Izvor: Vostok.rs, 29.Feb.2012, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štit i ruža za žene u epoletama
29.02.2012. -
Čak u armiji postoji posao koji su žene u stanju bolje da rade od muškaraca. Specijalno za lepši pol u epoletama utvrđena je Savezna javna nagrada Štit i Ruža. Najdostojnijima ona se dodeljuje 28. februara.
Vojna uniforma odavno je prestala da bude strogo muška odlika. Ženama ona takođe dobro stoji, posebno paradna, ali je slabiji pol oblači samo u svečanim slučajevima. Jedan od njih je ceremonija dodele savezne javne nagrade Štit i Ruža. Nagradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je utvrdila 2008. godine Asocijacija radnika organa reda i specijalnih službi Rusije. Ona se dodeljuje aktivnim i budućim saradnicama, sportisktinjama, veteranima svih bezbednosnih resora, kao i udovicama i majkama čiji su muževi i deca poginuli obavljajući svoju dužnost.
Ove godine dodeljena je 41 nagrada, od njih skoro polovina u nominaciji Vernost službenoj dužnosti. Muškarci, tim pre vojnici, umeju sve, ali ima poslova gde se bez slabijeg pola ne može. Teško ranjene može da neguje samo žena koja ume da saoseća, govori dobitnik nagrade Štit u Ruža, pukovnik medicinske službe, magistar medicinskih nauka Tatjana Afanasjeva.
Svakom pacijentu je potreban lični prilaz. Niko još nije zamenio ni toplu reč, saučešće, a to je mnogo važno za oporavak. Zato smatram da medicinske sestre mogu da budu samo žene. Samo one mogu da saosećaju. Da budu blizu da se pacijent ne plaši, da objasne i da raspolože, da izazovu osmeh kako bi se čovek opustio.
Rehabilitacionom medicinom Tatjana Afanasjeva je počela ozbiljno da se bavi još na fakultetu. Sada vlada svim vidovima rehabilitacionog lečenja i obično vodi najteže slučajeve. 15 godina je na svojoj odgovornoj dužnosti i za godine službe podigla je na noge ne jednu hiljadu ljudi sa povredama kičme i eksremiteta. Tatjana ima mnogo nagrada, među njima je i Za vojničku hrabrost. Veteran je bojevih dejstava i više puta je bila u kriznim žarištima. Ali o tome samo ukratko, jer svi detalji se ne mogu ispričati. Rat kao rat, i osećaj straha je morala da preživi, govori Tatjana Afanasjeva.
Naravno, bilo je strašnih momenata. Ko kaže da nije strašno, ne govori istinu. Ali ako je postavljen zadatak i treba ga izvršiti, drugog izlaza nema.
A kod kuće je Tatjana jednostavno žena i majka. Porodica takođe očekuje od nje pažnju i brigu. Porodica ne treba da strada, ma kako bilo teško na poslu. Ali armija ju je naučila disciplini, a to olakšava i kućne poslove, govori Tatjana Afanasejva.
Čak noseći epolete, žena uvek ostaje iza muža. Smatram da glavno mesto u porodici zauzima upravo muškarac. To je moj oslonac i moje rame. A glavni zadatak žene je da stvori toplinu i dom, da uvek poželiš da se tamo vratiš.
Štit i Ruža, i nikakvih protivrečnosti – heroizam i hrabrost sasvim su spojivi sa lepotom i ženstvenošću. I sve to ne toliko po službenoj dužnosti, već po zovu duše.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
