Izvor: Studnel.com, 25.Feb.2016, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanoje Glavaš – hajduk iz osvete
Sprski junak koga su se podjednako bojale i turska i austrijska carevina, rođen je 1763. godine u Glibovcu, selu pored Smederevske Palanke. Bio je treće dete. Zajedno sa svojom majkom, posle očeve smrti, prelazi da živi u Smederevsku Palanku. Pre Prvog srpskog ustanka bio je hajduk, a kasnije po početku ustanka, postaje vojvoda u smederevskoj nahiji. Narod ga je želeo za vođu u ovom ustanku, ali je odbio to mesto u korist Karađorđa Petrovića. Bio je veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << iskusan i hrabar. Dok su jedni pevali pesme o njemu, drugi su ga se pribojavali. Turci nikada nisu izgovarali njegovo ime zato što se verovalo da i samo spomen njegovog imena nanosi zlo Osmanlijama. Istakao se u boju na Deligradu i opsadi Beograda. Sa samo 2.500 pešaka, 200 konjanika i jednim drvenim okovanim topom 1806. godine je oslobodio Prokuplje, a godinu kasnije i Kuršumliju od Turaka. Đura Jakšić mu je posvetio pesmu, u kojoj opisuje život kojim je živeo.
S jeseni 1814. godine izbila je Hadži-Prodanova buna, koja brzo beše ugušena. Stanoje je imao zadatak da uhvati Prodana, ali on to nije učinio već ga je pustio da pređe Savu. Kada je za to čuo Sulejman paša Skopljak, naredio je da se Stanoje uhvati mrtav ili živ. Ubijen je 25. februara 1815. na zahtev Sulejman paše Skopljaka, u svojoj kolibi opkoljen Turcima. Prvo su ga sahranili obezglavljenog, pošto su Turci morali da odnesu njegovu glavu paši na uvid, a kasnije je njegova sestra otkupila glavu i sahranila ga u dvorištu crkve Svetog Arhangela. Njegova krv značila je početak novog ustanka koji se odigrao za vreme takovskih Cveti. Ubistvom tolikog broja Turaka, Stanoje je konačno osvetio stradanje svoga oca, kojeg su ubili Turci 1777. prilikom skupljanja harača, kao i svoje verenice Mileve.
U srpskom narodu će ostati upamćen po svojoj snazi, junaštvu, nemirnom duhu i hajdučenju i kao osoba koja je dobro poznavala svoj narod, o čemu svedoči njegovo odbijanje titule vođe rečima:
Ja sam hajduk, i mene hajduci slušaju i slušaće me; ali narod sav nije u hajducima, pa će ljudi sutra reći: Kuda ćemo mi za hajdukom? U hajduka niti ima kuće ni kućišta: kad Turci navale on će u šumu, a mi ćemo ostati da nas Turci robe. Nego vi postavite starešinu kakvoga čoveka koji je i do sada bio s narodom, a ja ću činiti što god mogu kao i do sada.
Izvori: riznicasrpska.net, treceoko.novosti.rs.
na danasnji danstanoje glavasvojvodaprvi srpski ustanakbiografija
