Izvor: RuskaRec.ru, 21.Jul.2017, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećno detinjstvo bez interneta: Kako su se igrala deca u Sovjetskom Savezu?
1. Odlazili su u pohode
Izvor: Tihanov/RIA Novosti
Deca u SSSR-u su provodila veoma mnogo vremena na svežem vazduhu. U kuću su ulazila samo kada se više nije imalo kud. Najveća letnja radost u životu sovjetskog pionira bio je odlazak sa svojim razredom u pohod na nekoliko dana ili čak nekoliko nedelja. Prvo, u pohodu su se sticale mnoge korisne veštine, kao što je, na primer, raspaljivanje vatre, priprema za logorovanje, orijentacija na terenu, čitanje karte, praćenje tragova >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << životinja, prikupljanje pitke vode i sve ostalo što je neophodno za preživljavanje u divljini. Drugo, pohod je bio pravi događaj. Sve je bilo skoro kao u knjigama Žila Verna ili Džejmsa Fenimora Kupera koje su sovjetska deca toliko volela.
Pioniri su odlazili u pohod pod rukovodstvom načelnika pionirskog odreda. On im je pokazivao kako da pronađu rudu, pričao im o zavičaju i učio da razumeju uslovne signale. U slobodnim večernjim satima učesnici pohoda su se okupljali oko vatre, pripremali jednostavnu večeru – najčešće krompir pečen na vatri i meso iz konzerve – i pevali pesme uz gitaru kao što je običaj uz logorsku vatru.
2. Skupljali su sličice i organizovali „menjaže“
Izvor: Boris Ušmajkin/RIA Novosti
Deca svih uzrasta su obavezno nešto skupljala. To nije bila obična zabava nego nesvesna potreba da se obavezno nešto „skladišti“ kod kuće i pored gunđanja roditelja. Bile su to gomile raznih beskorisnih stvari, na primer samolepljive sličice sa psima, vozovima, automobilima, vojnom tehnikom i junacima bajki i crtanih filmova. Svaki „kolekcionar“ koji je držao do sebe obavezno je lepio sličice na vratima u stanu, na prozoru ili dovratniku. Uzgred, nije bilo šanse da se te sličice skinu i potpuno uklone – ni sa vrata, ni sa prozora. Nikakvo sredstvo nije pomagalo. Pored sličica skupljale su se i poštanske marke ili retke novčanice. Ako je neko imao duplikat, mogao je da se menja sa drugom decom.
3. Klesali su figure od drveta
Izvor: TASS
Svaki dečak koji je već dovoljno odrastao da može držati nož bio je „dužan“ da nešto kleše od drveta. Naravno, klesalo se sve što je najneophodnije – čamci, drveni mačevi i praćke. Polovina napravljenih predmeta je deljena manjoj deci, a ostalo je korišćeno za sopstvene igre. Brodići su, na primer, puštani niz reku, ali sa konopcem vezanim za pramac da brodić ne otplovi nepovratno. Nije bilo lako pronaći dobar komad drveta za takvu igračku i zato su dečaci koristili sve što im dođe pod ruku – debele grane drveta i stari nameštaj.
4. Igrali su lastiš
Izvor: ussr-kruto.ru
Dok su se dečaci bavili primenjenom i dekorativnom umetnošću i oštrili nožiće, devojčice su igrale lastiš – najpopularniju igru onoga doba. Za igru su bile potrebne najmanje tri devojčice i veliki, dugačak lastiš. Preskakanje lastiša je imalo različite nivoe težine. Lastiš je najpre zatezan na člancima, zatim na kolenima, pa na bedrima i na pojasu. Veštije devojčice su stizale čak i do ušiju! Čim bi devojčica u sredini pogrešila uloge su se menjale. Ako je neko imao veoma dugačak lastiš, na njemu su mogla da skaču sva deca u dvorištu!
5. Žvakali su katran
Izvor: Vitalij Karpov/RIA Novosti
U SSSR-u nije bilo lako nabaviti žvake. Ko je bio u prilici donosio ih je iz inostranstva. Te „uvozne“ žvake su deca žvakala dokle god su imale ukus, ali i posle toga je nisu bacala. Žvaku koja izgubi ukus ubacivali su u slatko ili šećer, i ona je ponovo postajala slatka bar zakratko. A ko nije mogao da nabavi pravu žvaku, žvakao je katran. On se mogao naći na gradilištima, pored puteva i na krovovima. U početku je katran tvrd, ali ako se žvakanjem dobro omekša postaje odlična zamena za žvaku.
6. Gledali su dijafilmove
Izvor: Sergej Edišerašvili/TASS
Strogi roditelji su terali decu na spavanje čim se završi legendarna televizijska emisija „Laku noć, mališani“, koju su sva deca volela. Starijoj deci je bilo dozvoljeno da još malo čitaju ili da ugase svetlo i gledaju dijafilmove.
Mladi lavovi: Čemu uče decu u kadetskoj školi na Kavkazu?
Dijafilmovi su ličili na traku starog fotografskog aparata. Na tu traku su bili snimljeni fragmenti knjiga sa lepim ilustracijama. Stavljani su u dijaprojektor – preteču projektora koji se zvao „čarobna lampa“ i prvih kino-projektora. Gledanje dijafilmova je bilo velika akcija. Najpre se na orman ili zid okači beli čaršaf umesto filmskog platna, zatim se postavi projektor, najčešće na postolje napravljeno od knjiga, ubaci se traka i ugasi svetlo. Mama, tata, ili starija braća i sestre su čitali tekstove slajdova naglas, a mlađi su slušali i gledali slike. Sada psiholozi tvrde da je gledanje dijafilmova doprinosilo formiranju bliskih odnosa i poverenja u porodici.
7. Razgledali su tepih
Izvor: Nikolaj Akimov/TASS
Deca koja nisu kod kuće imala dijaprojektor razgledala su šare na tepihu. U sovjetsko vreme je bio običaj da se tepih okači na zid pored kauča ili kreveta. To je bio obavezni atribut svakog sovjetskog stana. Takav tepih je imao dvojaku funkciju: zatvarao je rupe na tapetama i služio kao zvučna izolacija. Kada se dete uveče okrene licem prema zidu i pokuša da zaspi, ono jedno vreme razgleda šare na tepihu i u njima nalazi siluete životinja, ljudske profile i oblike koji podsećaju na biljke. Time se bavilo svako dete smatrajući da samo ono vidi nešto bajkovito u šarenim vijugama tepiha okačenog na zidu.
