Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ponovo lider u reformama
Naša zemlja se u proteklih godinu dana istakla po najvećoj stopi rasta bruto društvenog proizvoda u regionu, navodi se u novom "Izveštaju o tranziciji"
Srbija za sobom ima još jednu uspešnu reformsku godinu, u kojoj je ostvarila najviši rast bruto društvenog proizvoda u regionu (6,5 odsto) i, uz Rumuniju, najveća strana ulaganja (oko četiri milijarde evra), čime se ponovo istakla kao lider u privrednom rastu u jugoistočnoj Evropi, saopštili su juče u Beogradu predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) predstavljajući svoj najnoviji "Izveštaj o tranziciji" za 2006. godinu. Oni su, međutim, ukazali da ovakav napredak naše zemlje nije neočekivan, s obzirom da je pre šest godina krenula sa niske startne osnove, kao i da ima još dosta toga da uradi da bi sustigla susede. Piter Sanfi, vodeći ekonomista EBRD-a, naveo je da će nova vlada Srbije dogodine morati da se suoči sa teškim zadacima, kao što su restrukturisanje i privatizacija velikih javnih preduzeća, nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i primena već usvojenih zakona (pre svega o stečaju i o konkurenciji). Trebalo bi, takođe, da spustimo inflaciju na jednocifrenu (ova sadašnja od 13 odsto je najviša u regionu), da smanjimo spoljnotrgovinski deficit, ograničimo visok nivo državne potrošnje i veliki deficit tekućeg platnog bilansa, koji bi mogao da postane problem kada se smanji priliv novca od privatizacije i investicija. Direktorka EBRD-a za Srbiju Dragica Pilipović-Čofi navela je da je u ovoj godini EBRD investirao 273 miliona evra u Srbiju (kao najvažniji posao je istakla dokapitalizaciju Komercijalne banke sa 70 miliona evra) i da bi se među projektima koje bi finansirala mogli naći izgradnja autoputa Horgoš – Požega i oporavak Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
"Izveštaj o tranziciji" koji EBRD objavljuje krajem svake godine, analiza je ekonomskih performansi u 29 zemalja u tranziciji, raspoređenih u tri regiona (prvi obuhvata centralnu i istočnu Evropu i baltičke zemlje, drugi jugoistočnu Evropu, a treći Zajednicu Nezavisnih Država i Mongoliju) i pored ostalog sadrži i "tabelu napretka" svake države u nekoliko oblasti, kao što su otvorenost tržišta, finansijske institucije i infrastruktura. Srbija je ostvarila napredak u privatizaciji telekomunikacija i putne privrede i u politici tržišne konkurencije, ali je dobila manju ocenu zbog državne kontrole nad cenama vode.
A. Mijalković
[objavljeno: 13.12.2006.]
