Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Startna pobeda Obame nad Hilari
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. januara – Glavni favorit u izborima za predsednika SAD, njujorška senatorka i bivša "prva dama" Hilari Klinton doživela je sinoć poraz u prvom, neformalnom, izjašnjavanju glasača u Ajovi. Zauzela je tek treće mesto među rivalima u svojoj Demokratskoj partiji, čime je uzdrmana propagandna parola kojom se tvrdilo da će "neizbežno" osvojiti stranačku nominaciju za novog šefa Bele kuće.
U Ajovi su je pobedili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i senator iz Ilinoisa Barak Obama i bivši senator iz Severne Karoline Džon Edvards – prvi ubedljivo, drugi za malo. Saopštava se da je Obama osvojio 38, Edvards 30 a Klintonova 29 procenata glasova.
Startni stranački trijumf Obame doživljava se kao potvrda spremnosti američkog biračkog tela da premosti rasne podvojenosti. On je prvi crnac u istoriji SAD – pobednik u prvom izjašnjavanju pristalica bilo koje ovdašnje partije, naglašava "Vašington post".
Takav ishod deluje gotovo kao neka vrsta "mentalitetne revolucije", ali analitičari predočavaju da izjašnjavanje u Ajovi ne bi moralo da bude predznak opšteg raspoloženja Amerikanaca, jer ta savezna država ne izražava nacionalni prosek. Tek predstoji bitno odmeravanja snaga, prvo već u utorak u Nju Hempširu, ali poznavaoci nalaze da je porazom Klintonove u Ajovi – uneta značajna doza neizvesnosti u maraton ka Beloj kući.
Obama je, ukazuje se, trijumfovao u državi čije stanovništvo u velikoj većini (91 odsto) čine belci evropskog porekla, osvojivši i više glasova žena u kojima je Hilari videla svoju "neprikosnovenu" bazu. Učesnicima u specifičnom izjašnjavanju nije smetalo, očigledno, ni to što je njegov otac musliman iz Kenije, ni što je njemu (Baraku) srednje ime, ovde ozloglašeno, Husein, ni što su zli jezici njegovo prezime Obama sricali kao Osama (uz asociranje na Bin Ladena).
Njegov startni uzlet se doživljava kao pokazivanje američkog "drugog lica" – tolerantnijeg od onog koje se nizom isključivosti ispoljava u svetu. Može li sin afričkog imigranta, školovan i u Indoneziji znatno pre nego što je stekao diplomu pravnika na Harvardu, da postane predsednik SAD, pitanje je koje ne zavisi samo od pokazivanja spremnosti za promene.
Istorijska promena bi bila, svakako, i kad bi Hilari Klinton bila izbrana sa šefa Bele kuće. Ali u njoj se vidi i nepoželjni kontinuitet vladavine, nalik na "dinastizaciju demokratije", jer bi posle Buša oca i sina došlo do produžavanja loze Klintonovih – muža pa supruge. Samo bi dve porodice, od 300 miliona Amerikanaca, u slučaju da ona postane predsednik – vladale supersilom bar 24, a možda i 28 godina, uz mogućnost da to "dvovlašće" produži i ostala im rodbina.
Obamina pobeda u Ajovi je dobrim delom zasnovana na velikom odzivu biračkih debitanata koji u njemu vide uverljivijeg protagonistu promena nego u bivšoj prvoj dami. Osvojio je uverljivu većinu glasova među onima "na kojima svet ostaje", a kojima je on sa svojih 46 godina i generacijski bliži od 60-godišnje Hilari.
Drugim mestom u tom moćnom "sendviču" može da bude zadovoljan i Edvards. Imao je mnogo manje novca od favorizovanog dvojca, ali je uspeo da se uklešti među njih, apelima za više socijalne pravde.
Znatno manje finansijskih priloga od favorita u Republikanskoj partiji imao je i Majk Hakebi, ali ih je u Ajovi nadmašio retoričkom veštinom i porukama kojima je sebe, bivšeg sveštenika Crkve južnih baptista, predstavio kao najautentičnijeg zastupnika vere. Pretekao je ubedljivo trenutno najžešćeg rivala Mita Romnija, kome se kao glavno iskušenje pred biračima ispostavlja činjenica da je mormon. Hakebijeva pobeda je, računa se, znatno "relativnija" nego Obamina, jer njegovi glavni stranački rivali – Rudolf Đulijani, Džon Mekejn, kao i Romni – računaju da će "svoje prednosti" iskazati u narednim izjašnjavanjima, gde će "religiozne orijentacije biti manje važne".
U međuvremenu, smanjen je broj partijskih predsedničkih pretendenata. Od dalje trke, zbog slabih rezultata u Ajovi, odustali su demokrati Džozef Bajden i Kristofer Dod. U dugoj trci za stranačku predsedničku nominaciju, najizvesnije je to da će se, kao i u atletskom maratonu, nastaviti – osipanja takmaca.
-----------------------------------------------------------
Američki Srbi u Ilinoisu – uz Obamu
Vašington, 4. januara – Duel Baraka Obame i Hilari Klinton ima i "zemljačke" karakteristike. On živi u Ilinoisu, a ona je rođena u toj saveznoj državi.
Iz obaveštenih krugova čuju se procene da će Amerikanci srpskog porekla, kojih je u Ilinoisu više nego u bilo kom drugom kraju Amerike, kada budu u prilici da se opredeljuju za jednog od to dvoje demokratskih predsedničkih pretendenata, ubedljivom većinom biti za Obamu. U Hilari mahom vide protagonistu politike svog muža Bila Klintona koja je dovela do bombardovanja SRJ 1999.
Od generalnog konzula Srbije u Čikagu Deska Nikitovića saznajemo da su američki Srbi podržavali Obamu u njegovoj svojevremenoj pobedničkoj trci za mesto u Senatu SAD.
[objavljeno: ]
