Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare krize i poneki rasplet
"Problem je što ni budućnost više nije ono što je nekad bila", prokomentarisao je jedan cinik, obesmišljavajući time svako nastojanje da se dokuči ono što će doći. Futurologija doduše jeste nauka, ali problem je što nije egzaktna: ono što predviđamo retko se (sasvim) obistinjuje, a neočekivano vreba na svakoj krivini. Uprkos svim nejasnoćama i neizvesnostima koje podrazumeva nastojanje da se projektuje ono što će biti, najpouzdaniji oslonac za to je ono što je bilo. A to znači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da svet i globalna politika neće, po svemu sudeći, u 2008. biti dramatično drugačiji od onoga već viđenog u 2007. godini. Sve upućuje da će biti više kontinuiteta nego zaokreta, uz mogućnost i ponekog raspleta.
Detalji slede:
AMERIKA: Glavna tema će sasvim sigurno biti izborna trka, pod uslovom da eliminišemo verovatnoću nekog novog spektakularnog terorističkog napada na njenom tlu, poput onog iz 2001, koji bi dao novu dimenziju njenom unutrašnjem poretku i spoljnopolitičkim akcijama.
Predizborni maraton, čiji će pobednik biti poznat tek u novembru, počeo je najranije u dosadašnjoj istoriji. Po nekima, ova trka je i najneizvesnija, naročito u preliminarnoj fazi, kada se vode borbe za nominacije u dva tabora, demokratskom i republikanskom. Da li će pred "elektore" u finalu izaći Klintonova ili Obama sa jedne strane, a Đulijani ili Mekejn sa druge – ili će se sreća nasmešiti nekom od momentalnih autsajdera – tek će se videti. Ovi predsednički izbori su u svakom slučaju jedinstveni, ne samo po tome što prvi put realne izglede da glavni stanar Bele kuće postanu jedna žena ili jedan Afroamerikanac, već i po činjenici da prvi put u poslednjih 80 godina (od 1928) u utakmici nije jedan predsednik (Bušu ističe drugi mandat), niti potpredsednik (Dik Čejni je još 2001. izjavio da nema predsedničkih ambicija, a to je potvrdio i 2004).
Odlazeći predsednik Džordž Buš ima međutim pred sobom još celu 2008. i prvih 20 dana januara 2009. pride. Formalno, može da vuče i velike poteze, ali, suočen sa okolnošću da ga podržava samo trećina Amerikanaca i da mora da radi sa Kongresom koga kontroliše suparnički, demokratski tabor, tako nešto se ne očekuje. Osim, naravno, ako ne bude iznuđeno.
To praktično znači da će na dnevnom redu 2008. biti ista pitanja kao 2007 – u prvom redu Irak i u nešto manjoj meri Iran, kad je o spoljnopolitičkoj agendi reč. U fokusu unutrašnjih preokupacija na mestu broj jedan ostaje ekonomija – za očekivati je produbljivanje krize na stambenom tržištu koja je dala jak pečat 2007. Ali, pošto je to sektor koji u ukupnoj ekonomiji učestvuje sa samo pet odsto, procena je da će, uz nešto sreće, Amerika i u Novoj godini proći bez recesije.
RUSIJA: Dok je njen povratak na globalnu scenu u ulozi velike sile bio među glavnim temama 2007, najveću pažnju u 2008. privlačiće politička rokada u Moskvi zakazana za mart, kada će Putin, kako stvari sada stoje, predsednički kabinet zameniti za premijerski. Rusija će, znači, dobiti novog predsednika i novog premijera, ali će i dalje imati Vladimira Vladimiroviča kao nacionalnog lidera i glavnog autoriteta vlasti.
Pri tom, lidera sa podrškom, uprkos svim primedbama koje sa Zapada stižu na njegov stil vladavine i sputavanje demokratije. Sve dok pritiču prihodi od skupe nafte i ruski građani u krajnjem ishodu sve bolje žive, on će moći da realizuje svaku promenu koju poželi.
To ne znači da neće biti bez iskušenja. U 2008. na proveri bi mogla da bude efikasnost sistema koji je Putin stvorio, na čijim su komandnim visovima u svim oblastima uglavnom njegove kolege iz bezbednosnog sektora. Pođe li nešto nizbrdo, za to će biti krivi vlada i premijer. U Kremlju, Putin je od ovoga (bio) zaštićen, pa se lako može dogoditi da zaključi kako je premijerska fotelja mnogo neudobnija od predsedničke.
KINA: Peking u 2008. neće samo biti na svetskoj pozornici, već će i doslovno biti svetska pozornica. U avgustu je naime domaćin Olimpijskih igara, gde će pod intenzivnim reflektorima globalnih medija biti svi rezultati spektakularnog rasta kineske ekonomije i prateće modernizacije (u toku su završni radovi na najvećoj vazdušnoj luci sveta, već su iznikli novi elegantni oblakoderi, kosmopolitski poslovni centri i moderni stadioni). Biće to prilika i da njeno jednopartijsko rukovodstvo važnost zemlje i prestiž njenih upravljača pokaže i sopstvenom narodu. I svet i Kinezi će sigurno biti impresionirani, što garantuje i okolnost da je za oblikovanje glavnih ceremonija, otvaranja i zatvaranja Olimpijade, angažovan i holivudski mag Stiven Spilberg.
