Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pripada "evropskoj kući"
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope govori o tome šta nas sve čeka na evropskom putu – i zašto
"Stekao sam utisak da između političara i građana u Srbiji ne postoji prava komunikacija, i da je to jedan od razloga što većina običnih ljudi ne razume zašto bi vaša zemlja trebalo da bude deo evropskih integracija, ili zašto mora da prihvata neke uslove koje EU, odnosno međunarodna zajednica, pred nju postavlja kad je perspektiva članstva u Uniji još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veoma daleka. Ali Srbija većinu tih stvari – kao što je usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, poštovanje ljudskih prava i sloboda, stvaranje otvorenog tržišta i konkurentne privrede – radi zbog sebe, da bi njeni građani živeli u miru, sigurnosti i demokratiji, ostvarili ekonomski napredak i viši standard, putovali svetom bez viza. A to košta", kaže za "Politiku" Rene van der Linden, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
• Kad kažete da pripadanje Evropi, odnosno postizanje evropskih blagodeti, ima svoju cenu, na šta mislite?
– Mislim na to da i vi i ostale evropske države koje su još u procesu političke, ekonomske i društvene transformacije morate promeniti način razmišljanja i ponašanja. Trebalo bi da težite brzim promenama, umesto da ih se plašite. Sad vam je teško da ispunite sve što se od vas očekuje, ali na kraju puta, kad se u svakom pogledu nađete unutar "evropske kuće", čekaju vas velike materijalne i druge pogodnosti. Uzmite samo primer Irske, koja je bila jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, a onda se pametnim korišćenjem evropskih fondova uzdigla do jedne od najrazvijenijih članica EU. Ili Finske, koja je drugi takav uspešni primer.
• Iz ove perspektive, kad nam je Brisel otkazao nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i još drži naše građane na "crnoj" šengenskoj listi, buduće evropske blagodeti ne deluju mnogo podsticajno?
– Da biste krenuli dalje, morate prethodno nešto da uradite. Pre svega, da ispunite svoje međunarodne obaveze. Jedna od njih, koju je SCG pre tri godine preuzela i ulaskom u članstvo Saveta Evrope, jeste puna saradnja sa Haškim tribunalom, i nadam se da će Srbija to obaviti pre nego što, dogodine, preuzme predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope.
• Osim saradnje sa Hagom, kako ocenjujete ispunjenje naših ostalih obaveza iz članstva u Savetu Evrope?
– Zadovoljan sam napretkom koji ste učinili, jer ste usvojili veliki broj konvencija SE i doneli čitav niz zakona u skladu sa njima, ali još dosta toga vam predstoji. Najvažnije je, zakone koje ste doneli treba i da primenite. Sledeća monitoring misija Parlamentarne skupštine SE dolazi u septembru, i nadam se da će utvrditi da ste učinili pomak.
• Jedna od tema o kojoj ste razgovarali sa svojim domaćinima u Beogradu jeste i donošenje novog ustava Srbije. Da li je bilo reči o tome kako bi se ustavno rešilo pitanje načina izbora predsednika države?
– Ne bih se mešao u to kako će Srbi ubuduće da biraju svog predsednika, neposredno ili u Skupštini. Smatram, međutim, da bi, prilikom pisanja ustava, bilo dobro da konsultujete stručnjake Venecijanske komisije, da biste izbeli rizik da najviši pravni akt vaše zemlje kasnije pretrpi oštre kritike, ukoliko ne bude u potpunosti u skladu s evropskim standardima. Trebalo bi posebnu pažnju da obratite na oblasti kao što su izborni zakon, nezavisno sudstvo, zaštita manjina, odnos vlade i skupštine, nezavisni mediji, odnos centralne i regionalnih vlasti...
• Razgovarali ste i o Kosmetu: šta je Savet Evrope tamo dosad učinio kako bi unapredio položaj Srba i ostalih nealbanskih zajednica?
– Naša pomoć se pre svega sastoji u primeni evropskih standarda, zaštiti ljudskih prava, očuvanju i obnovi kulturnog nasleđa, reformi lokalne uprave i jačanju građanskog društva. Svestan sam da je položaj Srba i drugih nealbanaca na Kosovu veoma težak, da su ugroženi njihova prava i bezbednost, ali to se ne može promeniti ukoliko ne postoji spremnost svih strana da sarađuju. Mi stvaramo preduslove, a lokalne i regionalne vlasti su te koje treba da nađu zajednički jezik i da ih iskoriste. Parlamentarna skupština Saveta Evrope ostaje mesto na kojem se može otvoreno o svemu razgovarati, gde se pokreću zajedničke inicijative.
• Kao što je Rezolucija o ustavnim promenama u BiH koju ste nedavno usvojili, i koju su mnogi ovde videli kao pokušaj da se Dejtonski sporazum menja bez konsenzusa sva tri konstitutivna naroda, što ugrožava stabilnost BiH?
– Da, primetio sam u razgovoru sa predsednikom Tadićem da nije zadovoljan ovih dokumentom.
• Posle svih susreta i razgovora, kakav ste utisak stekli o Balkanu, i kakvu ste poruku preneli?
– Imidž Balkana je, nažalost, još dosta loš. Pored ostalog, vezuje se za šverc i pranje novca. Zato sam u sve četiri zemlje (kao i prilikom ranije posete Albaniji) istakao da se morate odlučnije, zajedničkim snagama boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala. Bez toga neće biti većih stranih investicija, razvoja turizma i privrede, pa ni ulaska u Evropsku uniju. Druga poruka jeste pomirenje, treća – regionalna saradnja. A u svemu tome računajte na podršku Saveta Evrope.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 15.07.2006.]
.jpg)
