Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štazi u Bundestagu
Agenti i žrtve famozne istočnonemačke tajne službe u zapadnonemačkom parlamentu. – Posebne "zbirke" o Brantu, Šmitu, Štrausu i Engholmu
Od našeg stalnog dopisnika
BERLIN, 18. jula – Prva posledica podizanja medijske i političke temperature oko afere "Rozenholc" (ružino drvo): šefovica službe koja čuva i obrađuje mračnu ostavštinu famozne istočnonemačke tajne policije Štazi Marijane Birtler odlučila je posve neočekivano da već do kraja jula otvori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za javnost deo tajnog arhiva koji se odnosi na poslanike Bundestaga u mandatu od 1969. do 1972. godine.
Ovoj odluci prethodili su žestoki napadi dvojice eksperata, od kojih se jedan nalazi u savetu spomenute službe, na Birtlerovu. Ona je optužena da je iz karijerističkih razloga – predstojao je njen reizbor – osujetila objavljivanje intrigantnog materijala koji se odnosi na četrdeset i tri zapadnonemačka poslanika.
Izveštaj specijalne ekspertske komisije koja je "studirala" dosijea "Rozenholca", sročen na preko dve stotine strana, bio je gotov još početkom prošle godina, ali je i on držan sve do sada kao – velika tajna.
Marijane Birtler je odlučno odbijala kritike na njen račun, uz objašnjenje da je reč o veoma delikatnom materijalu koji zahteva brižljiv tretman i temeljitu obradu. Najavljivala je da će, čim taj posao bude okončan, ali ne pre 2007, dosije "Rozenholc" biti dostupan javnosti.
Slučaj Helmuta Kola
Pozivala se, pri tom, na zakonska ograničenja koja su stupila na snagu posle okončanog procesa koji je protiv ove službe vodio bivši kancelar Helmut Kol.
U dugom "ratu" sa Birtlerovom, Kol je, naime, pokušavao da zabrani objavljivanje nekoliko tomova njegovog Štazi dosijea i delimično u tome uspeo.
Sud je potvrdio pravo ovoj službi da učini dostupnim arhivu koja se odnosi na javne i političke ličnosti, ali je to pravo osetno ograničio ostavljajući mogućnost "pogođenim ličnostima" da izuzmu delove koji se odnose na njihovu privatnost.
Kolov dosije sadrži, inače, osim analiza i procena njegove ličnosti, koje su pratile dugu karijeru šefa Hrišćansko-demokratske unije (gotovo četvrt veka) i "večitog kancelara" – punih šesnaest godina – snimke njegovih telefonskih razgovora u kojima on često, dok je govorio o drugim ličnostima i političarima, nije imao "dlake na jeziku".
Kritikama na račun Birtlerove suprotstavio se takođe odlučno savet koji u ime Bundestaga i pokrajinskih parlamenata kontroliše rad njene službe, tvrdeći da nije na svoju ruku sprečavala obelodanjivanje arhiva od javnog interesa.
Famozna lista
Tajnovitost koja još pokriva aferu "Rozenholc" učinila je svoje: u javnosti se spekulisalo o velikom broju zapadnonemačkih poslanika koji su, navodno, "radili za Štazi". U tim spekulacijama spominjana su i neka zvučna imena.
Neko se, dolivajući ulje na vatru, prisetio svojevremene izjave čuvenog šefa obaveštajne službe Nemačke Demokratske Republike Markusa ("Miše") Volfa da Štazi u Bundestagu "ima veoma jaku poslaničku frakciju".
U procesima koji su vođeni posle ujedinjenja, zbog saradnje sa Štazijem, koja se kvalifikuje kao izdaja, na sudu se našlo samo pet poslanika sa ove famozne liste.
Oni koji su bili u prilici da zavire u dosijea "Rozenholc", a među njima je u tome najglasnija bila upravo Marijane Birtler, pokušavali su da ohlade atmosferu i prevelika očekivanja radoznalaca, objašnjavajući da tamo nema ničeg posebno spektakularnog i da je reč, u najvećem broju slučajeva, o "žrtvama", ličnostima od "posebnog interesa" za istočnonemačku tajnu službu, a ne o njenim stvarnim agentima. Zabunu, navodno, unosi činjenica da uz njihova imena stoji istovetna oznaka.
Prva imena "žrtava" sa tog famoznog i dugačkog spiska objavio je "Špigl" u najnovijem broju, a danas su to, u elektronskim izdanjima, učinili i još neki listovi.
Tako se saznalo da su na "nišanu" Štazija posebno bili tadašnji kancelar Vili Brant, njegov naslednik Helmut Šmit, šef bavarske pokrajinske vlade Franc Jozef Štraus i bivši savezni ministar unutrašnjih poslova – u Kolovo vreme – takođe Bavarac, Fridrih Cimerman, te bivši šefovi liberalne stranke Erih Mende i, znatno kasnije, kratko predsednik Socijaldemokratske partije i predsednik pokrajinske vlade u Šlezvig-Holštajnu Bjern Engholm.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 19.07.2006.]
