Izvor: Politika, 07.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šrederovi tajni aranžmani sa Gadafijem
Afera koja potresa Berlin: nemački specijalci obučavali pripadnike libijskih snaga bezbednosti u vreme kad je Tripoli bio pod sankcijama
Informacije koje su, neuobičajeno i za nemačke prilike, gotovo istovremeno objavljene u nekoliko listova, između ostalog i u uvek dobro obaveštenom magazinu „Špigl”, o tajnim kursevima nemačkih specijalaca za predstavnike libijskih snaga bezbednosti, u vreme kad je Tripoli bio pod sankcijama, „proizvele” su aferu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja potresa politički Berlin.
Predstavnici svih političkih stranaka koje su zastupljene u Bundestagu, među njima i Socijaldemokratske partije (SPD) i zelenih, koje su činile u to vreme vladajuću koaliciju, zahtevaju hitno otvaranje parlamentarne istrage o ovom „velikom skandalu” i radikalno raščišćavanje celog slučaja, „bez ostatka”.
„Sve karte moraju na sto”, kaže zamenik šefa poslaničke frakcije (vladajućih) konzervativaca Volfgang Bosbah (CDU), pri čemu, u tom zahtevu, ima punu podršku kolega iz stranke s kojom konzervativci dele vlast (SPD) i svih opozicionih partije, liberala, zelenih i levice.
Ključna pitanja koja intrigiraju poslanike i političare svode se na sledeće: šta je o svemu znala vlada i da li je u to bio lično upleten tadašnji kancelar Gerhard Šreder, šta su znali nemačka ambasada u Tripoliju i ministarstvo spoljnih poslova i, konačno, kakva je bila u svemu tome uloga famozne Savezne obaveštajne službe (BND).
Za sada, i u prvim reagovanjima, spomenuti akteri „peru ruke” od svega, tvrdeći da ništa nisu znali i da niučemu nisu učestvovali.
Gerhard Šreder je preko svog predstavnika za štampu poručio da su medijske spekulacije, i optužbe, izrečene na njegov račun „čista besmislica”, tvrdeći da se nikada i nigde nije tajno sastajao sa libijskim vođom Gadafijem.
Sve je, navodno, počelo povodom nemačke familije Valert koju su ustanici oteli na Filipinima 2000. godine. Tražeći pomoć na razne strane, nemačke vlasti su došle i do Libije. Kancelar Šreder se, tako, u potpunoj tajnosti sastao u Kairu sa Gadafijem. Posle toga je, kao protivusluga, pala ideja o obučavanju libijskih policajaca od nemačkih instruktora.
Darežljivost u znak zahvalnosti u ovakvim prilikama je, inače, u tradiciji nemačke diplomatije. Bivši (zapadno)nemački kancelar Helmut Šmit je, na primer, takođe u tajnom aranžmanu, „nagradio” tadašnjeg predsednika Somalije Siada Barea što je 1977. dopustio pripadnicima nemačke specijalne antiterorističke jedinice GSG 9 da na aerodromu u Mogadišu spektakularnom akcijom oslobode putnike Lufthanzinog aviona „landshut”.
Avion su oteli palestinski teroristi u dogovoru s njihovim nemačkim kolegama kako bi isposlovali puštanje iz zatvora vođe terorističke organizacije „Frakcija crvene armije”(RAF) Andreasa Badera i njegovih kompanjona. Učinjeno je to pošto vlada u Bonu nije reagovala na takav ultimativni zahtev posle otmice predsednika udruženja nemačkih industrijalaca Martina Šlajera, pa su teroristi novom ucenom „podigli cenu”.
U slučaju koji od nedelje uskovitlava strasti, ključnu ulogu u obučavanju libijskih policajaca u jednoj kasarni u Tripoliju 2005. i 2006. imala je jedna privatna nemačka firma. Ona je za taj posao angažovala, uz dobar honorar (po 50 000 evra), tridesetak policijskih i vojnih specijalaca, od kojih su neki još bili, i sada su, u uniformi. Oni su to činili, navodno, u „slobodo vreme” i u vreme godišnjih odmora i protiv njih je već, kako se čuje, odmah po izbijanju afere, promptno pokrenut disciplinski postupak.
U tome je učestvovao jedan broj pripadnika već spomenute antiterorističke jedinice GSG 9, a šef obezbeđenja prvog vojnika Bundesvera, glavnog inspektora Volfganga Šnajderhana „trenirao” je lično Gadafijevo obezbeđenje.
Predstavnici parlamentarnih stranaka ne veruju u priču da ambasada nije znala čime se bave toliki ljudi koji su se mesecima vrzmali po Tripoliju i, posebno, da BND, „mirođija u gotovo svim čorbama u kojima su se kuvale velike afere”, ovoga puta ništa nije znao. Ili njegovi ljudi lažu, kažu parlamentarci, ili je BND u ovom slučaju – spavao.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 08/04/2008]
