Izvor: Politika, 20.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u Evropi putem kojim se ređe ide
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 20. februara – Imajući u vidu zvaničan stav Srbije da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, diplomate u EU nisu baš usaglašene kada odgovaraju na pitanja koja se tiču uzročno-posledične veze između tog stava i puta naše zemlje ka članstvu u EU. Ipak, jednoglasno će reći da su to dva potpuno odvojena procesa i da tako treba i da ostane.
Sagovornici „Politike" iz diplomatskih krugova u Briselu još ne mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa sigurnošću da tvrde na kom delu puta bi Srbiji bio postavljen uslov o regionalnoj saradnji (što podrazumeva priznanje susednih država), jer je situacija, kako objašnjavaju, sasvim nova i nepoznata. Poređenje sa Kiprom, koji ne priznaje tursku upravu na delu teritorije, ne stoji, kako kažu naši izvori, jer što se Kipra tiče, on je za EU jedna država, čije je pitanje nepriznavanja turskog dela unutrašnja politička stvar.
Što se Turske tiče, to je međunarodno pitanje i ona će morati da prizna ceo Kipar ako želi punopravno članstvo u EU. U slučaju Srbije to bi takođe bilo međunarodno pitanje. Naravno, sve ovo uz ogradu da preostale zemlje EU koje nisu priznale nezavisno Kosovo to učine.
Prva stepenica na evropskom putu naše zemlje bila bi potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a jedini uslov koji bi Srbija trebalo da ispuni, ako želi taj sporazum, jeste puna saradnja sa Haškim tribunalom na čemu tvrdo insistira Holandija i nešto manje kategorično Belgija. Priznanje Kosova nije uslov za ovaj sporazum, u tome su saglasni naši sagovornici. Posle potpisivanja usledila bi ratifikacija sporazuma, kako od strane Srbije, tako i od svih 27 članica EU. Ni ratifikacija sporazuma ne bi nužno povlačila za sobom priznanje Kosova, slažu se sagovornici, kao ni sledeća faza – sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Primer bi mogla biti Turska koja je zvanično kandidat za članstvo u EU, iako nije priznala Kipar, već samo njegov turski severni deo, koji Kipar smatra svojom – okupiranom teritorijom. Konačno, ako Srbija postane kandidat i aplicira za članstvo u EU, pregovori o članstvu ne bi mogli biti otpočeti bez prethodno ispunjenog uslova o regionalnoj saradnji, što bi u slučaju Srbije najverovatnije povlačilo i priznanje Kosova.
Međutim, treba imati u vidu činjenicu da se sve odluke u EU donose konsenzusom i da svaka država članica može da blokira Srbiju, ili bilo koju drugu državu, na njenom putu ka EU. Takođe, za Srbiju mogu da važe i neka druga pravila, koja se u briselskom diplomatskom rečniku nazivaju privilegijama. Nije malo onih koji će reći, svakako neformalno, da je Srbija „zaslužila kompenzaciju za Kosovo".
V. Jokanović
[objavljeno: 21.02.2008.]
