Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sramotni epilog otmica CIA
Odbijanje nemačkog zahteva u SAD za izručenje agenata optuženih za kidnapovanje lica na tlu Evrope proizvoljno proglašenih teroristima shvaćen kao poravnanje zarad zaštite nalogodavaca
Posle zvanične reakcije administracije SAD – uoči minulog vikenda odbijen je zahtev nemačkih pravosudnih organa za izručenje trinaest agenata CIA optuženih da su u ilegalnim operacijama na tlu država EU kidnapovali lica kada bi posumnjali u njihovu umešanost u širenje terorizma – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političari i udruženja građana širom kontinenta digli su se na noge. Pravosudna komunikacija Berlina i Vašingtona, navodno do najsitnijih detalja usklađena, žigosana je kao "sramotno poravnavanje interesa umešanih osoba u otmice, zarad zaštite nalogodavaca kidnapera". Primarni povod nije bilo američko odbijanje zahteva, već reakcija Berlina. Ministar pravosuđa Brigite Cipris i ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble istakli su da slučaj ne bi trebalo da posluži kao povod za pogoršanje odnosa sa Vašingtonom.
Odgovorni u Nemačkoj koncentrisali su se, pri tom, na pojedinačni slučaj, kako se kaže, "navodne" otmice Nemca libanskog porekla Kaleda al Masrija. Žrtva, do detalja rekonstruisane otmice CIA, Masri, proglašen je, u međuvremenu, psihički labilnom osobom. Njegova svedočenja su relativizovana, kao i ostali teško oborivi dokazi. Ni rečju nije pomenuto da je Masri bio jedna među desetinama poznatih žrtava otmica CIA, i potonjeg ilegalnog tamničenja u tajnim zatvorima, čija su rehabilitacija i obeštećenje naloženi rezolucijom Saveta Evrope donetom avgusta ove godine.
Iz škrtog izveštavanja nemačkih medija, i objektivnijeg prikaza u italijanskim sredstvima informisanja, proizišao je zaključak – desilo se očekivano. Odbijanje nemačke poternice za otmičarima u službi CIA obrazložen je zakonom SAD koji zabranjuje izručenje američkih državljana stranim zemljama. SAD su februara ove godine odbile i zahtev italijanskog pravosuđa za izručenje dvadesetak agenata CIA, koji su kidnapovali navodne teroriste na Apeninskom poluostrvu.
Za razliku od "italijanskog slučaja", kada je nezakonito dejstvovanje agenata CIA u Evropi pravdano opštom opasnošću od terorista, u Vašingtonu i u Berlinu je zvanična argumentacija usredsređena na slučaj "nepouzdanog" svedoka Masrija.
Političari pod sumnjom
Kaled al Masri kidnapovan je u januaru 2004. godine na tlu Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, da bi, potom, bio prebačen specijalnim avionom CIA u tajni američki zatvor u Avganistanu. Sumnjalo se da je saučesnik u pripremama terorističkih atentata Al Kaide. Kada je utvrđeno da je nevin, i pušten na slobodu, javnost je saznala da su Amerikanci krivci, Nemci – saučesnici. Zahvaljujući rivalitetu koji vladaju među nemačkim obaveštajnim službama, novinari su snabdeveni informacijama koje su potvrdile učešće i saučešće dve strane. Kao posebno otežavajuća okolnost, nemačkim obaveštajcima je stavljeno na teret da su do detalja bili informisani o otetom, o procesu tamničenja, i o samim otmičarima.
"Obaveštajne službe i njihovi pretpostavljeni, na službenom i na političkom nivou, imali su mogućnosti da pokrenu zakonske mehanizme u cilju zaštite Masrija", istakla je grupa nemačkih novinara magazina "Štern", koja je čak došla do imena i do adresa otmičara – posetila ih je na sunčanoj Floridi.
Propusti nadležnih su zataškani. Početkom ovog proleća i leta obelodanjena je afera uništavanja dokumentacije koja bi mogla da tereti političare prethodne i sadašnje vlade, pre svih, ministra spoljnih poslova – već viđenog, budućeg socijaldemokratskog kandidata za kancelara – Franka Valtera Štajnmajera. Njegov prethodnik u ministarstvu spoljnih poslova Joška Fišer i nekadašnji šef bivši kancelar Gerhard Šreder takođe su se obreli na listi.
Čudni sticaji okolnosti
U nastaloj situaciji Nemačka se okrenula taktici "dvostrukih poteza". Minhenskom vrhovnom javnom tužiocu Kristijanu Šmitu Zomerfeldu dato je zeleno svetlo za dizanje poternice protiv kidnapera. Sa druge strane, javno tužilaštvo u Hamburgu pokrenulo je postupak protiv predstavnika sedme sile – zbog podsticaja na odavanje državnih tajni. Afera je kulminirala kada su, uz tri glavno osumnjičena aktera – novinari "Šterna" Oliver Šrem, Hans Martin Tilak i Uli Raus – dospeli na metu osam vodećih dnevnih i nedeljnih listova Nemačke, najistaknutiji komentatori i glavni urednici...
Kao konstruktivan argument u datom periodu poslužilo je saznanje da je ključni svedok Masri – umno poremećen. Osumnjičen je da je maja ove godine podmetnuo požar u jednoj filijali supermarketa "Metro". Da li je Masri bio počinilac, nije nepobitno utvrđeno. Sudski lekari su, ipak, utvrdili da je Masri psihički oboleo i naložili njegov smeštaj u medicinsku ustanovu.
Nije poznato, da li eventualno psihičko oboljenje Masrija datira od ranije ili je posledica tretmana u tajnim zatvorima CIA. To oboljenje sprečilo je Masrija da svedoči pred Savetom Evrope uoči donošenja rezolucije o rehabilitaciji i obeštećenju žrtava ilegalnih tamničenja CIA.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 24.09.2007.]
