Izvor: Blic, 28.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staljinu ubrizgan otrov
Staljinu ubrizgan otrov
MOSKVA - Pre 50 godina, 5. marta 1953, umro je sovjetski vođa Josif Visarionovič Staljin. Politički život diktatora koji je vladao milionima ljudi do tančina je proučavan decenijama. Međutim, njegovi poslednji dani i dalje navode istoričare da spekulišu i iznose oprečne teorije. Da li je umro prirodnom smrću posle izliva krvi u mozak? Ili je ubijen jer je želeo da gurne Sovjetski Savez u rat koji njegov narod nije bio u stanju da vodi?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Veče 28. februara je počelo uobičajeno za Staljina i krug njegovih najbližih političkih saradnika Lavrentija Beriju, Nikitu Hruščova i Georgija Maljenkova. Gledali su film u Kremlju, a zatim su se odvezli u Staljinovu daču, udaljenu 10 minuta od grada, na još jednu pijanku. Do ranih jutarnjih sati 1. marta Staljinovi gosti su se vratili svojim kućama u Moskvu. Ono što se dalje događalo bilo je vrlo neuobičajeno za čoveka opsednutog bezbednošću kakav je bio Staljin. Svojoj straži je izdao naređenje da ode na spavanje i ne uznemirava ga. To odstupanje od normalnog ponašanja zaintrigiralo je ruskog istoričara Edvarda Radzinskog i pre nekoliko godina on je uspeo da pronađe Pjotra Lozgačova, jednog od telohranitelja koji su te noći bili na straži. Upravo njegovo svedočenje o događajima te noći navelo je Radzinskog da pokuša da rekonstruiše šta se zaista dogodilo. Stražar je potvrdio da im naređenje da se povuku nije izdao sam Staljin, već im ga je preneo šef straže Hrustaljev. 'Staljin je imao običaj da muči stražare na taj način što bi ih pitao: ‘Ide vam se u krevet?’ i unosio im se u oči', seća se Lozgačov. 'Kao da bismo se usudili da to uradimo! Stoga nam je, naravno, bilo drago kad smo dobili to naređenje i bez razmišljanja smo otišli u krevet.' Stražari su spavali do kasno sutradan, a izgledalo je da se i Staljin uspavao. Prošlo je podne, jedan sat, dva sata, a Staljina nije bilo. Stražari su se zabrinuli, ali se niko nije usudio da zaviri u njegove odaje. U 18,30 u Staljinovim odajama se pojavilo svetlo i stražarima je laknulo. Ali kada je sat otkucao 22 časa, bili su već prestrašeni. Lozgačov je najzad poslat da vidi šta je sa vođom. 'Požurio sam kod njega i s vrata sam ga upitao: ‘Druže Staljin, šta se desilo?’ On se umokrio dok je tako ležao i samo je promrmljao nekoliko nerazumljivih glasova, nešto kao ‘dz ... dz’. Njegov džepni sat i primerak Pravde bili su na patosu. Sat je pokazivao 6,30. Mora da mu se tada to i dogodilo.'
Straža je odmah pozvala njegove drugove u piću - članove Politbiroa. Njihovo odugovlačenje da pozovu lekara glavni su razlog što je Radzinski postao sumnjičav prema zvaničnoj verziji događaja. Da li su previše znali i zato nisu žurili da se nađu kraj postelje 'starca'? Radzinski kaže da jesu. On tvrdi da je Hrustaljev ubrizgao Staljinu injekciju s otrovom po naređenju svog gazde, šefa KGB, Lavrentija Berije.
I dok se narednih nekoliko dana u Staljinovoj dači odvijala drama, građani Sovjetskog Saveza su s podeljenim osećanjima očekivali smrt svog vođe. Mnogi su otvoreno plakali za čovekom koga su nazivali 'ocem', 'učiteljem', 'Bogom'. Ali, milioni ljudi po koncentracionim logorima širom zemlje tajno su razmenjivali osmehe u nadi da će se nešto promeniti. U 21.50 h 5. marta Staljin je umro. Već narednog dana njegovo telo je ležalo na odru u Domu sovjeta, nekoliko ulica dalje od Crvenog trga. Procenjuje se da je nekoliko miliona ljudi došlo da ga vidi poslednji put. Nekoliko stotina je tom prilikom poginulo u neopisivom metežu. CDC/J.S. Koba želeo treći svetski rat
A zašto je Staljin, čije je konspirativno ime iz boljševičkih dana bilo Koba, ubijen? 'Svi oko Staljina su znali da on želi rat - treći svetski rat - i da je odlučio da pripremi zemlju za taj rat', kaže Radzinski. 'Govorio je: ‘Pruža nam se prilika da stvorimo komunističku Evropu, ali moramo da požurimo.’ Ali, Berija, Hruščov, Maljenkov i svaki normalan čovek je shvatao da bi bilo strašno otpočeti rat protiv Amerike zbog toga što Rusija nije imala nikakvu privredu. To nije bila siromašna, već supersiromašna zemlja, razorena nemačkom invazijom, zemlja koja nije imala bilo kakve resurse, već samo nuklearno oružje. To je bio razlog njegove antisemitske kampanje, bila je to provokacija. Želeo je reagovanje Amerike. Berija je znao da Staljin planira deportaciju Jevreja iz Moskve za 5.