EVROPSKA UNIJA u Novu godinu ulazi spokojnija negu što je bila na početku stare: ulazi sa završenim glavnim poslom, pošto je kontroverzni ustav zamenjen za nijansu manje ambicioznim Ugovorom, pa će 2008. proteći u znaku njegove tihe ratifikacije.
Pre toga, u prvim mesecima, treba da se prebrodi delikatno iskušenje koje opet dolazi s Balkana. Reč je o pitanju za koje smo životno zainteresovani – statusu Kosova. Scenario je, doduše, već razrađen: prvo jednostrano proglašavanje nezavisnosti u Prištini, a potom priznanje tog čina, prvo od Amerike, a zatim i od ključnih evropskih sila, Francuske, Britanije, Nemačke... Ali to neće biti idilično saglasje svih 27 članica, od kojih su neke sasvim iskreno i razložno zabrinute zbog dugoročnih posledica ovog presedana, pre svega po njihove manjine. Na teškom poslu pronalaženja i utvrđivanja zajedničke pozicije, koja bi ostavila i EU situ i Balkan (Srbiju) na broju, biće zadužena Slovenija, koja je u prvih šest meseci 2008. u ulozi predsedavajućeg, pa time i spoljnopolitičkog koordinatora. Da li je i koliko za to sposobna njena diplomatija, ostaje nam da se uverimo.
BLISKI ISTOK: Glavna dilema u ovom hroničnom žarištu kriza jeste da li će se obistiniti zamisao da 2008. bude poslednja šansa da se razveže (ili preseče) glavni regionalni čvor i institucionalizuje palestinsko-izraelski mir.
To je svakako bilo lakše planirati nego realizovati: za bliskoistočni mir je bilo i povoljnijih uslova od onih koje donosi 2008. godina. Palestinci su se u međuvremenu beznadežno podelili na pragmatični Fatah i radikalni Hamas, ne samo politički, već i teritorijalno (prvi su na Zapadnoj obali, drugi u Gazi), pa se lako može dogoditi da mir neće imati ko da potpiše. Ni Izrael, sa druge strane, nije odavno imao slabije lidere. U 2008. jevrejska država će svečano proslaviti 60. godišnjicu postojanja, u senci činjenice da joj još mnogo suseda ne priznaje pravo na postojanje.
Ali u pomoć miru pritiču demografske realnosti: već u 2008. biće približno izjednačen broj Arapa i Jevreja na teritoriji nekadašnje Palestine (Gaza, Zapadna obala i sam Izrael), dok bi Jevreji u manjinski položaj dospeli već posle 2010. godine. Otuda bolan izbor i teška prinuda da se teritorije, makar one bile i biblijske, zamene za mir. Mir koji bi smirio sam epicentar bliskoistočne krize, obesmislio radikalizam Irana, pripitomio Siriju, omogućio političko stabilizovanje Iraka i štošta još...
AZIJA: Kontinent koji je već decenijama više u ekonomskim nego političkim vestima, u 2008. bi mogao da bude više povod za ove druge. Predstoje, po svoj prilici, izborna izjašnjavanja u nekoliko važnih zemalja. U Japanu, na primer, gde u izgledu nije nikakav spektakularni zaokret, zatim u Indiji, gde hindu nacionalisti stiču sve više samopouzdanja... Ali, sa najviše pažnje – i najvećim strepnjama – očekuje se izborno izjašnjavanje u Pakistanu, zakazano za sredinu januara – ako ga bude.
Muslimanska nacija sa 160 miliona duša, naoružana sa stotinak atomskih bombi, u neposrednom susedstvu krize (Avganistan), zaražena virusom islamskog ekstremizma, sa delovima teritorije koja je već "talibanizovana", biće na sudbonosnim iskušenjima.
ZDRAVLJE PLANETE: I u godini koja predstoji bićemo zaokupljeni energijom – hronično skupom naftom s jedne, i neophodnošću da se njoj i uglju ("fosilnim gorivima") što pre nađe ekološki podobnija zamena.
Zavisnost od nafte ostaje, pa će i 2008. doneti nastavak utakmice za novim izvorima, na do juče neočekivanim mestima: trka da se eksploatiše dno ispod (sve tanjeg) leda Severnog pola već je počela, o čemu svedoči ruska zastava od platine pobodena na dnu njegovog priobalja.
Ali, ako je 2007. bila godina konačne istine o tome da je globalno zagrevanje izazvano industrijskim aktivnostima suštinska pretnja opstanku civilizacije, 2008. će biti godina teških pregovora kako da se ta pretnja umanji. Pregovori će se produžiti i kroz celu 2009, uz žestoka sukobljavanja pojedinačnih interesa i pretpostavljenog opšteg dobra, blagostanja današnjih generacija na račun sutrašnjih, pa sve do toga ko će da plaća ceh – da li oni koji su ga već napravili (Amerika i industrijski Zapad), ili oni koji ga tek prave (Kina i Indija)...
Sve u svemu, nadajmo se da 2008. godina neće doneti nikakve prirodne katastrofe, u vidu zemljotresa, cunamija, teških suša ili pustošnih poplava. One koje proizvode ljudi, možda se, ovoga puta, mogu i izbeći.
[objavljeno: ]
