Izvor: Deutsche Welle, 11.Jul.2017, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari konflikti lebde iznad Balkana
Posle sastanka G20 u Hamburgu, šefovi vlada Nemačke, Francuske i Italije se ponovo sastaju – ovaj put u Trstu, na samitu o Zapadnom Balkanu. Situaciju u tom regionu analizira „Frankfurter algemajne cajtung“.
Frankfurter algemajne cajtung: „Najpre veliki, a onda mali, samit: posle sastanka G20 u Hamburgu, šefovi vlada Nemačke, Francuske i Italije se ponovo sastaju – ovaj put u Trstu, na samitu o Zapadnom Balkanu. Tu će biti i Komisija EU, zatim članovi EU Austrija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Hrvatska i Slovenija te zemlje Zapadnog Balkana Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Kao i u Hamburgu, i ovde će se govoriti o trgovinskim i investicionim pitanjima. U najboljem slučaju, učesnici će se dogovoriti o osnivanju jedinstvenog regionalnog ekonomskog prostora. On bi se sastojao od 20 miliona potrošača sa bruto društvenim proizvodom od 90 milijardi evra. To je gotovo isti iznos koji zajedno dostižu Hrvatska i Slovenija. Najvažniji poslovni partner je Nemačka.“
„Iako se u takozvanom Berlinskom procesu radi u prvoj liniji o privredi i infrastrukturi, u Trstu neće moći ni da se zaobiđu teme kao što su izbeglištvo i terorizam. „Balkanska ruta“ je formalno zatvorena, a i broj migranata se drastično smanjio. No, priliv izbeglica nije u potpunosti prestao. Mogao bi da se ponovi ukoliko bude prihvaćen predlog austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca da se Sredozemna ruta zatvori.“
„Na Zapadnom Balkanu, i terorizam je tema, jer je ’Islamska država’ navodno četvrtinu svojih evropskih boraca regrutovala u muslimanskom miljeu Albanije, Bosne, Kosova i Makedonije. I druge strane sile puštaju svoje pipke: Rusija, Turska, Saudijska Arabija i Kina. EU pokušava da zadrži nogu u vratima, ali njena kredibilnost pada: zbog internih zađevica, a i zato što se sa pristupom Evropskoj uniji ne napreduje […] Ideja o regionalnom ekonomskom prostoru nailazi i na skepsu – jer se shvata i kao alternativa za pristup EU. S druge strane, manje zemlje strahuju od dominacije Srbije koja bi nosila gotovo polovinu zajedničkog BDP.“
„Tome treba dodati i da se prema mišljenju mnogih skeptika stabilnost regiona smanjuje. U Crnoj Gori, kako se tvrdi, nije uspeo pokušaj puča koji je podržala Rusija, u Makedoniji je formiranje vlade trajalo mesecima, u Albaniji je opozicija bojkotovala parlament, u Bosni Republika Srpska radi na otcepljenju. Iznad svega lebde stari konflikti iz jugoslovenskih ratova. Na primer, napetosti između Srbije i Kosova su ponovo narasle.“
„Čak i članice EU i NATO Hrvatska i Slovenija nisu sasvim ’zelene’. Krajem juna, Zagreb je ignorisao odluku Međunarodnog arbitražnog suda o liniji granice u Jadranskom moru. Hag je saopštio da Ljubljani pripada najveći deo Piranskog zaliva i obavezao Hrvatsku da preko jednog koridora obezbedi Sloveniji pristup međunarodnim vodama. I pored svih tih problema, međunarodne organizacije polažu velike nade u sastanak u Trstu.“
Aleksandar Rodić
Sa slobodom štampe stvari ne stoje dobro
Austrijska štampa piše o odnosu lista „Kurir“ i srpskih vlasti: „Visokotiražni Kurir je stalno kritikovao predsednika države Vučića. Sada je poreska uprava zamrzla bankovne račune izdavača – Aleksandar Rodić, šef preduzeća, govori o cenzuri“, piše novinar Tomas Rozer za austrijski dnevnik Prese.
U tekstu se navode Rodićeve reči prema kojima predsednik Aleksandar Vučić želi da uništi njegovo preduzeće „jer mi kao masovni medijum dajemo prostor i opoziciji i kritikujemm Vučića“. Rodić je ukazao na odluku poreske uprave o blokiranju njegovih računa: „I institucije se zloupotrebljavaju u pohodu na nas, Cilj je da prestane štampanje Kurira“.
„I zaista“, piše dalje Prese, „sa slobodom štampe u eri bivšeg ministra informisanja Vučića stvari ne stoje dobro. Beograd je pokorio gotovo sve veće medije pretnjom da će im oduzeti frekvencije i reklame. Malobrojni mediji koji kritički pišu o vladi, kao što je list Danas, internet-portal Peščanik ili časopisi NIN i Vreme izloženi su otvorenim napadima, skupim tužbama zbog uvreda ili se od njih traže dodatne sume na ime poreza. Vladini mediji su posebno nepomirljivo okomili na Rodića.“
„Samo televizija Pink i Studio B su, kako on navodi, proteklih nedelja 50 sati programa posvetili napadima na njega kao na albanskog plaćenika, špijuna SAD ili državnog izdajnika. Pri tome su šef srpske vladajuće stranke SNS i šef najvećeg medijskog koncerna na Zapadnom Balkanu dugo bili partneri. Nakon što je 2012. SNS preuzela vlast, Rodićev Kurir je, zajedno sa Informerom i privatnom televizijom TV Pink, bio taj koji je orkestrirao prljave kampanje protiv kritičara vlade.“
U članku se navodi da je u novembru 2015. već došlo do prvog sloma – kada se Kurir u jednom svom naslovu izvinio Srbiji zbog toga što je, kao i 80 odsto medija u Srbiji, pod pritiskom i instrukcijama vlade učestvovao u projektu „ulepšavanja realnosti“. Posle toga je – u martu ove godine – Rodić Vučića, dok je ovaj bio u jeku predizborne kampanje, uvodio u redakciju Kurira. Ali sada se situacija ponovo preokrenula...
Priredio: Saša Bojić
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
