Izvor: Politika, 15.Maj.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi previše strahuju od „velike Albanije”
Putin je najveća pretnja za Evropu jer silom menja granice i mogao bi da posle Krima anektira i druge delove Ukrajine
Evropa nije „evropeizovala” Balkan, kako je govorila da će da uradi, i posle sukoba u Kumanovu jasno je da problemi iz vremena raspada Jugoslavije nisu rešeni. Najmanje što će Evropljani sada hteti jeste dalje proširenje EU, ocenjuje Dominik Mojsi, poznati francuski stručnjak za međunarodne odnose.
Redovni saradnik „Fajnenšel tajmsa”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Velta” i „Forin afersa” stigao je ove nedelje u Beograd na poziv Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Studirao je svetsku politiku na Sorboni i Harvardu. Danas je predaje na londonskom Kings koledžu. Osnivač je prestižnog Francuskog instituta za međunarodne odnose. Čitaocima u Srbiji poznat je kao autor knjige „Geopolitika emocija” u kojoj dokazuje da osećanja određuju ponašanje međunarodnih aktera, za koje obično verujemo da se racionalno, hladno i proračunato bore za interese u globalnoj areni.
Intervju za „Politiku” dao je posle učešća na panelu „Bliski istok: veliko urušavanje” u organizaciji pomenutog centra Vuka Jeremića. Jedna od tema bio je i terorizam. Naš sagovornik tvrdi da je koren džihadizma poniženje koje oseća većina muslimana zbog siromaštva, zaostajanja za svetom, korumpiranih islamskih vlada koje podržava Zapad, zapadnog mešanja u poslove islamskih država, američkih ratova u Avganistanu i Iraku i izopštenosti muslimanske manjine u Evropi ili SAD. Iskoristili smo priliku da pitamo Mojsija kako objašnjava delovanje albanskih oružanih grupa, budući da se na Albance ne može primeniti teorija o poniženju. Najveći su američki saveznik na Balkanu. Osim Albanije imaju i Kosovo. Zagarantovana su im prava u zemljama gde su manjina, dok su u Makedoniji deo svih važnih državnih institucija.
„Iskreno rečeno, nemam objašnjenje. Možda je to nacionalizam, stvaranje jedne države za sve Albance, možda je verski rat između hrišćana i muslimana ili paraliza makedonskih institucija ili delovanje mafije, a možda sve to zajedno. Siguran sam samo da duhovi prošlosti ponovo progone Balkan.”
Šta su ti „duhovi”? „Terorizam”, kao što kaže Skoplje, „izolovani incident”, kao što smatra Brisel, ili oružana pobuna koja uživa podršku među albanskim stanovništvom?
To su veoma uznemirujući događaji koji pokazuju da problemi na Balkanu nisu rešeni. Sećate se kako je Evropa govorila da je Titova Jugoslavija „frižider koji ne hladi”. Kada nema demokratije, stvari se guraju pod tepih. Evropa to tako vidi.
Kakvo je objašnjenje Evrope sada kada su zemlje bivše Jugoslavije u EU ili žele tamo da budu i povrh svega ispunjavaju zahteve Brisela?
Evropa je rekla da će „evropeizovati” Balkan i naučiti ga miru i demokratiji, ali to nije uradila. Osim toga, ovdašnja ekonomija je slaba, a kada su ljudi vrlo siromašni, okreću se nacionalizmu jer im on daje razlog da na nešto budu ponosni, kad već nisu na svoje bogatstvo.
Kakva je onda sudbina evrointegracija? Srbija ne otvara poglavlja, Makedonija čak nema pravo ni na ime.
Posle događaja u Kumanovu Evropa će biti još zasićenija procesom proširenja. EU misli da je poslednje što joj treba novi član sa problemima. Reći će vam da ih prvo rešite. Ja se ne slažem sa stavom EU i smatram da je politika proširenja bila najbolji alat evropske diplomatije prema Balkanu: proširenje je „šargarepa” zbog koje su se balkanske vlade trudile da budu demokratske. Sada je i sama Evropa evroskeptična, nije sigurna šta radi, ali veruje da će dalje proširenje samo pogoršati stvari. Srbiju ne žele da prime i zbog toga što pogrešno veruju da je isuviše bliska Moskvi i da bi bila ruski trojanski konj u EU.
Da li su zbog toga iz EU i SAD izostale jake reakcije na događaje u Kumanovu?
Izostale su jer one nisu imale vremena da se time bave. Već imaju dovoljno problema sa imigrantima i džihadistima.
Ali imale su vremena da govore koliko je strašno ono što se događa u istočnoj Ukrajini.
To je drugo, Putin je jedna od najvećih pretnji za Evropu. On je oteo Krim, silom je promenio granice Evrope i sada može da krene dalje ka Marijupolju i da velike delove Ukrajine pripoji Rusiji. Evropa je čak slabo reagovala, bila je podeljena, ali mislim da je moglo biti i gore da Angela Merkel nije zauzela čvrst stav.
Kako EU treba da se postavi prema Putinu?
Treba da mu kaže da više ništa ne sme da pripoji Rusiji. Da mu poruči da Rusija nije SSSR i da ima samo gas i naftu, energente čija cena pada. Uzeo je Krim, ali je verovatno izgubio Ukrajinu. Kijev ima pravo da vodi spoljnu politiku kakvu želi. Verovatno da neće ući u NATO i da još dugo neće ući ni u EU, ali Ukrajinci imaju pravo da to traže. Imao sam mnogo studenata Ukrajinaca koji su mi govorili da žele da im zemlja bude kao Poljska, a ne kao Belorusija.
Ima li i istok Ukrajine prava da kaže da ne želi u EU i NATO, već u Rusiju?
Ne, zato što bi to značilo da se sve evropske granice mogu osporiti na referendumu. To bi bilo jako opasno, posebno na Balkanu, gde mnogi veruju da proces formiranja granica još traje.
Da li smo onda i na primeru Kumanova svedoci stvaranja jedne velike države za sve Albance?
Možda, ali sumnjam. Kod vas u Srbiji je strah od „velike Albanije” prenaglašen.
Šta to znači? Da Evropa ima razloga da strepi od širenja Rusije na Ukrajinu, a da Srbija nema razloga da se plaši širenja Albanije na srpsku teritoriju? Zar sami niste rekli da su takvi problemi još prisutni na Balkanu?
Jednostavno mislim da Albanci nisu dovoljno jaki da bi stvorili „veliku Albaniju”.
