Izvor: Politika, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u Partnerstvu za mir
Uz Srbiju, poziv Crnoj Gori i BiH, bez formalnog uslovljavanja ali uz napomenu da će njihova saradnja s Hagom biti "pažljivo praćena"
Specijalno za "Politiku" od izveštača Tanjuga
RIGA, 29. novembra – Šefovi država NATO-a pozvali su juče, na samitu Severnoatlantske alijanse u Rigi, Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu da pristupe programu Partnerstvo za mir, bez formalnog uslovljavanja ali uz napomenu da će njihova saradnja s Haškim tribunalom biti "pažljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << praćena". Odluka je donesena posle brižno planirane diplomatske akcije Beograda, uz podršku petnaestak zemalja članica alijanse, i višemesečnih razgovora unutar alijanse koji su prerasli u intenzivne pregovore u poslednjih 48 sati, a kulminirali konačnim odustajanjem SAD od uslovljavanja članstva Srbije u Partnerstvu za mir.
Odluka Vašingtona je, kako su specijalnom izveštaču Tanjuga preneli učesnici pregovora, "prelomila u korist izuzetno pozitivnog završnog teksta za Srbiju", koji su šefovi država NATO-a usvojili u okviru deklaracije na kraju dvodnevnog samita.
"Imajući u vidu značaj dugoročne stabilnosti zapadnog Balkana i uzimajući u obzir do sada učinjen napredak Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pozvali smo danas ove tri zemlje da pristupe Partnerstvu za mir i Savetu za evroatlantsko partnerstvo", zajedničkom telu članica alijanse i Partnerstva za mir u kojem učestvuje 46 država, saopšteno je u deklaraciji.
"Preduzimajući ovaj korak, mi podvlačimo važnost koju pridajemo vrednostima i principima u osnovnim dokumentima Partnerstva i Saveta, pa pre svega očekujemo od Srbije i Bosne i Hercegovine da u potpunosti sarađuju s Haškim tribunalom. Mi ćemo pažljivo pratiti njihove napore u ovom pogledu", dodaje se u dokumentu koji inače sadrži 46 zaključaka i ima 11 strana.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio na konferenciji za novinare na kraju samita da odluka alijanse predstavlja "veoma važan politički korak".
"Saveznici su želeli da pošalju snažan signal Srbiji (...) da je smatramo važnim igračem u regionu i da želimo da imamo jake veze s njom", izjavio je generalni sekretar.
"Očekujemo, međutim, da Srbija i Bosna i Hercegovina sarađuju s Haškim tribunalom i mi ćemo i dalje vršiti pritisak po tom pitanju", izjavio je generalni sekretar NATO-a.
Shefer je naglasio da se on "dugo zalagao" za "zeleno svetlo" Srbiji, ali da je današnja odluka plod pregovora koji "nisu bili laki".
"Trebalo je u jednom trenutku presuditi i to smo i učinili", naglasio je Shefer, nazvavši odluku o pozivu Srbiji da uđe u Partnerstvo za mir jednom od ključnih političkih odluka na samitu.
Pozivu Srbiji da pristupi Partnerstvu za mir je prethodila višemesečna, intenzivna međunarodna kampanja koju su sprovele vlasti u Beogradu – pre svega predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Drašković – uz strateški planirano diplomatsko lobiranje u samom Briselu.
U poslednjih nekoliko meseci stvorena je snažna koalicija unutar NATO-a koja se zalagala za članstvo Srbije u Partnerstvu za mir.
Petnaestak zemalja – predvođenih Španijom, Italijom, Norveškom, Češkom, Mađarskom i Grčkom – pokušavalo je da ubedi partnere s "tvrđim stavom – poput SAD, Velike Britanije, Francuske i Holandije – da bi "zeleno svetlo" Srbiji bilo "najbolje ne samo za Beograd, već i za čitav region, a i šire".
"Do ponedeljka niko u NATO-u nije mogao da pretpostavi u kom će se pravcu kretati pregovori", preneli su Tanjugu izvori u alijansi.
Jedan visoki zvaničnik i učesnik pregovora preneo je da je "američka odluka" okrenula stvari u pozitivnom pravcu za Srbiju.
