Izvor: Deutsche Welle, 08.Feb.2018, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporni Zakon o Holokaustu
Nakon što je predsednik Poljske Adžej Duda potpisao kontroverzni Zakon o Holokaustu, Varšava se našla na meti mnogih žestokih kritika. Da li su u Poljskoj potcenili moguže reakcije?
Stela Testa preživela je Holokaust. Danas ima 90 godina dobro se seća Drugog svetskog rata. Diskusiju o kontroverznom zakonu pomno je pratila: „Ne verujem u to da Poljaci pokušavaju da se oslobode sopstvene odgovornosti“, kaže Testa. Ona ima razumevanja za poljsku poziciju. S druge strane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << tu je i dilema: „Nema nikoga ko nije kriv. Svi su krivi. Zar nije i Ruzvelt bio kriv? Zašto nisu bombardovali Aušvic?“
- pročitajte još: Zabranjuje se priča o poljskim zločinima
Testa je rođena u Makedoniji i morala je da pobegne od nacista. Uspela je da se skloni kod partizana u istočnoj Evropi. I Poljaci su se plašili, seća se Testa. „Oni su morali javno da osuđuju sopstvene zemljake. I mene je moj komšija hteo da prijavi da bi me ubili kada su došli nacisti.“ Ali bilo je i Poljaka koji su se sa partizanima borili se protiv nacista: „Teško je generalizovati, krivica je individualna.“
Na pijaci Mahane Jehuda u Jerusalimu, odluka Poljske nailazi na nerazumevanje. „Mislim da je to stvarno uvredljivo, a naravno da je tu politički cilj“, ocenjuje Norm Muskal čiji je otac preživeo Holokaust, a koji je u Jerusalim došao u posetu iz Sjedinjenih Američkih Država. Za Čarlija Bitona, nekadašnjeg člana izraelskog parlamenta Kneseta, to je jednostavno provokacija: „Poljska vlada obećala je da će najpre da pregovara sa izraelskom vladom. Umesto toga, oni su jednostavno progurali taj zakon.“
Poljski predsednik Andžej Duda (naslovna fotografija) potpisao je kontroverzni Zakon o Holokaustu. Taj pravni akt predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za one koji, između ostalog, „javno i u suprotnosti sa činjenicama“ poljskom narodu ili državi pripišu odgovornost ili saučešće u zločinima koje je počinio „Treći rajh“. Poljski Ustavni sud sada bi trebalo još proveri da li taj zakon ugrožava slobodu izražavanja u Poljskoj.
Ugrožavanje diskusije
Iako poljska vlada naglašava da su umetnici i naučnici izuzeti od tog propisa, izraelski naučnici strahuju da će Zakon ipak da spreči otvorenu debatu u Poljskoj. „Zakon bi trebalo da promoviše jednu određenu i specifičnu priču o ulozi Poljske u Holokaustu i to kao jedinu i pravu. To je veoma problematično“, ocenjuje David Silberklang, istoričar sa jerusalimskog Međunarodnog instituta za istraživanje Holokausta. Većina institucija i istraživača podržava ideju da ne bi trebalo koristiti izraz „poljski koncentracioni logori“, ali oni ipak ukazuje na sledeće: „Zakon sprečava otvorenu debatu. Naravno da nije većina poljskog naroda učestvovala u Holokaustu, ali bilo je ljudi koji su radili strašne stvari i o tome se mora i pričati i diskutovati.“
„Transport br. 2“ – crtež izraelskog umetnika Paula Kora
„U početku sam bio užasnut i besan. Ono na što sam prvo pomislio jeste: kako bi moja zemlja trebalo da reaguje“, kaže Arje Karmon, predsednik upravnog odbora Muzeja boraca iz geta. Taj mali muzej osnovali su preživeli iz Varšavskog geta u kome su bili zatvoreni poljski i nemački Jevreji, a koji su 1943. pokušali da pruže oružani otpor nacistima. Ne važi za Poljsku, već i za druge zemlje koje su nacisti okupirali: „Bez saradnje, Nemci ne bi mogli da ubiju toliki broj ljudi u koncentracionim logorima“. Ali bez obzira na to, Karmons ne veruje „da iko krivi Poljsku kao suverenu državu za najgori zločin u istoriji“. Zato je, smatra, sada važnije nego ikada da se za buduće generacije u kolektivnoj svesti sačuvaju lekcije naučene iz Holokausta – ne samo u Izraelu, već širom sveta.
