Izvor: Politika, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari američki gresi
Obelodanjeni delovi svedočanstava CIA o hladnoratovskim planovima za ubistva stranih lidera, praćenju disidenata i novinara, eksperimentima nad građanima... Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. juna – Specijalisti za izučavanje i primenu tajnih postupaka, ovde i širom sveta, dobili su vanredni posao zbog kojeg mnogi nisu oka sklopili prošle noći. U rukama, ili na Internetu, na raspolaganju im je – prvo, obimno izdanje CIA o njenim zakulisnim radnjama u vreme hladnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rata, s najavom da time priznaje počinjene grehe i obećava da se "tako nešto neće ponoviti".
Pomni analitičari odmah su se bacili na pregled te dokumentacije na više od 11.000 stranica, od kojih je najveći publicitet dobio prvi deo od oko 700 stranica, pod službenim nadimkom "Porodični dragulji". U njemu su, uz ostalo, obelodanjeni detalji koji mahom potvrđuju ono što se poodavno slutilo, uz ostalo:
1. da je rukovodstvo CIA odobrilo plan, 1960. godine, za ubistvo kubanskog lidera Fidela Kastra, da je pri tom sarađivalo s mafijom čiji su pripadnici trebalo da ga otruju, ali su takvi pokušaji propali.
2. Projektovano je bilo i trovanje ondašnjeg prvog legalno izabranog premijera nezavisnog Konga Patrisa Lumumbe, koji je ubrzo svrgnut i pod misterioznim okolnostima 1961. ubijen kao uhapšenik.
3. Praćeni su i prisluškivani u to doba, pre tri-četiri decenije, i ovdašnji novinari koji su otkrivali poverljive a nelegalne radnje, kao i disidenti i antiratni aktivisti među kojima i Džejn Fonda, Džon Lenon...
4. Halucinogeni preparati su mestimično tajno isprobavani na probranim pojedincima.
Kao novost deluje, međutim, izveštaj da je prebeg iz KGB-a, obaveštajne službe bivšeg SSSR, Jurij Nosenko, koji je ovamo došao 1964 – dve godine držan u "specijalno napravljenom zatvoru" i podvrgnut oštrom saslušavanju, što ovdašnji mediji komentarišu kao "začetak" prakse stvaranja tajnih zatvora, koja se protegla do današnjih dana kada su takve tamnice CIA otkrivene i u nizu drugih zemalja. Taj slučaj je poslužio kao povod "Njujork tajmsu" da napravi šira poređenja između prošlih i aktuelnih zbivanja, uz ocenu da ona i nisu toliko različita kao što ih je nagovestio šef CIA Majkl Hejden, mada mu se odaje priznanje što je omogućio da na videlo izbiju mnoge tamne mrlje iz istorije te organizacije.
Poređenja različitih perioda su rizična, priznaje list, ali se sada prosto nameću kao neizbežna. Četiri decenije posle Nosenka, CIA je u ovim vremenima oko 100 ljudi osumnjičenih za terorizam tajno rasejala po inostranstvu a da to političkih vrh nije osudio već, naprotiv, branio kao neophodnost – konstatuje "Tajms".
Ne podsećaju li takve sadašnje akcije – koje uključuju i domaća prisluškivanja bez sudske dozvole, tajne zatvore i saslušavanja koja se graniče s torturom – na doba Vijetnamskog rata, pitaju se analitičari njujorškog dnevnika. U oba slučaja, nastavljaju, Amerikanci su bili suočeni s "neprijateljskim globalnim ideologijama – onda komunizmom a sada s nasilnim islamskim džihadizmom. Pa, dodaje, u takvim okolnostima "možda nije iznenađenje što tajne službe i moćna tehnologija, uz snažnu podršku predsednika, povremeno dolaze u sukob s demokratskim idealima".
Direktor CIA nastoji da razveje takve slutnje. Danas je, po njemu, ta mreža "daleko bolje uklopljena u demokratski sistem" nego onda. "Sada mi štitimo Amerikance u okvirima moćnog sistema zakona i kontrole."
Posmatračke organizacije pozdravljaju, uopšte uzev, odluku CIA da najzad pozitivno odgovori na zahtev koji je poodavno podneo Arhiv nacionalne bezbednosti Univerziteta Džordž Vašington, da se skine, na osnovu Akta o slobodi informacija, oznaka državne tajne s dokumenata o davnim špijunskim aktivnostima. Pojedini eksperti ipak nalaze razloge za produžavanje zabrinutosti. "Ne znamo šta se danas sve dešava" – kaže politolog Dejvid Baret, uz napomenu da njemu izgleda da "danas stvari nisu toliko drugačije nego onda". Legalnost nekih postupaka je i sada pod znakom pitanja – smatra veteran CIA Lorens Hjuston.
U ovdašnjoj javnosti su, inače, učestale polemike oko tekućeg strateškog kursa, kome se zamera, uz ostalo, da rekordno prikriva podatke o sopstvenim akcijama. Jedan analitičar je čak takva kretanja definisao kao "tajnokratiju", neposredno pre objavljivanja dosad prikrivanih grehova CIA iz davne prošlosti. Nije otišlo sve što je prošlo, dodaju hroničari...
M. Pantelić
[objavljeno: 28.06.2007.]