Drugi izvori kažu da je Velika Britanija bila pri stavu da će pratiti odluku SAD, dok je Holandija bila za "jače uslovljavanje" saradnjom s Haškim tribunalom.
Konačan dogovor je pao neposredno pre kraja samita, preneli su Tanjugu izvori bliski pregorima.
"Članice su želele da pohvale sveobuhvatan pozitivan reformski proces koji se sprovodi u Beogradu", izjavili su oni. Pojedine zemlje, koje se zalažu i za nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, nadaju se da će EU "pratiti pozitivan signal iz Rige i dobru volju NATO-a".
"Zeleno svetlo" je i priznanje sve boljim odnosima između Beograda i NATO-a, pre svega u poslednje dve godine, koji su sada krunisani partnerstvom.
Od kada je Srbija prv puta, na samitu u Istanbulu 2004. godine, dobila Program saradnje s NATO, on se svake godine obnavljao i postajao sve sadržajniji.
NATO je stvorio i tri poverilačka fonda – za uništavanje mina, smanjenje malog i lakog oružja i za reintegraciju viška vojnog ljudstva.
Prošle godine, Srbija je u Briselu izuzetno uspešno predsedavala Grupi za jugoistočnu Evropu u okviru NATO-a, a od ove godine radi i grupa za reformu odbrane, koja se sastoji od 16 radnih grupa u okviru kojih NATO i Srbija razmenjuju iskustva u oblasti odbrane.
Na samitu u Rigi je bilo reči i o Kosovu i Metohiji.
Šefovi država su istakli da bi rešenje za budući status Kosova i Metohije trebalo da poboljša stabilnost na jugoistoku Evropu, ojača perspektivu čitavog regiona za integracije u evroatlantske strukture i bude prihvatljivo narodu Kosova.
" U potpunosti podržavamo napore specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija da okonča proces i pozivamo sve strane da rade sa izaslanikom UN na konstruktivan način, pokažu fleksibilnost, ispune međunarodne standarde i učestvuju u lokalnim civilnim institucijama", stoji u završnoj deklaraciji.
U dokumentu se ističe da će NATO "ostati spreman da brzo odgovori na bilo kakvu opasnost po bezbedno i sigurno okruženje".
Na samom sastanku nije bilo previše reči o statusu Kosmeta, a najglasniji zagovornik kompromisa i protivnik nezavisnosti pokrajine je bila Španija, preneli su izvori sa sastanka.
U završnom dokumentu se takođe ističe da su za stabilnost zapadnog Balkana neophodna saradnja u regionu, dobrosusedski odnosi i rad na pronalaženju "obostrano prihvatljivih rešenja za preostala nerazjašnjena pitanja".
U zaključku o regionalnim sukobima u južnom Kavkazu i Moldaviji, NATO je podržao "teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenitet Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije i Moldavije".
Prema zaključcima sa samita, NATO će na narednom samitu 2008. godine pozvati u članstvo one zemlje koje budu dostigle standarde alijanse i budu u mogućnosti da doprinesu evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti.
U tom sklopu, podstaknute su zemlje kandidati za članstvo – Hrvatska, Makedonija i Albanija – da ojačaju reforme kako bi ispunili kriterijume za prijem.
"Proces proširenja NATO-a je do sada bio istorijski uspeh u jačanju stabilnosti, mira i saradnje u Evropi i viziji Evrope kao cele i u miru", istakli su šefovi država i naglasili da "vrata NATO-a ostaju otvorena za nove evropske članice".
Aleksandar Mitić
--------------------------------------------------------------------------
Jačanje statusa Beograda
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 29. novembra – Poziv Srbiji u Partnerstvo za mir, predvorje NATO-a u kome SAD imaju odlučujuću ulogu, može se tumačiti i kao potvrda da je Vašington zainteresovan za jačanje statusa Beograda na međunarodnoj sceni. Ovakav utisak proizlazi iz ovdašnjih, u poslednje vreme, zapaženih isticanja važnosti koje demokratska, stabilna i kooperativna Srbija ima u regionu Evrope.