- pročitajte još: Izložba razdora u zgradi UN
U međuvremenu se izraelska vlada trudi da smiri konflikt sa Poljskom. Tako se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova navodi: „Izrael je i dalje u kontaktu sa poljskim vlastima i podneće primedbe na nacrt poljskog zakona“. Oni se nadaju se da će se obe strane složiti tokom preispitivanja zakona u Ustavnom sudu. Jer, „i Izrael i Poljska imaju zajedničku odgovornost da istražuju i očuvaju istoriju Holokausta“.
Razočarenje u SAD
U Sjedinjenim Američkim Državama kontroverzni poljski Zakona naišao je na otvorenu kritiku. Ministar spoljnih poslova SAD Reks Tilerson, u saopštenju za javnost naglasio je da je Vašington „razočaran“. „Stupanje na snagu ovog zakona ima negativne posledice po slobodu izražavanja i akademska istraživanja“, ocenio Tilerson.
Zakon nije kritikovala samo Trampova vlade, već i poslanici u američkom Kongresu, i to iz obe stranke. Orin Heč, istaknuti republikanski senator, takođe i član Američkog saveta za sećanje na Holokaust rekao je da je „zakon izuzetno štetan za sve one koji su u Poljskoj naučili tamne lekcije iz prošlosti i žele da rade na boljoj budućnosti“. Debi Vaserman-Šulc, kongresmenka sa Floride, izjavila je da ju je odluka poljskog predsednika (da potpiše Zakon) „duboko razočarala i zabrinula“.
Kritike i iz Evropske unije
A Brisel? Predsednik Saveta EU, Poljak Donald Tusk, smatra da je odluka Varšave kontraproduktivna: „Autori Zakona uspeli su da po čitavom svetu promovišu istorijski pogrešan pojam ’poljski logori smrti’ i to tako efikasno kao niko pre njih“, napisao je Tusk na Tviteru.
Spomenik na mestu logora Sobibor na istoku Poljske gde su nacisti ubili 250.000 ljudi
Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans pozvao je ne samo Poljsku, već i sve države koje su u vreme Drugog svetskog rata nacisti okupirali da se suoče sa istorijskim činjenicama: „Bilo je mnogo heroja koji su se opirali režimu i borili protiv okupacije. Ali u svim tim zemljama bilo je i ljudi koji su sarađivali sa okupatorima i pomagali im da sprovedu svoje užasne planove“.
- pročitajte još: Zaboravljen i potisnut: Holokaust u Srbiji i Hrvatskoj
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Ledrijan ocenio je a je odluka Poljske „neprikladna“. On je upozorio Varšavu da „ne prepravlja istoriju“ i da „ne kvari sećanje“. Sada je neophodno da „Evropska unija izvrši snažan moralni pritisak na Varšavu“.
Istorijska krivica Nemačke
Važnu ulogu u toj usijanoj debati igra i Nemačka. Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, i pre potpisivanje Zakona o Holokaustu, podsetio je na istorijsku nemačku krivicu: „Ne postoji ni najmanja sumnja ko je odgovoran za koncentracione logore, ko je njima upravljao i tamo ubio milione evropskih Jevreja: Nemci.“ Organizovana masovna ubistva počinila je Nemačka i niko drugi, „pojedinačni saradnici tu ne menjaju ništa“.
Na kraju krajeva, koncentracioni logori nisu bez razloga formirani u Poljskoj, dodaje Gabrijel: „Jer je i poljska kultura trebalo je da bude uništena, baš kao i jevrejski životi. Tri od preko šest miliona ubijenih Jevreja bilo je iz Poljske.“ Svijest o toj istorijskoj krivici deo je današnjeg nemačkog identiteta i „centralni je konsenzus svih demokratskih snaga u Nemačkoj“.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
