Izvor: Politika, 07.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremnost za kompromis
Boris Tadić: Branićemo svoje pravo na Kosmetu svim pravnim sredstvima
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 6. septembra – Kako doći do kompromisa za novi status Kosmeta i kako da u rešavanju tog pitanja ne budu poremećeni odnosi između Vašingtona i Beograda – glave su teme razgovora koje je danas počeo predsednik Srbije Boris Tadić. To je Tadić potvrdio već posle prvog radnog susreta ovde, sa senatorom Džordžom Vojnovičem, istakavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novinarima da sadašnju posetu smatra "vrlo značajnom u završnici pregovora o Kosovu a da se ona tiče i budućih odnosa Srbije i SAD".
Odgovarajući na pitanja, on je precizirao da Srbija u pregovorima o budućem statusu Kosova brani svoju legitimnu poziciju da je Kosovo deo njene teritorije i da je istovremeno spremna na kompromis, sadržan u ranije iskazanoj formuli "više od autonomije, manje od nezavisnosti".
Ne želimo nikakvo nasilje
"Nastavićemo da pregovaramo i branićemo naše pravo svim pravnim sredstvima" – rekao je Tadić i dodao: "Mi ne želimo nikakvo nasilje na Kosmetu i demokratske institucije Srbije su garanti takve politike."
Ujedno je predsednik naglasio da rešenje za Kosovo treba da doprinese stabilnosti i Srbije i celog regiona, i da je ono važno i za stabilnost drugih vrlo složenih delova sveta. Predstojeće vojne angažmane, kao što su sporazum SOFA (o pravnom statusu američkog vojnog osoblja i imovine koji se privremeno nalaze u našoj zemlji) i predstojeći početak saradnje Vojske Srbije s Nacionalnom gardom Ohaja, ocenio je i kao učvršćivanje veza koje će koristiti običnim građanima jer će biti znak da se povećaju strane investicije.
Sa senatorom Vojnovičem sam se i ovoga puta složio da sva politička rešenja moraju da vode računa o potrebama običnih građana – predočio je Tadić. Sagovornici su takođe potvrdili želju da Srbija što pre postane deo evroatlantskih integracija i izrazili nadu da će na tom putu biti uskoro otklonjena i poslednja prepreka. Tadić je rekao da veruje da će Ratko Mladić uskoro biti izručen Hagu. Što pre se to dogodi, to će biti bolje za Srbiju, jer će doprineti novom kvalitetu života u njoj – dodao je Vojnovič. Senator je takođe izrazio nadu da bi kompletiranje saradnje sa Hagom ubrzalo ulazak Srbije u Partnerstvo za mir.
Ovo je, inače, već drugo predstavljanje rukovodstva Srbije – nedavno obnovljene samostalne državnosti – visokim američkim zvaničnicima, posle posete predsednika vlade Vojislava Koštunice pre nepuna dva meseca. Okolnost da je trodnevni radni boravak u Americi Tadić počeo susretom s Vojnovičem imala je i višestruku simboličku vrednost, jer taj uticajni političar svojim srpskim poreklom oličava vezu između dva naroda, a ličnim angažmanom je znatno doprineo da se srpskim liderima upute pozivi da posete SAD, kao i da se uspostavi saradnja Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja, savezne države čiji je on predstavnik u Senatu.
I većina ostalih Tadićevih današnjih sagovornika su prvaci iz tog doma Kongresa (parlamenta) – predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Ričard Lugar, potpredsednik Komiteta za oružane snage Džon Mekejn (koji se pominje kao mogućni kandidat vladajućih republikanaca na sledećim predsedničkim izborima), vođa senatske većine Bil Frist i manjine Hari Rid. Svima njima, kao i drugim visokim funkcionerima – među kojima će biti potpredsednik Ričard Čejni, šefovica diplomatije Kondoliza Rajs, šef Pentagona Donald Ramsfeld (koji je juče podvrnut hirurškom zahvatu na ramenu) i predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli – gost iz Beograda prenosi poruku koju je najavio pred polazak ovamo. Da bi "eventualna nezavisnost Kosova imala veoma opasne posledice po stabilnost u regionu" i da je bolji predlog Srbije da ta njena pokrajina dobije "najveću mogućnu autonomiju".
O uslovnoj nezavisnosti
U ovdašnjim službenim krugovima neslužbeno se sugeriše da Kosovo treba da dobije neku vrstu uslovne nezavisnosti, uz transformisani nastavak međunarodne civilne i vojne misije, i uz punu garanciju prava manjina. Zvanično se takvi akcenti izbegavaju, pa je najčešće u opticaju formula da rešenje treba da bude "kompromis i po volji naroda koji tamo živi".
U poslednje vreme je, čini se, ovde osetno porasla zainteresovanost i za status – Srbije, posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore i u očekivanju rešenja za južnu pokrajinu pod međunarodnom upravom. Odnosi s Beogradom se unapređuju gotovo šest godina, posle tragičnog stropoštavanja u poslednjoj deceniji prošlog veka, pa se pojačavaju glasovi koji upozoravaju da rešenje za Kosovo treba da bude takvo da ne naruši te obnovljene veze.
U tom smislu, grupe kongresmena su u nekoliko navrata sugerisale administraciji Džordža Buša da ojača podršku demokratskim i reformskim snagama Srbije. Pre tri dana su kongresmeni Den Barton i Džo Vilson takve preporuke ojačali člankom u "Vašington tajmsu" u kojem su istakli i da u rešavanju kosovskog pitanja Amerika treba da "poštuje teritorijalni integritet Srbije". To je prvi put, koliko se pamti, da je neko od ovdašnjih zvaničnika pomenuo potrebu da se očuva celovitost Srbije.
Interes Amerike - demokratska Srbija
Pozicije kosovskih Albanaca su, međutim, ovde vrlo jake jer odavno imaju razrađen lobi i u Vašingtonu se doživljavaju kao saveznici u vojnoj intervenciji NATO 1999. Pojedini zvaničnici uz to smatraju da treba udovoljiti njihovim zahtevima za nezavisnost i zbog toga što je "Priština jedan od retkih gradova s većinskim muslimanskim življem gde Amerikance obožavaju" i da bi podrškom njihovim ciljevima "Vašington popravio svoj veoma poljuljani ugled u islamskom svetu".
Utisak je, ipak, da bi Americi najviše odgovaralo da Beograd i Priština dođu do kompromisa, tako da ne izgubi partnere ni na jednoj strani. Mogućnost za kompromis, neki ovdašnji analitičari vide u podeli Kosova, što se zvanično odbacuje u okviru principa Kontakt grupe – da tako nešto ne dolazi u obzir, kao ni pripajanje drugoj državi ni povratak na stanje od pre juna 1999.
Sve više kongresmena, kako se čuje iz obaveštenih izvora, uviđa da je u interesu i Amerike da Srbija bude demokratska i stabilna zemlja, pouzdani partner. I oni ističu da je neophodno da Beograd kompletira saradnju s Haškim tribunalom, naročito da dođe do izručenja Ratka Mladića, ali ujedno izražavaju bojazan da bi eventualno nametnuti ishod za Kosovo mogao da na vlast u Srbiji dovede snage koje ne bi želele saradnju s Vašingtonom. Od Tadića stoga ovde očekuju, naslućuje se, da čuju i pojedinosti o mogućnim kretanjima u Srbiji i njenim potrebama kad se kosovski problem reši, po nekom od scenarija koji su u opticaju.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 07.09.2006.]
