Izvor: Blic, 25.Okt.2017, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stigla je jesen evropskog NEZADOVOLJSTVA. Razlog je OČIGLEDAN
Poslednjem izbornom talasu u Nemačkoj i Austriji, gde je viđena velika podrška desničarskim nacionalistima i partijama evropskeptika, pridružila se i Češka, koja je dodatno produbila zabrinutost Brisela.
Proevropski establišment Češke pretrpeo je poraz na izborima od strane proruskog milionera kojeg nazivaju i "češkim Donaldom Trampom", Andreja Babiša (63). Bogati desničar, čija partija nosi naziv Akcija za nezadovoljne građane, osvojio je ovog vikenda 29,6 procenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glasova, odnosno 78 od 200 parlamentarnih mandata u donjem domu, a ovakav rezultat u mnogim zapadnim medijima smatra se okretanjem zemlje udesno.
Drugi najbogatiji čovek Češke, čije bogatstvo se procenjuje na 3,5 milijardi funti, osnovao je pokret pre samo dve godine, uz parolu da će se "boriti protiv korupcije i drugih bolesti u državnom političkom sistemu".
Njegovi oponenti ipak ga vide kao opasnost po demokratiju zbog svog autoritativnog stila vođstva, a smatraju i da bi zbog ličnih poslova moglo da dođe do sukoba interesa. Strepi se i od ultradesničarske vlade, koju bi Babiš mogao da formira sa drugim desničarskim frakcijama, koje zahtevaju čak i izlazak iz EU i prekid "islamizacije Češke".
Smatralo se da će Bregzit biti dovoljno upozorenje. Tokom proleća činilo se da Brisel pobeđuje nad nadolazećom plimom populista, najpre pobedom proevropski orijentisanog Marka Rutea u Holandiji, a zatim i dolaskom Emanuela Makrona na čelo Francuske, koji je odneo ubedljivu pobedu nad Marin Le Pen u drugom krugu izbora.
Ipak, iako se činilo da je talas populizma nestao, usledili su novi udarci. U septembru je na nemačkim izborima Alternativa za Nemačku zauzela treće mesto u izbornoj trci. Iako je proevropska partija Angele Merkel ostvarila pobedu i gotovo osigurala svoju poziciju, i dalje ima problema oko formiranja vlade. Nakon prošlonedeljnih izbora u Austriji, novi kancelar Martin Kurc ozbiljno razmišlja da formira koaliciju sa desničarskom Slobodarskom partijom, sa kojom se u vezu dovode čak i nacistička obeležja. Ovom talasu su se sada priključili i Česi.
Među evropskim zvaničnicima, svaki populistički pokret se često karakteriše kao "nedostatak liderstva", piše "Politiko". Svaki anti-establišmentski potres čini se da je viđen kao iznenađenje među političkim i finansijskim elitama, od kojih su mnogi pomislili da je svemu kraj nakon pobede Makrona.
Brisel u međuvremenu nastavlja da govori o "dubljoj integracijI", dok Makron predvodi u pozivima za bližu Evropu, od kada su Britanci rešili da napuste uniju. Međutim, Makron je predložio jedinstveni budžet evropzone, a prvi korak bi bio sprovođenje programa po kojem bi bogatiji sever kontinenta subvencionisao siromašniji jug, što se ne poklapa baš sa novom koalicijom koja se kuje u Berlinu.
- Ovi izbori će možda imati neki uticaj. Mislim da neće moći baš sve da se odvija kao i do sada, i da neće biti lakih i brzih rešenja - rekao je Dalibor Rohak, istražitelj ekonomskih i političkih trendova u Evropi sa Američkog preduzetničkog instituta za "Politiko".
Prema pisanju američkog lista, ovakva kolebanja bi mogla da utiču ne samo na Evropu, već i da zakomplikuju američku spoljnu politiku, kojoj je Evropa jedan od najbližih saveznika, da naštete kompanijama, ali i da stvore bezbednosne probleme.
- Nacionalne države su se vratile i da, to u svemu otežava politiku. Ali to je što je, glasači su tako odlučili. Neće biti lak put napred, ali alternative nema - rekao je Rohak.
