Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Avg.2015, 11:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Imaš stan, vrati kuću

Ipak smo se, dragi čitaoci, odlučili za presedan pa ćemo ovonedeljnu kolumnu posvetiti aktuelnijoj temi, a uvek aktuelnu poljoprivredu ćemo ostaviti za naredni broj.

Dakle, stariji među vama – iskreno se nadamo da i takvih ima – sigurno se sećaju akcije iz soc-samoupravnih vremena: „imaš kuću, vrati stan".

Podsećamo na to pre svega da bi smo ukazali da su neke stvari u Srbiji konstanta i da svaka vlast pribegava istim populističko-demagoškim trikovima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Pa kad god društvo zapadne u krizu, ona smisli neku akciju kojom pokušava da nezadovoljstvo naroda preusmeri na bolje stojeće pojedince. Tom (iza)zovu nije odolela ni ova današnja.

Sada se, eto, u Skupštini već danima lome koplja oko Zakona o ispitivanju porekla imovine. Doduše, i ne lome se baš nešto mnogo, pošto između pozicije i opozicije tu nema bitnih razlika: svi su oni nalevo nasađeni.

Znači li to, međutim, da nam zakonsko uređenje te materije ne treba, odnosno da država ne treba da zna kako je ko stekao svoju imovinu? Naravno da ne znači.

I najrazvijenije, posebno one dobro uređene i organizovane države, o tome jako vode računa. Razume se, ne iz ideoloških nego sasvim prozaičnih razloga – da bi mogle da naplate porez. Ako ste vi sazidali kuću, a pritom niste prijavili nikakav prihod – ni od rada, ni od kapitala, ni od nasledstva – u državi se odmah pali „crvena lampica". Jer, to znači da ni porez nikakav niste platili. Kuća bez para – u takva čuda država ne veruje.

Tada ona stupa u akciju. Ali za to joj ne treba nikakav poseban zakon niti specijalna ovlašćenja. Tu su dovoljni obični poreski organi. Istini za volju, oni mogu da budu i krajnje neobični, tj. kad treba, transformišu se u najspecijalnije specijalne jedinice.

Mada, više knjiške moljce nego one robokapove kakve smo u direktnom televizijskom prenosu gledali kako upadaju na dunavske splavove i osvajaju šankove.

U Srbiji, pak, čitave horde advokata, lekara i sličnih „slobodnih profesija", taksiste u tom visokom društvu da ne pominjemo, prolaze pored naših poreskih organa praktično neokrznute.

Mnogi od njih imaju prave, privatne i/ili poslovne, imperije, a kad im pogledate knjige goli su k'o crkveni miševi. Svaki pokušaj da se i oni uteraju u pravni sistem, završavao se državnim debaklom. Ništa ne garantuje da tako neće biti i ubuduće.

Da ne dužimo, kad je o ispitaivanju porekla imovine reč, čitav taj posao može da se obavi na osnovu već postojećih poreskih zakona. Nikakvi posebni akti za to nisu potrebni. Nekad se govorilo – kad neki problem ne želiš da rešiš, formiraj radnu grupu.

Sada izgleda važi: kad neki problem ne želiš da rešiš – donesi zakon.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...