Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Jun.2018, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta čeka Nemačku u Savetu bezbednosti UN?
Nemačka je danas šesti put izabarana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN, za period 2019-20, a analitičari ocenjuju da bi to mogla da bude prilika da Berlin učvrsti svoju poziciju na međunarodnoj političkoj sceni ali i da ga čekaju teška vremena.
Dojče vele prenosi da Berlin veruje da "Nemačka može da igra važnu ulogu kada je reč o sprečavanju kriza, očuvanju mira i stabilnosti". Ističe se takođe da je Nemačka četvrti najveći platiša u fondove u UN i >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << drugi najveći svetski donator humanitarne pomoći.
"Ne samo da mnoge države podržavaju našu kandidaturu za člana Saveta bezbednosti, one traže od nas da iskoristimo naš uticaj", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas krajem aprila pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku u govoru koji je protumačen kao "javni zahtev za mesto u najvišem telu UN".
Nemačka je do sada šest puta bila u najmoćnijem telu UN, poslednji put 2011-2012, a današnji izbor Nemačke bio je praktično siguran kada je konkurent Izrael povukao svoju prijavu svestan da zbog predvidljivog otpora arapskih država, ima veoma male izglede da bude izabran.
Tako su u trci za dva predviđena mesta za zapadne države ostale samo dve zemlje, Belgija i Nemačka.
Ali, kako ocenjuje DW, uzbudljivije od samog izbora jeste pitanje na koji način Nemačka želi da oblikuje politiku svetske organizacije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel želi da ojača zajedničke, evropske pozicije. Ona strahuje od slabljenja uticaja Evropske unije u Ujedinjenim nacijama, jer će, posle Bregzita, EU imati samo jednu stalnu članicu u Savetu bezbednosti - Francusku. Zato Merkel govori o "evropeizaciji" Saveta bezbednosti UN i traži intenzivnije dogovore evropskih predstavnika u tom telu, piše DW.
Poslanik socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu Rolf Micenih smatra da bi Nemačka u Savetu bezbednosti UN pre svega trebalo da se zalaže za to da se poštuju pravila i norme međunarodne politike. "Razoružavanje i dalji razvoj međunarodnog krivičnog prava trebalo bi da budu u centru pažnje tih napora", rekao je Micenih za DW.
Njegov kolega iz demohrišćana (CDU) Roderih Kizveter veruje da "kao privremena članica Saveta bezbednosti, Nemačka svojim ogromnim finansijskim davanjima UN može da pridoda i politički značaj". Prema njegovim rečima zadatak Nemačke bi trebalo da budu "intenzivnije konsultacije o teškim temama, poput izgradnje mira i rešavanje sukoba".
Teških tema ima mnogo: Ukrajina, Bliski istok, Sirija, Iran i sukob sa Severnom Korejom, piše DW i dodaje da članove Saveta bezbednosti UN dele praktično svetovi - pa tako i po pitanju ljudskih prava i da stalne međusobne blokade parališu to petnaestočlano telo.
Od izbora Donalda Trampa za predsednika, SAD nisu više snaga koja ujedinjuje. Tokom njegovog mandata, sporazumi o slobodnoj trgovini u kojima učestvuju SAD postali su problematični, međunarodnoj politici o klimi preti kolaps, strahovi postaju sve prisutniji, pri čemu se međunarodna zajednica zbog Trampove politike "Prvo Amerika" pretvara u svet sopstvenih nacionalnih interesa u kojima prevladavaju samovolja i zakon jačeg.
DW ocenjuje da je zajedništva malo, "ali zato ima mnogo nesuglasica" i da je malo verovatno da bi suočena s tim previranjima Nemčka svoje članstvo u Savetu bezbednosti UN mogla da okonča bez sukoba s Pekingom, Moskvom ili Vašingtonom.
Mesto u tom telu UN za Nemačku bi moglo veoma brzo da postane "vruća stolica". Sve to, iako Nemačka ima prednost jer "neće biti percipirana kao politički ekspanzivna", kaže za DW Hening Rike iz Nemačkog društva za spoljnu politiku.
Prema njegovim rečima, Nemačkoj nije stalo do "borbe za poziciju i igara moći svetskih sila kao između Kine i SAD ili Rusije i SAD".
Interes Nemačke jeste međunarodni poredak koji se bazira na pravilima. To je za Berlin, kako kaže Rike, bonus. U tom smislu, on vidi Nemačku kao posrednika između velikih sila, što bi moglo da pomogne u zaustavljanju tendencija raskola.
Poboljšanjem sopstvenog statusa kao privremene članice u Savetu bezbednosti, Nemačka bi mogla i da učvrsti svoju poziciju na međunarodnoj političkoj pozornici.
"Mislim da je to prilika da se konkretno pokaže šta znači kad Nemačka preuzme odgovornost i kada želi da preuzme vodeću ulogu", rekao je Rike.
On je rekao da je rasprava o tome zapostavljena tokom dugih meseci formiranja vlade u Berlinu. Ali, dodao je, sada bi trebalo "konkretno reći kako to nameravamo da ostvarimo, koliko ćemo novca da uložimo i gde želimo da se angažujemo", a Savet bezbednosti UN je za tako nešto velika šansa.
Generlana skupština UN svake godine bira po pet novih nestalnih članica Saveta bezbednsoti UN.
Osim Nemačke i Belgije danas su izabarni Južnoafrička Republika, Dominikanska Republika i Indonezija.
