Izvor: Blic, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će ostati od ustava EU
Lideri 27 zemalja članica EU okupili su se juče po podne u Briselu na ključnom samitu kako bi doneli odluku o novom sporazumu o reformi evropskih institucija, koji bi trebalo da zameni ustav, a koji su pre dve godine na referendumu odbacili Francuzi i Holanđani. Tekst sporazuma se veoma razlikuje od nacrta ustava koji je odbačen, ali čak ni brojni kompromisi nemačke kancelarke Angele Merkel, koja nudi nacrt sporazuma ostalim liderima EU, ne garantuje da će dogovor biti lako postignut. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Osim Velike Britanije i Poljske, i Češka i Holandija prete da blokiraju usvajanje nacrta sporazuma o reformama, kako se službeno zove predlog na 11 strana koji će se naći pred liderima EU. Merkelova, koja je domaćin samita, insistira na sporazumu navodeći da Evropa mora da ima „vodič za upravljanje Unijom", kako bi se lakše suočila sa izazovima kao što su globalizacija i klimatske promene.
„Javnost u Evropi očekuje da uzmemo neophodne reforme Unije u svoje ruke. Sada je vreme da se postavi putokaz za reforme", poručila je Merkelova u pismu liderima ostalih 26 zemalja uoči samita.
Njen plan podržava 18 država EU, koje su već ratifikovale i ranije predloženi tekst ustava. Prema predlogu Nemačke, sporazum bi trebalo da ratifikuju sve članice EU do sredine 2009, pre izbora za Evropski parlament. Većina zemalja će izbeći da sporazum stavlja na referendum, osim Irske i Danske koje prema zakonu imaju obavezu da to učine.
Tokom dva, a možda i tri dana samita očekuju se veoma teški i neizvesni pregovori. Ono što se u moru različitih predloga najviše tiče Srbije koja nastoji da postane članica EU, jeste holandski predlog da se u tekstu sporazuma zabetoniraju kriterijumi za prijem novih članica i da se ne menjaju ni u kom slučaju. Taj predlog nije u potpunosti ispoštovan, pošto bi, kako navode evropske diplomate, „poslalo lošu sliku državama na Balkanu", prenosi Bi-Bi-Si.
Britanski premijer Toni Bler i njegov naslednik Gordon Braun zajedno su telefonom uoči samita razgovarali sa Merkelovom. U saopštenju iz Dauning strita se navodi da je Bler ponovio da neće biti postignut dogovor ukoliko se ne ispoštuju četiri principa koja su sporna za Britaniju.
Poljski premijer Jaroslav Kačinjski, koji je prethodnih dana pretio vetom, ublažio je stav rekavši po prvi put da Poljska „neće baš umirati" isključivo za svoj predlog da se glasovi svake zemlje za donošenje odluka u EU izračunavaju izvlačenjem kvadratnog korena broja stanovnika. Sistem koji Poljska sada predlaže bio bi za nju manje povoljan od važećeg iz Nice, po kojem Poljska ima svega dva glasa manje od Nemačke, u kojoj živi dva puta više stanovnika.
Miroslav Topolanek, premijer Češke, koji važi za evroskeptika, izjavio je da samit nikoga od običnih Evropljana ne interesuje.
„Neće biti tragedija ako se ne dogovorimo", rekao je Topolanek.
Veto će Češka, prema rečima Topolaneka, staviti samo ako bi se na samitu lideri EU dogovorili da umesto običnog sporazuma o ponovo krenu u izradu evropskog ustava.
Austrijski kancelar Alfred Guzenbauer je izrazio nadu da će na samitu ipak biti postignut kompromis.
„Naš cilj je da sačuvamo maksimalnu suštinu Ustavnog ugovora", rekao je on.
Na samitu i o Kosovu
Šefovi diplomatije EU sinoć su usaglašavali stav EU o rešenju statusa Kosova putem rezolucije Saveta bezbednosti UN, utemeljene na planu Martija Ahtisarija i uz mogućnost da se novim oročenim pregovorima dođe do što prihvatljivijeg rešenja. Nemačka i druge članice Unije smatraju da za konačnu odluku o statusu mora biti automatizma, što znači da kakav god bio ishod mogućih dodatnih pregovora, mora biti doneta rezolucija. (Beta)
Protivnici sporazuma
Velika Britanija - Želi da zadrži nezavisnu spoljnu politiku, suprematiju domaćih zakona po pitanju poreza, beneficija, krivičnog zakona i zakonodavstva
Poljska - Traži da se buduće donošenje zakona u EU ne zasniva na principu veličine države članice, čime su zemlje poput Nemačke favorizovane
Holandija - Traži da nacionalni parlamenti zadrže veća ovlašćenja i postigne se jasan dogovor o kriterijumima za dalje proširenje Unije
Češka - Poput Poljske, zahteva da se sistem donošenja odluka unutar EU ne zasniva na veličini države članice, da mali ne bi bili nadglasani
