Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Jan.2019, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija udiše otrovan vazduh: Beograd je jutros bio najzagađeniji grad na svetu
Vazduh u Srbiji danas je alarmantno zagađen, dok je tokom jutra je Beograd bio najzagađeniji grad na svetu, pokazuju podaci nekoliko agencija koje mere nivo zagađenosti.
Brojevi koji označavaju nivo zagađenosti opadaju tokom dana, ali jutros je Beograd, nešto posle 8 sati bio najzagađeniji grad na svetu, sa indeksom od čak 399, na skali koja meri do 420, pokazuje aplikacija Airvisual.
Prema mapi zagađenja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), danas >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << oko 11 sati, najviši nivo zagađenosti, ljubičast, bio je u Valjevu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Starčevu i Beogradu, dok su jako zagađeni (crveni) bili Beočin, Novi Sad, Subotica, Popovac i Novi Beograd.
Prema sajtu World Air Quality Index, u Nišu je oko 10 sati indeks zagađenosti bio 157, Subotici 153, Valjevu 160, Beogradu između 159 i 153, Smederevu 151, Pančevačevu 145, Beočinu 109.
U pitanju su bitna prekoračenja, s obzirom da je vazduh ima dogovarajućeg kvaliteta ako mu je indeks zagađenosti ispod 50.
Na sajtu Airvisual ispisani su i savedti za Beograđane, kao i stanovnijke drugih gradova koji su "otišli u crveno": izbegavajte da vreme provodite napolju, ne otvarajte prozore, nosite maske, i uključite prečišćivače vazduha.
Nezdrava kategorija (od 150 do 200), kojoj danas pripada nekoliko gradova u Srbiji, podrazumeva da "svako može početi da oseća zdravstvene tegobe, a članovi osetljivih grupa mogu imati ozbiljnije zdravstvene posledice, piše Blic.
Građanima koji žive u mestima u kojima je indeks zagađenosti nezdrav preporučuje se da aktivna deca, odrasli i osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, izbegavaju produženo zadržavanje na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, trebalo bi da ograniče vreme provedeno napolju.
Kako se obračunava indeks
Indeks kvaliteta vazduha baziran je na merenju čestica prašine u šta spadaju zloglasne PM-10 i PM-2.5 čestice, zatim ozona, azot-dioksida, sumpor dioksida i emisije ugljen monoksida. Sva merenja na sajtu WAQI zasnovana su na satnim čitanjima.
Merenje čestica prašine podrazumeva dve vrste: PM-10, koje nas guše najviše zimi i izazivaju teške bolesti od kojih godišnje umre čak 6.000 ljudi u Srbiji, ali i njihovog još opasnijeg pratioca - čestice PM-2.5, piše Blic.
PM-10 je prašina manja (PM) od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.
Čestice PM-10 i PM-2.5 su neodvojive, odnosno oko dve trećine tih sitnijih čestica zarapravo se nalazi u PM-10. Kroz njih, tako, u naš organizam unosimo sve najgore industrijske otrove.
Šta je izvor zagađenja?
Srbija ima Nacionalni registar izvora zagađivanja i iz njega se vidi da su najznačajniji izvori zagađivanja iz energetskog sektora, odnosno poreklom od sagorevanja fosilnih goriva, piše Blic.
"Za zagađivanje su krivi, pre svega, proizvodnja električne energije u termoelektranama, potom izduvni gasovi u saobraćaju, sagorevana goriva u domaćinstvima za apotrebe grejanja, hlađenje i priprema hrane. Zagađivači vazduha su i pojedina industrijska postrojenja, kao što su ona u kojima se proizvode gvožđe i čelik, zatim mineralna industrija...", izjavio je za" Politiku" Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
On je dodao da kompanije koje emituju zagađujuće materije plaćaju samo ekološku taksu u zavisnosti od količine opasnih čestica koje puštaju u vazduh.
.jpg)
