Izvor: Politika, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija, dok se bori, ima podršku Rusije
Ako vi smatrate da će članstvo u EU povećati životni standard naroda, i ako mislite da ćete moći da iskoristite prednosti međunarodne saradnje tokom integrisanja u EU, onda – srećan put, rekao je Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je da će njegova zemlja podržavati Srbiju u borbi za očuvanje Kosova i Metohije „dokle god se sami Srbi budu suprotstavljali pokušajima da se rasparča njihova zemlja”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Čuli smo izjave rukovodstva Srbije da će oni koristiti sva politička i diplomatska sredstva radi očuvanja teritorijalnog integriteta sopstvene zemlje. Možete da budete sigurni da će Rusija iskoristiti pun arsenal svojih političkih i diplomatskih sredstava da bi Srbiji u tome pružila pomoć”, rekao je Konuzin u intervjuu agenciji Tanjug, prvom koji je dao od stupanja na dužnost.
Konuzin je naglasio da Srbi mogu da budu sigurni da će „Rusija uvek biti uz Srbiju i uz Srbe u zaštiti njihove teritorije, njihovog života i njihovih svetinja”.
Ambasador je ocenio da „postoji mogućnost za obnavljanje pregovora o statusu Kosova” i napomenuo da je tokom pregovora pod pokroviteljstvom trojke „srpska strana stvarno mnogo napredovala u svojim predlozima koji su imali za cilj da se pronađe uzajamno prihvatljivo rešenje”. „Naši međunarodni partneri, međutim, umesto da usmeravaju kosovske Albance u potragu za uzajamno prihvatljivim rešenjem, svim snagama su podsticali njihovo jednostrano proglašenje nezavisnosti i njihovu opstrukcionističku liniju u pregovorima, što je dovelo do neuspeha cele te priče”, dodao je on.
Konuzin je ocenio da je „neophodno ispraviti tu grešku i vratiti Prištinu za pregovarački sto, da se obnove pregovori u međunarodnopravnim okvirima, ali za to je neophodno da međunarodna zajednica pokaže realnu političku volju”.
Ruski ambasador je napomenuo da eventualni novi pregovori o statusu „zavise, pre svega, od odlučnosti Beograda da se suprotstavi napadima na svoj teritorijalni integritet”. „Ja mislim da, ako vi stvarno čvrsto stojite na tim pozicijama i stvarno ste spremni da odlučno branite te svoje stavove, međunarodna zajednica neće moći to da ignoriše”, rekao je Konuzin. „Videli ste kakva je bila reakcija u svetu. Podrška nezavisnosti bila je mnogo slabija nego što su oni koji je podržavaju očekivali. Svi odlično razumeju do kakvih posledica će dovesti rešenje koje se pokušava nametnuti Srbiji”, rekao je on, dodajući da je svima jasno, uključujući i one koji podržavaju jednostranu nezavisnost, da to rešenje nije legitimno.
Govoreći o misiji koju je EU poslala na Kosovo (Euleks), Konuzin je rekao da se treba vratiti Rezoluciji 1244 koja je „osnov za rešavanje kosovskog problema”. „Rusija priznaje da EU može da odigra veoma značajnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja. I u skladu sa Rezolucijom 1244 EU može da pošalje dodatne ljude i resurse da bi pomagala postizanju uspeha Unmika u skladu sa Rezolucijom 1244, ali uz jedan uslov – da je za to neophodna saglasnost Beograda”, dodao je Konuzin. „EU je, međutim, krenula drugim putem – formirala sopstvenu misiju i poslala je na Kosovo iako o tome nije bila doneta nikakva odluka Saveta bezbednosti i nije bilo saglasnosti Beograda. Ta misija se na teritoriji Kosova nalazi nezakonito”, rekao je Konuzin.
Ambasador Rusije rekao je da je interes Rusije da Srbija bude prosperitetna zemlja, a da Srbija sama mora da proceni kako će najbolje ostvariti taj prosperitet. „Ako vi smatrate da će članstvo u EU povećati životni standard naroda, i ako mislite da ćete moći da iskoristite prednosti međunarodne saradnje tokom integrisanja u EU, onda – srećan put”, rekao je Konuzin. „Koliko mi je poznato, većina srpskog stanovništva pozitivno gleda na perspektivu učlanjenja u EU. Rusija smatra da je ono što je dobro za Srbe, dobro i za Rusiju. Mi nikada nismo iznosili nešto što bi izgledalo neodobravajuće u vezi sa perspektivom integrisanja Srbije u EU”, objasnio je Konuzin.
Ruski ambasador je ocenio da je dalje približavanje Srbije EU, međutim, moguće samo na osnovu uzajamnog poštovanja i ravnopravnosti, što, „kako mnogi misle u Beogradu, u ovom trenutku nije slučaj, jer se Srbiji članstvo faktički uslovljava odricanjem od dela teritorije”.
Konuzin je objasnio da su se Brisel i Beograd u novembru prošle godine, kada je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, rukovodili baš tim principima. „U međuvremenu je došlo do dramatičnih događaja. Osamnaest od 27 članica EU složilo se sa protivzakonitim rasparčavanjem Srbije i priznalo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, pomažući separatistima”, rekao je ruski diplomata.
Posle toga, EU je na teritoriju Kosova poslala misiju, „koja ima za cilj da jača državnost Kosova”, i to „protivno volji i uprkos protestima suverenih vlasti Republike Srbije”, dodao je Konuzin. „Da li se u ovoj situaciji može govoriti o uzajamnom poštovanju dveju strana? Zašto EU želi drugoj strani ono što sigurno nikada ne bi poželela sebi”, upitao je ambasador. „Takođe, neki predstavnici EU govore da nove članice Unije treba da žive u prijateljskim odnosima sa svim ostalim članicama tog saveza. Jako ispravan pristup. Ali, zašto se oni sami ne rukovode tim pristupom kada je reč o Srbiji”, dodao je Konuzin. S obzirom na sve te činjenice, ocenio je ambasador, jasno je da EU Srbiju „faktički stavlja pred ultimatum”. „Jedan uslov za njeno članstvo u EU u stvari je odricanje od dela sopstvene teritorije”, ocenio je Konuzin, primetivši da se „nešto tako nije dešavalo od Drugog svetskog rata”.
Upitan kako Rusija gleda na odnose Srbije i NATO saveza, ruski ambasador je rekao da svaka zemlja treba sama da donosi odluke o članstvu u međunarodnim organizacijama i savezima, ali da je važno da se to čini uz obzir prema međunarodnoj bezbednosti i drugim državama. On je napomenuo da za saradnju sa NATO-om uopšte nije obavezno formalno članstvo – Rusija sarađuje sa NATO-om u sferama koje su od uzajamnog interesa. „Mi to radimo na osnovu ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja. Rusija neće sarađivati sa NATO-om na bilo kojim drugim osnovama”, rekao je ambasador.
Tanjug
[objavljeno: 30/04/2008.]
