Izvor: Blic, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremni na sve da bi dobili azil
Spremni na sve da bi dobili azil
Turčin Hakan Ekinci (27), koji je u utorak uveče oteo avion na letu Tirana-Istanbul, nije bio naoružan i radio je sam, saopštile su italijanske vlasti. Svih 107 putnika i šest članova posade 'boinga 737' nepovređeno je napustilo letelicu, koja je u pratnji italijanskih vojnih aviona sletela na aerodrom u Brindiziju.
Izlazeći iz aviona, otmičar se izvinio i mahao putnicima, među kojima su bile lepotice iz Indije, Singapura, Malezije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i sa Filipina, a koje su se vraćale sa svetskog takmičenja za mis. Oni su mu uzvratili aplauzom. Ekinci koji je prešao u hrišćanstvo odmah je po hapšenju zatražio politički azil uz obrazloženje da on kao hrišćanin ne može da ide u vojsku muslimanske zemlje. Turske vlasti su potvrdile da je za njim raspisana poternica zbog izbegavanja služenja vojnog roka.
Da li će mu italijanske vlasti odobriti politički azil, ostaje da se vidi. Ovo je samo jedan u nizu ekstremnih slučajeva koji pokazuje na šta su sve ljudi spremni da bi došli do boljeg života.
Otmice aviona kao sredstvo da se dođe do azila nisu novost. Još u maju 1988. dvojica Kineza su otela putnički avion sa 116 putnika i naredila pilotu da leti prema Tajvanu. Tamošnje vlasti su avion sa putnicima posle šestočasovnog zadržavanja vratile u Kinu, a otmičarima je odobren azil.
Da žrtve otmice aviona mogu da imaju i korist pokazuje i slučaj iz Velike Britanije s početka 2000. Naime, otmičari su oteli avganistanski avion sa 150 putnika i usmerili ga ka Britaniji. Posle petodnevne drame na Aerodromu 'Stansted', nedaleko od Londona, otmičari su se predali, a taoci su pušteni. Njih 60 je ostalo u Britaniji gde je zatražilo azil, a ostali su vraćeni u Avganistan.
Jedan od najpoznatijih azilanata u svetu svakako je Iranac Mehran Karimi Naseri (64) koji je punih 16 godina od 1988. do 2006. bio na Aerodromu 'Šarl de Gol' u Parizu. Njegova odiseja je počela u septembru 1973. kada je doputovao na trogodišnji kurs na Univerzitetu Bredford. Tokom boravka u Britaniji Naseri je učestvovao u protestima protiv iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija. U avgustu je bio primoran da se vrati u Iran, pošto je novac za studiranje iznenada prestao da stiže na račun univerziteta u Bredfordu. Na aerodromu u Teheranu uhapsili su ga pripadnici tajne policije i odveli u zatvor gde je proveo četiri meseca pre nego što je proteran iz zemlje.
Naseri se vraća u Evropu i 1977. podnosi zahtev za azil u Nemačkoj i Holandiji. Nove zahteve za azil podnosi u Francuskoj, Italiji i tadašnjoj Jugoslaviji, ali takođe biva odbijen. Tek 7. oktobra 1980. Visoki komesarijat za izbeglice u Belgiji odobrava mu azil. Naseri je narednih šest godina proveo u ovoj zemlji. Međutim, 1986. odlučuje da krene u Britaniju. Pred let Pariz-London Naseri je opljačkan i ukradena su mu sva dokumenta. Službenici na 'Hitrou' ga nisu pustili da prođe carinsku zonu i vratili su ga odakle je došao - na Aerodrom 'Šarl de Gol' u Parizu. Pošto nije imao dokumenta, ostao je u bescarinskoj zoni. Tada je počela njegova višegodišnja borba za azil. Francuski sud je 1992. doneo odluku da Naseri ne može da bude izbačen iz zemlje, jer je legalno ušao kao izbeglica, ali i da sud ne može da natera vlasti da Naseriju daju izbeglički status ili tranzitnu vizu.
Francuske vlasti su mu 1999. odobrile privremen boravak i izbeglički pasoš, dajući mu priliku da konačno napusti aerodrom, ali je Naseri to odbio zbog navodno pogrešnog identiteta u dokumentima.
U avgustu ove godine Naserija odjednom nije bilo na aerodromu.
'Razboleo se i morao je da ode u bolnicu. Bilo je krajnje vreme, loše je izgledao', rekla je jedna radnica u butiku.
Naserijeva životna priča bila je povod da se urade dva filma. Prvi, francuski 'Izgubljen u tranzitu' snimljen je 1993. Drugi, mnogo poznatiji 'Terminal', holivudski blokbaster sa Tomom Henksom i Ketrin Zitom-Džons, režirao je Stiven Spilberg 2004. Spilbergova kompanija 'Drimvorks' navodno je Naseriju platila 250.000 dolara za otkup prava. Možda u tome leži misterija njegovog iznenadnog nestanka.
A. Petrović