Američki zvaničnici dosad nijednom nisu rekli da odustaju od zahteva da Beograd kompletira saradnju s Haškim tribunalom, ali je odlukom NATO-a ispoljen novi pristup – prioritet je dobilo povećanje specifične međusobne kooperativnosti umesto neelastičnog uslovljavanja. Zvanična objašnjenja i ovog "uravnotežavanja" tek slede, a u prvim izveštajima o ishodu u Rigi, ovdašnja novinska agencija Asošijeted pres precizira da je njime izraženo uverenje da Srbija, kao BiH i Crna Gora, može da "ponudi vredan doprinos stabilnosti Balkana" i da je "njihovo priključivanje Partnerstvu za mir važno za region". Ponudu članstva Srbiji, ova agencija tumači i kao "deo napora da se smanji rastući uticaj tvrde nacionalističke linije pred parlamentarne izbore".
Do današnjeg davanja "zelenog svetla" ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, došlo je posle nedavnog odlaganja – za vreme posle izbora u Srbiji – podnošenja predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije. Vašington je saopštio da se s tim odlaganjem slaže. Prethodno je u više navrata ovde naglašeno da su odnosi SAD i Srbije "dobri", naročito na vojnom i ekonomskom polju, a da će ih kompletiranje saradnje Beograda s Hagom, dodatno i izrazito unaprediti.
U izjavi za naš list, ambasador Ivan Vujačić je naglasio: "Današnji događaj je izvanredan doprinos odnosima Vašingtona i Beograda, demokratskim i svim snagama koje su u Srbiji za evroatlantske integracije, kao reformskim naporima u vojsci. Istovremeno je tako ovde pokazan i rast poverenja prema Srbiji i delovanju njenog predsednika, vlade i Ministarstva spoljnih poslova..."
M. Pantelić
--------------------------------------------------------------------------
Koštunica: Povoljan vetar za Srbiju
Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, ocenio je juče da će ulaskom Srbije u Partnerstvo za mir celovitost njene teritorije biti očuvana i da će Kosovo ostati u okviru Srbije sa odgovarajućom suštinskom autonomijom. "Ulazak Srbije u Partnerstvo za mir je vrlo važna i ohrabrujuća činjenica u trenutku kada se borimo za očuvanje integriteta Srbije", rekao je premijer. Koštunica je ocenio da je ulazak Srbije u Partnerstvo za mir "važno i u pogledu procesa integracija jer pokazuje da se taj proces nastavlja i da je svako suprotstavljanje ili njegovo uslovljavanje pogrešno". "Prethodnih dana mogli su se videti povoljni vetrovi iz više zemalja koje su ukazivale da Srbiju treba podstaći u procesu evropskih integracija i da je ne treba uslovljavati", tvrdi Koštunica i ocenjuje da uslovljavanje nije način za integracije bilo da je reč o Partnerstvu za mir ili za ulazak u EU.
Premijer Koštunica je podsetio da je Srbija formalno obraćanje za prijem u Partnerstvo podnela još u proleće 2002. godine. "Reč je o širokom savezu čije ime govori sve, a koje omogućava razne oblike saradnje bilo da je reč o vojnoj saradnji i saradnji sa NATO", kazao je Koštunica i izrazio uverenje da će članstvo u Partnerstvu uticati na ostale pregovore koji pred Srbijom predstoje, ali i sa stanovišta "naše borbe za Kosovo u Srbiji".
Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova Srbije, ocenio je juče da je odluka da se Srbiji uputi poziv za prijem u Partnerstvo za mir, doneta na samitu NATO u Rigi, od izuzetne važnosti za stabilnost i evropsku perspektivu zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope. "Članstvo u Partnerstvu za mir otvara vrata ubrzanom ekonomskom napretku Srbije koja će uskoro postati najatraktivnija evropska država za investicije", rekao je Drašković na konferenciji za novinare u Istanbulu, posle sastanka sa ambasadorima Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, kojoj trenutno predsedava Srbija. Drašković je o odluci NATO-a obavestio generalnog sekretara Leonidasa Hrizantopulosa, ambasadore i predstavnike Organizacije za crnomorsku saradnju, čije se sedište nalazi u Istanbulu.
[objavljeno: 30.11.2006.]
.jpg)
