Izvor: Blic, 24.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporan popis Srba
Sporan popis Srba ZAGREB - Nezvanična informacija (iz izvora u Vladi) da se od 1991. do 2001. godine udeo Hrvata u ukupnom stanovništvu povećao sa 78,2 odsto na 89 odsto, a udeo Srba smanjio za dve trećine (od 12,2 odsto na 4,05 odsto), odnosno da se broj Srba sa 581.000 smanjio na manje od 200.000, izazvala je pravi šok ne samo među Srbima nego i u široj javnosti. Usledile su prve reakcije, svakako najoštrije od strane vodećih predstavnika srpske zajednice u Hrvatskoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Predsednik Srpskog narodnog veća, dr Milorad Pupovac ne veruje u objavljeni podatak i tvrdi da Srba u Hrvatskoj ima više od šest odsto. Upozorava da ih je u biračkim spiskovima iz 2000. godine bilo 260.000, ne računajući još oko 20 odsto srpske populacije koja tada još nije imala pravo glasa. Upozorava i da sigurno nisu popisani mnogi Srbi koji su se vraćali na svoja ognjišta, ali na njima nisu mogli ostati, jer su zauzeta ili uništena. 'Ako se ne nađu adekvatni odgovori kojima će se objasniti razlika između naših procena i najavljenih rezultata, srpska zajednica verovatno neće moći priznati rezultate popisa', rekao je Pupovac i dodao da će se Srpsko narodno veće najpre obratiti domaćim nadležnim institucijama, a onda i međunarodnim.
Predsednik Srpske narodne stranke i saborski zastupnik Milan Đukić ističe da je granica od četiri odsto Srba u Hrvatskoj određena još 1991. godine 'kada je predsednik Tuđman odlučio da u Hrvatskoj ne sme ostati više od tri do četiri odsto Srba'. Na pitanje kako komentariše činjenicu da su se mnogi Srbi prilikom popisa izjašnjavali kao 'Hrvati pravoslavne vere', Đukić je odgovorio da je 'istina da sloboda za Srbe nije postojala i da još ne postoji', da se 'hrvatska nacionalna politika provodila pokrštavanjem srpskog naroda, ali perfidnim metodama', u čemu su značajnu ulogu imali i mediji (posebno HTV) i Katolička crkva. Ako objavljeni podaci postanu i zvanični podaci, 'onda je Hrvatska potvrdila onu genocidnost iz 1941. godine, a to je da treba učiniti sve da Srba u Hrvatskoj ne bude'. Za razliku od dr Pupovca koji o Srbima u Hrvatskoj govori kao o 'novonastaloj manjini', Đukić ističe da Srbi u Hrvatskoj 'ne mogu biti manjina', i da njihov 'položaj i status' još nije rešen. Pupovac ne deli mišljenje onih koji podatke o procentu Srba direktno povezuju sa izradom (rešenjima) Ustavnog zakona o manjinama.
- Pravo na proporcionalnu zastupljenost je istorijsko pravo Srba u Hrvatskoj. Erdutski sporazum je temeljni dokument Srba u Hrvatskoj kao novonastale manjine, a u tom se dokumentu ne spominje procenat, nego samo razmerna zastupljenost u hrvatskom Saboru i telima lokalne samouprave - poručio je Pupovac. Mira Babić Šuvar Slab odziv birača u SRJ i Hrvatskoj
SARAJEVO (Srna) - Za predstojeće opšte izbore u BiH, u SR Jugoslaviji registrovano je svega 1.473 birača, a u Hrvatskoj 2.644 - izjavila je juče za Srnu predsednik Izborne komisije BiH Lidija Korać. Ona je dodala da se generalno može govoriti o nezadovoljavajućem odzivu birača u inostranstvu.
U SRJ je ukupno poslato 40.912 obrazaca za registraciju, isto kao i za izbore 2000. godine. Neisporučenih zbog nepoznatih adresa bilo je 10.129, a od vraćeno je 11.729 obrazaca, registracija je potvrđena za svega 1.473. U Hrvatsku je poslato 39.530 obrazaca. Od vraćenih 6.096 obrazaca, registracija je potvrđena za 2.644, dok 3.141 nije isporučen. Rok za registraciju birača je 20. jun i čine se dodatni napori putem video i TV spotova, medija ili ambasada BiH na animiranju birača.
