Izvor: Press, 14.Okt.2014, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se sve dogodilo na današnji dan
Danas je četvrtak, 16. oktobar,
289. dan 2014. Do kraja godine ima 76 dana.
1793 - Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Bila je jedna od najomraženijih ličnosti Francuske u vreme izbijanja revolucije u toj zemlji 1789. godine. Upamćena je po izjavi: "Ako nemaju hleba, nek jedu kolače", koju najverovatnije nikada nije izrekla. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog sudskog procesa, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.
1813 - Započela je trodnevna "Bitka naroda" kod Lajpciga u kojoj su se snage francuskog cara Napoleona I našle pod udarom udruženih saveznika - Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija je potučena, a 19. oktobra saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.
1837 - Srpski knjaz Miloš Obrenović ukinuo je kuluk - besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo, što je povremeno dovodilo do odmetanja seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom Knjaza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.
1846 - Američki lekar Džon Voren upotrebio je prvi put u istoriji hirurgije etar za veći operativni zahvat, uklonivši tumor pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.
1853 - Objavom rata Rusiji, Turska je započela Krimski rat u kojem su joj se 1854. pridružile Francuska, Velika Britanija i Sardinija (Pijemont). U tom ratu Rusija je posle ogorčenih borbi doživela poraz. Rat je trajao do februara 1856.
1854 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O''Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je poznat kao osoba koja se podsmeva društvenim konvencijama. Držao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je "Baladu o redinškoj tamnici" i duboko iskren životni obračun "De Profundis". Posle izlaska iz zatvora 1897, pod imenom Sebastijan Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman "Slika Dorijana Greja", komedije "Važno je zvati se Ernest", "Lepeza ledi Vindermir", "Idealan muž", zbirka priča "Zločin lorda Artura Sejvila i druge priče", drame "Saloma" (na francuskom), "Vera", "Vojvotkinja od Padove".
1888 - Rođen je američki pisac Judžin Gledston O''Nil, tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija "Elektri priliči crnina", u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame "Iza horizonta", "Ana Kristi", "Sva božja deca imaju krila", "Veliki bog Braun", "Car Džons", "Dugo putovanje u Evropu", "Žudnja pod brestovima".
1908 - Rođen je Enver Hodža, šef vladajuće "Partije rada Albanije" od 1948. do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i Staljinov koncept vlasti, čak i posle 20. kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije se oslonio na Peking. Izgradio je brutalan i represivan sistem u svojoj zemlji. Nikada nije krio teritorijalne pretenzije prema teritoriji Srbije (Kosovo i Metohija), kao i drugim teritorijama tadašnje Jugoslavije. Pravi je tvorac savremenog velikoalbanskog projekta.
1910 - Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je u Subotici pred više hiljada znatiželjnika let drvenim "monoplanom" koji je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i u širokom luku obleteo konjičko trkalište. Sarićev "monoplan" čuva se u Muzeju vazduohoplovstva u Surčinu.
1925 - Potpisan je garantni pakt Nemačke, Belgije i Francuske o međusobnom poštovanju granica, koji je Nemačka pogazila 15 godina kasnije kada je okupirala te dve zemlje.
1927 - Rođen je nemački pisac Ginter Gras. Svetski uspeh postigao je već prvim romanom "Limeni doboš". Na ciničan i brutalan način prikazao je nemačko građanstvo u vreme nacizma. Iako je javno ispoljavao naglašeno levičarske stavove, ispostavilo se da je bio pripadnik Š formacija tokom Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani "Limbur", "Pseće godine", "Lokalna anestezija", "Susret u Telgteu", "Široko polje", novela "Mačka i miš", drame "Poplava", "Plebejci uvežbavaju ustanak", zbirke pesama "Čvorište pruga", "Ispitan".
1934 - Kineske komunističke snage Mao Cedunga počele su iz provincije Jangksi "Dugi marš" i proboj četvorostruke blokade Nacionalističke armije Čang Kaj Šeka. U proboju ka severu pod borbom je pređeno više od 11.000 kilometara i marš je okončan posle godinu dana spajanjem delova kineske Crvene armije u provinciji Severni Šensi.
1940 - Nemački okupacioni generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada zatočenih umrlo je u getu od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.
1946 - Obešene su glavešine Trećeg rajha koje je Međunarodni sud u Nirnbergu osudio na smrt zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, uključujući šefa nemačke diplomatije Joahima fon Ribentropa i načelnika štaba Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke feldmaršala Vilhelma Kajtela. Rajhsmaršal Herman Gering, takođe osuđen na smrt, ubio se u zatvorskoj ćeliji prethodnog dana.
1949 - Porazom prokomunističke takozvane Demokratske armije u Grčkoj je okončan trogodišnji građanski rat, što je, između ostalog, bila posledica činjenice da se dogodila vojna intervencija Britanije i SAD u korist monarhista.
1964 - Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe, postavši peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.
1964 - Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite Hruščova, sastavio novu sovjetsku vladu.
1968 - Moskva i Prag su potpisali sporazum o prisustvu sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih zemalja Varšavskog pakta zaposele u tu zemlju 21. avgusta 1968. kako bi odstranile proreformski nastrojenog Aleksandra Dubčeka i njegovu vladu kao i masovni pokret koji ih je podržavao.
1973 - Nobelova nagrada za mir dodeljena je državnom sekretaru SAD Henriju Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima Le Duk Tou, ali je političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.
1978 - Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264. poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, pod imenom Jovan Pavle II.
1980 - Umro je italijanski političar Luiđi Longo, lider italijanskih komunista. Predvodio je pokret otpora u italijanskoj provinciji Pijemont. Posle hapšenja pod režimom Musolinija 1923. i 1924, emigrirao je 1926. i bio je jedan od inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima 1934. Pod ilegalnim imenom Galo bio je generalni inspektor Internacionalnih brigada tokom Španskog građanskog rata.
1981 - Umro je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Kao 14-godišnjak 1929. postao je član "Hagane", ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u borbi protiv kolonijalnih trupa francuske višijevske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelskearmije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije "Mapaj", iz koje je istupio 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kada je podneo ostavku.Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s predsednikom vlade Beginom na temu politike prema Arapima.
1982 - Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan "tenorom epohe". Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu, stekao je ogromnu popularnost i priznanje kritike.
1983 - Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedna od vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je brojne knjige.
1984 - Crnački anglikanski arhiepiskop Johanesburga Dezmond Tutu dobio je Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli dobio je tu nagradu 1960.
1995 - Vođa političke organizacije "Nacija islama" Luis Farakan, na mitingu u Vašingtonu, kojem je prisustvovalo oko milion Afroamerikanaca, opisao je SAD kao društvo u kom potpunu suprematiju imaju beli građani.
1996 - Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78 ljudi u stampedu nastalom nakon pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.
2003 - Umro je mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na Olimpijskim igrama tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje.
2007 - U saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb-Beograd, kod Nove Gradiške, poginuo je makedonski pevač Toše Proeski. Rođen je u Kruševu u Makedoniji, posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio je jedan od najpopularnijih pevača s prostora negdašnje Jugoslavije.
2007 - Umrla je britanska glumica Debora Ker, znamenita po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, s Bertom Lankesterom u filmu "Odavde do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu "Major Barbara" 1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis", "Julije Cezar", "Odavde do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".
