Izvor: Politika, 28.Jul.2014, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji ne postavljamo ultimatume
Naša politika je da želimo da ostanemo deo EU i da Srbija postane deo bolje, reformisane EU
Srbija, prema oceni britanskog ambasadora u Beogradu Denisa Kifa, može da ima veoma pozitivnu ulogu u stabilnosti regiona zapadnog Balkana, reformama u okviru procesa evropskih integracija, ali i prilikom predsedavanja Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), pri čemu joj Zapad ne postavlja ultimatume što se tiče njene pozicije prema Rusiji.
Kif, koji je službovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Rusiji, Gruziji i Češkoj, nije želeo da komentariše svojevrsni diplomatski skandal oko izjave američkog ambasadora Majkla Kirbija i potonjeg objašnjenja premijer Aleksandra Vučića da Srbija priznaje integritet Ukrajine uključujući i Krim. Međutim, na pitanje da li je cela situacija zapravo svojevrsno povećanje diplomatskog pritiska na Srbiju da promeni svoju poziciju prema Rusiji, Kif kaže da je usaglašavanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU važna tema i proces koji se nastavlja i o kojem ćemo još razgovarati.
„Prvo, premijer Vučić je izrazio stav Vlade Srbije dosta jasno kada je rekao da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim. Na sastanku u nadbiskupiji je takođe rekao da nema razgovora jezikom ultimatuma i ja se sa njim slažem. Ja mislim da je to normalan deo procesa usaglašavanja spoljne politike sa spoljnom politikom EU. Takođe mislim da je politika Vlade Srbije jasna – da je Srbija na evropskom putu i da ima dobre odnose sa Rusijom – i mislim da je to razumno”, kaže Kif u intervjuu za „Politiku”, koji je na njegovo insistiranje vođen na srpskom jeziku, jer kako kaže, „više voli da govori srpski”.
On dodaje da je „u saglasnosti sa očekivanjima to kada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da je potpuno neprihvatljivo ono što se desilo sa putničkim avionom u Ukrajini”.
Dakle, nema ultimatuma?
Zaista, zaista nema. Ja se u potpunosti slažem sa premijerom (da nema razgovora jezikom ultimatuma).
Koliko će Srbiji biti otežano da balansira između EU i Rusije, ukoliko se ukrajinska kriza iskomplikuje – a komplikuje se rušenjem putničkog aviona – i EU uvede oštrije sankcije Rusiji?
Veoma je važno da u slučaju avionske nesreće bude sprovedena objektivna međunarodna istraga, da se tela žrtava tretiraju dostojanstveno i da bude postignuta pravda za porodice tako što će odgovorni biti privedeni pravdi. Ja i ostali ambasadori EU nastavljamo da o tome diskutujemo sa srpskim kolegama i proces se nastavlja. Što se tiče Ukrajine, smatramo da Rusija treba da prestane da podržava pobunjenike, da prestane da ih naoružava, da podrži međunarodnu istragu u skladu sa međunarodnim standardima i da iskreno radi sa vladom u Kijevu. Ali, mi to još ne vidimo, a smatramo da je to važno.
Koliko će Srbija biti na diplomatski klizavom terenu kada sledeće godine preuzme predsedavanje OEBS-u?
Šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da će to predsedavanje OEBS-u biti apsolutni prioritet spoljne politike Srbije. I to treba da bude tako, jer je to važan posao. To je još jedan primer gde Srbija može da igra pozitivnu ulogu u širem regionu. Nije lako predsedavati takvoj organizaciji jer ona ima veliki plan aktivnosti na kojoj su i veoma teška pitanja kao što je pitanje odnosa Ukrajine i Rusije. Ali, Srbija ima našu podršku i svih njenih prijatelja. Mi već razgovaramo sa srpskim zvaničnicima o tom predsedavanju. Nadam se da će to biti uspešno predsedavanje, a neće biti lako.
Kada ljudi iz Srbije posmatraju ukrajinsku krizu, imaju osećaj da je to scenario koji su već proživeli, pri čemu je u tome Srbija bila i u poziciji Ukrajine i u poziciji Rusije. Kada su Srbi u Hrvatskoj početkom devedesetih pokušali da osvoje autonomiju, za Zapad su oni i Srbija bili isto što su sada proruski aktivisti na istoku Ukrajine i Rusija. Sa druge strane, kada su krajem devedesetih Albanci na Kosovu želeli da se otcepe od Srbije, Zapad je posmatrao Srbiju isto onako kako sada Rusija posmatra Ukrajinu – kao zemlju koja ne poštuje prava manjina. Kako Vi sve objašnjavate?
Istorija je istorija, a mi smo danas u sadašnjosti. Kao ambasador Velike Britanije, moj zadatak u Srbiji je jednostavan a to je podrška reformama, pristupanju EU i pozitivnoj ulozi Srbije na Balkanu. To smatram prijatnim zadatkom jer politika Srbije je jasna a to su reforme, pristupanje EU i dobri odnosi sa susedima i sa drugim zemljama. Istorija pokazuje da postoje problemi koji su još složeni, ali mislim da je moguće sve to rešiti. A to tvrdim, jer već imam iskustvo službovanja u Češkoj Republici kada je pristupala EU. Znam da to nije lako jer sa jedne strane zahteva reforme, tehnički proces, usvajanje zakona, izgradnju administrativnog kapaciteta… Ali, sa druge strane, pridruživanje EU je i pitanje vrednosti. A sve to traje, što je slučaj i u Srbiji.
Britanija tradicionalno podržava proširenje EU na zapadni Balkan. Da li problemi unutar EU, kao i aktuelni disonantni tonovi između Londona i Brisela, mogu da utiču na usporavanje proširenja EU?
Naša politika je jasna i nepromenjena, i kao što je naglasio naš novi ministar spoljnih poslova Filip Hamond, EU ostaje jedan od naših spoljnopolitičkih prioriteta. Postoje različiti izazovi za EU, jer mora da postane dinamičnija, fleksibilnija, konkurentnija, otvorenija i sa većim stepenom odgovornosti. To znači reforme u EU. Naša politika je da želimo da ostanemo deo EU, ali EU koja je reformisana. I naša politika je da želimo i da Srbija bude deo EU, a ta Srbija će biti takođe reformisana. To je jesna politika – mi i vi u EU, boljoj, reformisanoj EU.
Da li je i Škotska u toj EU, posle eventualnog referenduma na kojoj će izglasati nezavisnost?
Ne želim da nagađam. Referenduma će biti, ali politika naše vlade je da želimo da Škotska i dalje bude deo Velike Britanije. Videćemo. To je demokratija.
-----------------------------------------------------------------------
Hodočašće po Srbiji
Osim pregovora o članstvu Srbije u EU koji čine, kako kaže, okvir britansko-srpskih bilateralnih odnosa, ambasador Kif ističe da dve zemlje povezuju i mnoga druga pitanja poput stogodišnjice početka Prvog svetskog rata. „To je bio period kada smo bili saveznici i kada su mnoge Britanke radile kao lekarke i bolničarke i pomagale Srbiji. To je za mene lično veoma važna priča. Na svom blogu sam već najavio da planiramo hodočašće po svim mestima u Srbiju gde su spomenici ili institucije koje su osnovale neke od ovih žena. Sledeće subote bićemo u Bajinoj Bašti gde je sahranjena Evelin Haverfild. Tokom godine, posetićemo i Kragujevac, Mladenovac, Vranje, Vrnjačku Banju, Novi Sad i još mnogo drugih mesta. Mislim da to može biti veoma pozitivna tema mog posla.”
Nenad Radičević
objavljeno: 28.07.2014.
