Izvor: Politika, 07.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se promenilo posle godinu dana?
Pre godinu dana, između 9 i 10 sati ujutro, 7. jula 2005, četvorica bombaša samoubica detonirali su svoje smrtonosne bombe u prepunom londonskom sistemu prevoza. Živote su izgubile 52 osobe. Više od 770 ljudi bilo je povređeno. Žrtve su bili belci i oni koji to nisu, Britanci i druge nacionalnosti, pripadnici svih veroispovesti i ateisti. Organizovan u vreme najveće gužve kada svi idu na posao, ovo bezosećajno delo bilo je osmišljeno tako da prouzrokuje maksimalno uništenje i fizičko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zlo.
Teroristi su na mnogo načina bili neuspešni. Ali jesu imali efekta.
Bio je to efekat na koji, možda, nisu računali. Svi muslimani širom Velike Britanije složno su stali pod jednu zastavu: "Ne u naše ime." Širom Velike Britanije i širom sveta ljudi su osuđivali svirepost, složni u nemoj odlučnosti da ekstremistima neće dozvoliti da im uzmu slobodu. godinu dana kasnije, stanovnici Londona i dalje koriste javni prevoz. Turisti i dalje hrle u britansku prestonicu. Džamije još stoje pored crkava, hramova i sinagoga. Londonska pozorišta, klubovi i restorani i dalje su puni ljudi odlučnih da uživaju u svojoj slobodi. A na ulicama Velike Britanije, ljudi različitih vera i pogleda još razgovaraju jedni s drugima o zajedničkim idealima, sklapajući prijateljstva.
Mnogo pre 7. jula 2005, naša vlada je slušala i razgovarala sa muslimanskom zajednicom u Britaniji, kao što to činimo i sa ostalim religioznim i etničkim zajednicama koje čine današnju Britaniju. Muslimani su vekovima bili integralni deo Britanije i našeg načina života. Još davne 1940. britanska vlada je poklonila 100.000 funti (što je jednako današnjem iznosu od oko 3,5 miliona funti) za izgradnju prve džamije u Londonu, kao znak zahvalnosti hiljadama onih koji su se u Prvom svetskom ratu borili za Britaniju. Britanske elitne obrazovne ustanove, univerziteti Oksford i Kembridž, imale su katedre za arapske studije još od sedamnaestog veka.
Danas, britanskih muslimana ima gotovo dva miliona. Sede kao lordovi u Gornjem domu ili kao poslanici u Donjem domu. Više od 200 su lokalni odbornici, uključujući nekoliko njih u mom gradu Derbiju gde je, takođe, jedan od naših najstarijih muslimanskih odbornika bio gradonačelnik – prvi građanin našeg grada. Od njihovih doprinosa kao advokata, lekara i biznismena, do toga da magistriraju na koledžu u Kembridžu, muslimani u Velikoj Britaniji predstavljaju važnu nit u društvenoj strukturi koja Britaniju čini britanskom. A taj doprinos tek treba da se poveća: britanska vlada se obavezala, i toga se i dalje drži, da muslimanima i drugim manjinama omogući da i dalje imaju aktivnu ulogu u životu naše nacije.
Naša vlada takođe je odlučna da se izbori sa ekstremizmom, nezaposlenošću i zaostajanjem u školama. Mi aktivno podstičemo širu diskusiju između britanskih muslimana i uticajnih naučnika, sa ciljem da se ospori ekstremistička dogma. Ministri vlade i visoki zvaničnici i dalje održavaju sastanke sa muslimanskim zajednicama širom Britanije da bi lično čuli neke od problema sa kojima se suočavaju mladi muslimani i njima se pozabavili. Ne iznenađuje da su mnoge rasprave usledile pošto su se u ovim razgovorima pokrenula pitanja koja se tiču naše spoljne politike, posebno prema muslimanskom svetu.
Jasno je da je situacija u Iraku i Avganistanu uzrok zabrinutosti mnogih, i u muslimanskom svetu i izvan njega. Izgledi za mir u tim regionima bili bi katastrofalni ukoliko sadašnja nastojanja ne bi bila uspešna. Naši vojnici, koji su nedavno poslati u provinciju Helmand u Avganistanu, rade na tome da uspostave stabilnost u toj napaćenoj zemlji, tako da avganistanski narod može da se raduje i nada mirnoj i svetloj budućnosti, prvi put posle mnogo decenija. Moja koleginica Hilari Ben, ministar za međunarodni razvoj, nedavno je saopštila da će još 30 miliona funti biti upućeno u ovu provinciju da bi se pomoglo u obezbeđivanju osnovnih usluga, infrastrukture, a seljacima dali zajmovi za pomoć u proizvodnji legalnih useva.
Mi u Iraku pozdravljamo formiranje nove izabrane iračke vlade i puni nade pratimo njihove početke u samostalnom upravljanju i izgradnji nacije koja je demokratska i oslobođena tiranije. U obe ove zemlje mi se sa izabranim nacionalnim vlastima borimo protiv neprijatelja koji se zalaže za način života koji je pun represije i nasilja. Mi im nećemo dozvoliti da u tome uspeju.
Na Bliskom istoku, uprkos teškoćama, nastavljamo da insistiramo na mirnom okončanju tamošnjeg konflikta. Mi ćemo, sa svim našim međunarodnim partnerima, istrajati u uspostavljanju stabilne i bezbedne države Palestine, uz stabilan i bezbedan Izrael.
Morali smo da shvatimo, više nego ikada pre, da živimo u međuzavisnom svetu. Nedavno je premijer Toni Bler rekao: "Međuzavisnost – činjenica da kriza koja negde postoji, svuda postaje kriza – ismeva tradicionalno vođenje nacionalnih interesa." Ta međuzavisnost tera nas sve na veće jedinstvo u saradnji. Ali, ovo mora da bude zajednica zasnovana na istinskim zajedničkim vrednostima. Ne samo zaustavljanje terorista i njihove ideologije zla, već i borba protiv siromaštva, kršenja ljudskih prava i nepravdi kojih ima u celom svetu i koje stvaraju plodno tlo koje današnji ekstremisti koriste bez milosti.
Razlike u spoljnoj politici nalaze se među mnogim faktorima kojima manipulišu ekstremisti da bi opravdali teroristički napad na London u julu prošle godine. Zato je naš odgovor važan i zato su ga pratili širom sveta. Da li se posle godinu dana išta promenilo? Da, naša predanost vrednostima koje su nam najvažnije – sloboda, tolerancija i pravda – mnogo je jača i snažnija, kao što su i naši odnosi sa zemljama širom islamskog sveta, koje imaju iste zajedničke ideale.
Margaret Beket
Ministar inostranih poslova Velike Britanije
[objavljeno: 07.07.2006.]
.jpg)
