Izvor: Politika, 23.Sep.2014, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta govore grobovi ruskih vojnika
Grobnica ruskog narednika Vladimira Barakova ukazuje na umešanost Moskve na dešavanja u Ukrajini, piše „Njujork tajms”
Narednik vojske Ruske Federacije (RF) Vladislav Barakov, pripadnik Šeste tenkovske brigade, nije imao sreće. Poginuo je 24. avgusta, u trenutku kada je imao svega 21 godinu. Kako su preneli izveštači sa terena, stradao je kada je njegov tenk raznet dobro naciljanom granatom protivnika.
Možda sudbina narednika Barakova i ne bi toliko privlačila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pažnju, uostalom, rat je rat, da pomenuti nije poginuo – u Ukrajini!
I to boreći se tamo na strani pobunjenika kao zvanični pripadnik vojske RF. Sahranjen je u jednom ruskom seocetu pored reke Oke. Njegov grob obeležen je uobičajenim drvenim krstom i fotografijom. U ruskoj uniformi. Kako tvrde sagovornici dopisnika njujorškog dnevnika, sahrane ruskih vojnika, koji su podelili sudbinu Barakova, odvijaju se noći ili rano ujutru, bezmalo u tajnosti.
Kako piše američki „Njujork tajms”, to je samo još jedan dokaz da na jugoistoku Ukrajine, koju od proleća potresa građanski rat, ne učestvuju samo lokalni proruski stanovnici i dobrovoljci pristigli preko granice, već i pripadnici zvaničnih ruskih oružanih snaga. A oni su za svoj nastup naredbu mogli da dobiju samo iz – Moskve.
U Kremlju su do sada odbijali optužbe o učešću u sukobu. Ipak, grob Barakova kao i još neki drugi koji su takođe pronađeni pokazuju da je istina malo drugačija. Rat u Ukrajini, prema svim analizama, postaje sve besmisleniji. Posle pronacističkih demonstracija proletos u Kijevu, obilato finansiranih novcem iz Vašingtona, potom nasilnog svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča i odluke da se ruskom jeziku oduzme status zvaničnog, stvari su krenule od lošeg ka gorem.
Rusija je veštim vojnim manevrom anektirala poluostrvo Krim, a na jugoistoku, u Donbasu, krenula je narodna buna i zahtev za autonomiju. Kada je progovorilo oružje, bilo je već jasno da Ukrajina više nikada neće biti ona zemlja koju je svet poznavao koliko prošle godine.
Ko se sve bori u Ukrajini, i na čijoj strani, izgleda zavisi samo od toga šta jave agencijski dopisnici. A oni ne mogu baš svuda da stignu. Kako se pokazalo, regularna ukrajinska armija nije dovoljno osposobljena da stvar privede kraju. Zato su joj iz pojedinih zemalja NATO-a, a bivših sovjetskih republika, upućeni tenkovi i slično teško naoružanje.
Ni Moskva nije sedela skrštenih ruku. Pošto su se ratne operacije odvijale uz neposrednu granicu sa Rusijom, prelazak ruskih dobrovoljaca na ukrajinsko ratište postao je uobičajena pojava. Očigledno, mnogi su shvatili da stavljanje glave u torbu može u relativno kratkom periodu da popuni njihove novčanike. Za njima su, i pored demantija iz Moskve, krenule i pojedine jedinice regularne ruske vojske. Time je rat poprimio širi – međunarodni karakter.
Možda je to, kao i broj poginulih od oko 2.000, i uslovilo da se u Minsku održi rusko-ukrajinski sastanak, uz asistenciju OEBS-a, ne bi li se dogovorilo barem primirje. Uspeh je ispao polovičan. Primirje je potpisano, rat je utihnuo. Ali samo delimično. Borbe u okolini Donjecka, na primer, i dan danas se povremeno vode sa manjom ili većom žestinom.
Da je svima dosta mrcvarenja u Ukrajini pokazali su za vikend i žitelji Moskve. Njih najmanje 26.000 (prema policijskim izveštajima svega 5.000) prošetalo je ulicama i trgovima prestonice noseći zajednički ruske i ukrajinske zastave i transparente sa porukama: „Ne ratu!” i „Rusi protiv rata!”. Kako tvrdi dopisnik poljskog dnevnika „Gazeta viborča”, zastave NATO-a i ukrajinskog „Desnog sektora” nisu nigde uočene. Učesnici, opet, kazuju da je sve ličilo na proteste protiv američkog rata u Vijetnamu sedamdesetih godina. Na mnogim mestima čula se i kompozicija „Zamisli” (Imagine) Džona Lenona.
„Protivimo se idiotskom ratu protiv bratskog naroda”, preneo je list izjavu jednog od demonstranata.
U kakva smo vremena upali potvrdu je dala i inicijativa ruskog predsednika Vladimira Putina da se tehnički omogući privremeno isključivanje ruskog interneta iz svetske mreže. Očigledno je da se danas ratovi, osim na religioznim i političkim frontovima, vode na mnogo drugih načina, pre svega putem globalnih komunikacija.
U svemu tome, sudbina ruskog tenkiste narednika Vladislava Barakova deluje, nažalost, pomalo staromodno. Ali za njega je, kako kaže „Njujork tajms”, ionako sve okončano.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 23.09.2014.
.jpg)
