prozvan "Veliki brat vas posmatra" jedini razlog tome?
– "Veliki brat vas posmatra" jeste jedna vrsta dežurnog strašila. Današnji je poprilično napredovao u poređenju sa opisom Džordža Orvela. Pored posmatranja, ovladao je mnogim drugim veštinama, kao što su krađa identiteta, stvaranje profila osobe-žrtve (navike, mane itd.) i predviđanje ponašanja u različitim prilikama.
• Na kojim načelima se zasniva nova tehnologija, iako su joj koreni sedamdesetak godina stari?
– Sam koncept nije nov, ali savremena rešenja skoro da ne liče na prvobitna. Početkom se može smatrati naučni rad Harija Stokmana, objavljen 1948. Osnovni delovi su: primopredajnik (u vidu kartice, nalepnice i sl.), čitač sa antenom i informacioni sistem. Postoje dve vrste primopredajnika (transponder): pasivni (bez sopstvenog) i aktivni (napajanje iz vlastite baterije). Čitač sa antenom stvara energiju za napajanje elektronskih kola u primopredajniku, uspostavlja radio-frekventnu vezu i dvosmerno prenosi podatke brzinama po nekoliko stotina bita u sekundi istim komunikacionim kanalom. Povezan je sa odgovarajućim informacionim sistemom korisnika.
• Nedavno su u SAD na univerzitetu pokazali kako se neovlašćeno čitaju podaci?
– Neovlašćeno čitanje je teško sprečiti, može se onemogućiti ili otežati razumevanje pročitanog različitim postupcima šifrovanja.
• Koliko je to uzelo maha u svetu?
– Pozitivan učinak primene u lancima snabdevanja, trgovini na veliko i malo je izuzetan, u poređenju s bar-kodom. Ogledaju se, između ostalog, u sledećem: jeftinija i uspešnija dostava (smanjenje troškova i grešaka), delotvornije sprečavanje krađe i zaštita robne marke falsifikata. "Metro" je u Nemačkoj izgradio "prodavnicu budućnosti" u kojoj se obeležena roba automatski prati od uzimanje iz polica do plaćanja.
• Kakvo je stanje u našoj zemlji?
– Još se ne koriste naveliko. Proteklih pet godina najviše u kontroli pristupa, nadzoru radnog vremena, na sportskim borilištima (Hala "Milenijum" u Vršcu)... Ima nekoliko primera iz saobraćaju: naplata putarine na autoputevima, nadgledanje točenja goriva, automatsko raspoznavanje vozila (oba Novi Sad). U toku su pripreme za masovno uvođenje u dostavljanju robe i u prodavnicama. U gradovima već obeležavaju kućne ljubimce.
• Da li ćemo moći ubuduće da izvozimo u EU i ostale razvijene zemlje bez ovakvog obeležavanja?
– Neki proizvodi se izvesno neće moći izvoziti bez, između ostalog, propisane ambalaže i odgovarajućeg obeležavanja. Ako prehrambene označite RFID primopredajnicima, možete ih pratiti od njive do trpeze.
• Držimo li korak sa ostalim zemljama?
– U proizvodnji transpondera – u obliku identifikacione (ID) kartice, etikete ili nekom drugom – ne možemo. Za sada držimo korak s razvijenim svetom u razvoju čitača različite namene, pravimo ih u manjim serijama. U saradnji sa Institutom "Mihajlo Pupin" nudimo potpuno rešenje zasnovano na domaćem čitaču i odgovarajućem programu. Pre tri godine smo s jednim domaćim proizvođačem osmislili elektronski strujomer s pretplatom koji je izazvao veliko interesovanje i tražnju u svetu, ali zbog nedostatka novca nismo ostvarili komercijalni uspeh.
• Za koga u inostranstvu radite?
– Godinama sarađujemo s kompanijom "Filipsom", jednim od tehnoloških predvodnika u ovoj oblasti, čiji smo sistem integrator za identifikaciju. Nalazimo se na svim spiskovima isporučilaca. Za kompaniju "Stratos lajtvejv" iz Čikaga smo razvili a sada je u toku proizvodnja pilot serije novog uređaja za računarske mreže, utemeljenog na RFID tehnologiji. Posle zvaničnog predstavljanja moći ćemo da iznesemo pojedinosti.
• Kakve se novine očekuju, pre svega u unapređenju zaštite podataka?
– Kada primena dostigne puni zamah, u proizvodnji, isporuci robe, trgovini i prevozu, procenjuje se da će u svetu biti potrebno nekoliko desetina miliona transpondera svake sekunde. Očekuje se dalji pad cena (nekoliko centi). Zaštite od zloupotreba je, međutim, veoma složena, nema jedinstvenog rešenja.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 06.10.2006.]
