Izvor: Politika, 26.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Status Kosova podelio Evropsku uniju
Holandija, Danska i Švedska spremne da slede SAD i jednostrano priznaju nezavisnost Kosova. – Protiv toga desetak država, među kojima su Grčka, Kipar, Rumunija i Bugarska
Pitanje statusa Kosova i Metohije opasno je podelilo Evropsku uniju, a eventualni dogovor Beograda i Prištine tokom predstojećih pregovora možda je jedina nada da se očuva jedinstvo bloka od 27 država. To je zaključak koji upućeni posmatrači izvode posle napornog sastanka ministara spoljnih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije održanog u ponedeljak u Briselu. I mada neki izvori iz sedišta EU optimistično tvrde da je Unija spremna da preuzme značajnu ulogu u vođenju pregovora između Srbije i kosovskih Albanaca, realisti navode da će biti teško da sve članice dođu do istog stava o budućem statusu južne srpske pokrajine.
U međuvremenu, sve je više znakova da će Vašington priznati nezavisnost Kosova i bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. Tako je jedan visoki zvaničnik Stejt departmenta izjavio agenciji AFP da je administracija Džordža Buša sve otvorenija za ideju da SAD i EU "koordinisano" priznaju nezavisnost Kosova. Ovaj izvor rekao je da je kosovskim političarima rečeno da "put ka nezavisnosti nije blokiran" bez obzira na ruski stav. "Albanci će ono što će uraditi uraditi u koordinaciji sa SAD i Evropom, ne sami", tvrdi ovaj američki zvaničnik.
A portparol Stejt departmenta Šon Mekormak izjavio je da će Kosovo biti nezavisno, na osnovu Ahtisarijevog plana. "U okvirima diplomatije pitanje je ovde samo kako se dolazi do te tačke. I to je proces u koji smo uključeni i mi, i Evropljani, Rusi, Srbi, Kosovari, kao i svi drugi. Mi mislimo da ni u čijem interesu nije da se u ovom trenutku zaobiđu sadašnje diplomatske aktivnosti. Naš stav je da je situacija nestabilna i da će bez političkog rešenja izbiti nasilje kakvo smo videli pre osam ili deset godina", rekao je predstavnik američkog ministarstva spoljnih poslova.
Američku liniju u EU podržavaju Holandija, Danska i Švedska, piše nemački "Zidojče cajtung" i objašnjava da je u drugoj grupi, koja se protivi jednostranom priznavanju nezavisnosti, deset do dvanaest država. To su, između ostalih, Grčka, Kipar, Rumunija i Bugarska. U trećoj grupi je nekoliko zemalja koje se još nisu opredelile.
Pobornici priznanja nezavisnosti za svoj stav imaju dva argumenta – da ne treba ustupati pred ruskom politikom sile i da Kosovo osam godina posle rata ima pravo da zna kakva će mu biti budućnost, jer će u suprotnom izbiti novi građanski rat. Druga grupa, tvrde diplomatski izvori, ima tri kontraargumenta – nezavisnost bi bila presedan i ko bi onda mogao da zabrani Srbima u Bosni ili na severu Kosova, ili Abhazima u Gruziji da proglase nezavisnost. Ili, kako Turcima na severu Kipra objasniti da nemaju pravo koje je dato kosovskim Albancima? Drugi argument je da bez odobrenja UN ne postoji osnova da se na Kosovo uputi evropska misija bezbednosti, a treći da bi jednostrano priznanje nezavisnosti nanelo nepopravljivu štetu autoritetu Ujedinjenih nacija.
"Posle katastrofalnog nesaglasja o balkanskoj politici početkom devedesetih godina, Evropljani su se s mukom dogovorili da granice priznate u skladu s međunarodnim pravom mogu biti izmenjene samo dobrovoljnim sporazumom ili rešenjem Saveta bezbednosti UN. Ako sada neke od evropskih zemalja odstupe od tog principa, EU će postati kao amorfna masa koja u teškim situacijama nije sposobna da napravi jedinstvenu i konstruktivnu spoljnu politiku i zadovoljava se samo ulogom piona u geopolitičkim sporovima SAD i Rusije", zaključuje nemački list.
Veću ulogu EU pokušava da dobije i u novim pregovorima, pa je tako slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel izjavio da bi u avgustu grupa sačinjena od tri pregovarača iz Evropske unije, SAD i Rusije mogla da preuzme od Kontakt grupe pripreme za pregovore o budućem statusu Kosova. Kako je prenela slovenačka agencija STA, kandidati za pregovarača EU su Britanac Robert Kuper, iz kancelarije visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, i izaslanik EU za Kosovo Štefan Lene.
Međutim, svrsishodnost pregovora doveo je u pitanje američki izaslanik za Kosovo Frenk Vizner koji je rekao da oni neće biti neograničeni. "To će biti značajno poslednje poglavlje i sve strane će moći da stave svoje ideje 'na sto'. Mi ne želimo da postavljamo konačni rok, ali do rešenja se mora doći brzo", izjavio je Vizner za prištinski dnevnik "Ekspres". On misli da odlučivanje o statusu pokrajine neće biti vraćeno u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija: "Na osnovu prošlonedeljnog iskustva, čini mi se da to ne bilo korisno." Prošle nedelje Sjedinjene Američke Države i neke evropske članice Saveta bezbednosti odustali su od predlaganja nove rezolucije zasnovane na planu Martija Ahtisarija.
Viznerova izjava znači da pregovori, što se američke strane tiče, i ne treba da budu pokušaj da se dođe do rešenja prihvatljivog i za Srbiju i za Albance, pa logično zvuči analiza britanskog stručnjaka za Balkan Tima Džude da su novi pregovori u stvari "kupovina vremena" i pokušaj da se većina zemalja EU ubedi da prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. "To bi omogućilo kosovskim vlastima da na Kosovo pozovu misiju Evropske unije i međunarodnu civilnu službu", izjavio je Džuda Bi-Bi-Siju.
Na drugoj strani, američki stručnjak za Balkan Robert Pranger ocenio je da ipak postoji mogućnost da Vašington bude fleksibilniji u rešavanju budućeg statusa Kosova, ali smatra da će to zavisiti od dogovora sa Rusijom o drugim važnim pitanjima. Prema njegovom mišljenju, na promenu američkog stava o podršci nadgledanoj nezavisnosti Kosova mogle bi da utiču dve stvari: raketni štit i pitanje Iraka i Irana. "Dogovor o Kosovu bi mogao da bude tesno povezan sa rešenjem pitanja antiraketnog štita u istočnoj Evropi i pitanjem Iraka i Irana", kaže on i dodaje da se SAD zalažu i da UN učestvuju u obnovi Iraka, za šta im je potrebna podrška Rusije, što važi i za odnose Vašingtona sa Iranom. "Znači, pitanje budućeg statusa Kosova će biti u rukama velikih sila i njihovih interesa", ocenio je za Glas Amerike Pranger, koji je bio zamenik ministra odbrane u vladi predsednika Ričarda Niksona.
V. Radomirović
-----------------------------------------------------------
Ahtisari "završio posao"
Marti Ahtisari je izjavio da je njegov posao na Kosovu završen. U kratkoj izjavi za finsku televiziju Ile, on je dodao da niko nije tražio da on nastavi da radi kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, ali i da bi sada bio spreman da preuzme ulogu savetnika.
S. R.
-----------------------------------------------------------
Grčka za nastavak pregovora
Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je juče da je od grčkih zvaničnika dobio uveravanja da će podržati dalje evropske integracije Srbije u okviru svojih mogućnosti u EU i da podržavaju da se nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji obavi na kvalitetan način, kako bi se došlo do rešenja koje neće biti nametnuto.
Šutanovac je, u telefonskoj izjavi iz Atine, kazao Tanjugu da je iskoristio priliku i da sa predsednikom Grčke Karolosom Papuljasom i ministrom odbrane Evangelisom Mimarakisom razgovara o uvođenju bele šengen liste za građane Srbije.
Prema njegovim rečima, Papuljas je obećao da će iskoristiti autoritet da skrene pažnju svojim kolegama iz EU da se ne mogu tako tretirati mladi ljudi iz Srbije ukoliko žele iskreno da prihvate Srbiju kao ravnopravnog člana Unije.
Šutanovac je dodao da je sa ministrom odbrane Grčke analizirao saradnju u oblasti odbrane i da su zaključili da postoji dobra saradnja tih resora. U okviru srpskog ministarstva odbrane nalazi se i škola za učenje grčkog jezika koje je finansiralo Ministarstvo odbrane Grčke. "U ovoj godini imamo potpisane sporazume za preko 25 zajedničkih aktivnosti, a više od pola je već realizovano. Ministarstvo odbrane Grčke je zainteresovano da pomogne da se naše ministarstvo revitalizuje i da se vrati na ono mesto koje mu pripada u okviru našeg društva i u okviru Partnerstva za mir", kazao je Šutanovac.
Tanjug
[objavljeno: 26.07.2007.]
