Izvor: Deutsche Welle, 20.Jan.2020, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Split u raljama kriminala ili medija?
Najveći grad Dalmacije često se u javnosti tretira kao „grad-slučaj“. Odande mahom stižu negativne vesti. Ali koliko to oslikava pravo stanje stvari? Ili je u pitanju slika koja odgovara jurnjavi medija za senzacijom?
Trostruko ubistvo u Splitu pretprošle sedmice rezultiralo je novim etiketiranjem najveće dalmatinske urbane sredine kao „grada-slučaja“. Tako se već dugo tretira, posebno na informativnim portalima i televizijama, gotovo svaki splitski primer kriminala.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << />
Uređivačke politike slede i analitičari, te poznata lica iz politike i društvenog života koja prigodno komentarišu temu. Javnošću vlada maltene nepodeljen dojam da je Split kriminalni raj.
Da je takav diskurs plasiran kao unosna medijska roba pokazuju odjeci svake slične situacije. Nakon zločina, na najčitanijem hrvatskom portalu je već osvanula vest da je nepoznati počinitelj oštetio sveži beton na jednom splitskom trotoaru. Narednog dana je HRT objavila da je izvesna osoba fizički napala vozača splitskog gradskog autobusa.
Svaka nezakonitost u tom gradu očito je neodoljivo atraktivna za medije, svakako više od vesti iz ostatka zemlje. Novi hrvatski predsednik Zoran Milanović takođe je uzjahao talas, prošle sedmice nazvavši Split „nesigurnim“ gradom.
No čini se da je mnogima promakla zvanična statistika o krivičnim delima. Prema poslednjem ozbiljnom istraživanju – onom Ekonomskog instituta u Zagrebu za 2017. godinu – činjenice stoje drukčije od medijske slike. Uzimajući u obzir fizičko nasilje, imovinske delikte, saobraćajne nesreće i zloupotrebu droga, Split se beleži kao natprosečno siguran. Od njega su gori: Zagreb, Rijeka, Osijek, Zadar, Pula, Varaždin, Karlovac, Šibenik, Slavonski Brod... Do danas je stopa kriminala u Splitu nešto porasla, no to je ujedno slučaj za čitavu Hrvatsku.
Ipak, hrvatski mediji su umesto činjenične istine proizveli niz utisaka. Gordana Vilović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, kaže da mediji nove generacije naročito brzo šire moralnu i drugu paniku.
„U takvim primerima postajemo zatočenici negativne uloge portala i društvenih mreža, uz komentare raznih grupacija koje lako prepariraju stvarnost, kreirajući novu u virtualnom svetu“, kaže Vilović za DW.
Kako klikovi stvaraju antinovinarstvo
„Najnoviji događaji u Splitu potvrdili su“, dodaje Vilović, „da taj grad posebno često dobija epitet slučaja. Ali ponekad su dežurni i neki drugi, recimo donedavno Zadar. Statistike govore suprotno, ako proverimo činjenice sad kad je Split posredi. No samo ako zaista proverimo. U protivnom, bićemo određeni medijski nametnutim utiscima.“
Vilović kaže da je vodilja mnogim medijima isključivo čitanost. „Zbog preživljavanja na tržištu. Primetićete da i novine moraju da imaju internet-portale. Nemamo veliko tržište kao Njemačka ili Francuska. Trebaju im 'klikovi', čitanost po svaku cenu. Ceni svedočimo dok ovako razmatramo iskrivljenu sliku, jer 'klikovi' stvaraju antinovinarstvo.“
Mada Evropska komisija ističe vrednost javno finansiranih medija i malenih tzv. medija zajednice (community media), u Hrvatskoj vlasti favorizuju one komercijalne. Namenjuju im se izdašne subvencije, no strada informisanost društva.
Ali, da ne bismo svu krivicu za praksu dezinformiranja svalili na medije i politiku, pripomogla nam je Mirjana Nazor, penzionisana univerzitetska profesorka psihologije iz Splita: „Istina je da od nas prave 'Bronks', pri čemu je naseo i Milanović. Ali krivi smo i mi Splićani, iako nipošto nismo natprosečno kriminalni, naprotiv.“
„Sami imamo potrebu da naglašavamo svoje, pa i negativno. Što se tiče kriminala, tako je još otkako je Split svojevremeno bio odskočio većom statistikom oko droga. Mnogi su nas otada pretekli, ali ljaga je ostala“, rekla nam je Nazor.
Ona dodaje da se teško naknadno boriti protiv stereotipa, jer su oni i psihološki vrlo praktični za oslanjanje. Pa, izgleda da Splitu stoga treba poželeti malo više samokritike, a medijima vladine mere za lakši tržišni pritisak.
Zidovi splitskih zgrada pričaju za sebe. Grafiti na njima često su umetničke instalacije koje imaju različite socijalne ili političke poruke. Ovo je grafit umetnika Ivana Svaguše: „Daju mi lica. Naučio sam to voljeti... Još uvijek učim reći ne.“
Podzemna garaža “Trstenik underground” koja se nalazi u istoimenom splitskom kvartu predstavlja svet za sebe. Svet koji živi gotovo pa uvek u mraku, a za one koji imaju volje da zagledaju, taj mrak šalje mnoge poruke.
Ivan Svaguša je splitski akademski slikar čiji je uticaj na kulturu u ovome gradu nemerljiv. Kroz svoje radove na zidovima, Svaguša svima, pa i sebi, postavlja egzistencijalna pitanja o smislu života i sreći.
Trstenik je jedan od novijih kvartova u jugoistočnom delu Splita, smešten nad uvalama pretvorenima u popularne plaže. Osim po pogledu koji „puca“ na Brač, poznat je i kao mesto delovanja Udruge Kvart koja okuplja umetnike iz četvrti. Deluju od 2006. s ciljem promocije savremene umetnosti „kao mogućnosti promišljanja i komentarisanja sopstvene stvarnosti lokalnom stanovništvu“.
Splitski fudbalski klub Hajduk se nekada takmičio s najvećima u Europi. Danas se o tim vremenima samo još s nostalgijom priča. Split je postao nogometna periferija. Ali klub osnovan davne 1911. godine i dalje ima svoje strastvene navijače i važan je deo splitskog identiteta.
Mnogi od grafita u Splitu govore o Hajduku ili ratu. Česti su i oni gde su te dve teme povezane, poput ovoga Hajdukove navijačke grupe Torcide u kvartu Split 3. Reč je o betonskoj džungli koja je raj za sve one koji preko zidova žele odaslati svoje poruke.
Vukovarska ulica u Splitu prepuna je Torcidinih murala i raznih grafita vezanih uz grad Vukovar. Vojnici, tenkovi, puške, granate, imena generala i precrtana ćirilica su česti motivi koji, gledajući s ove vremenske distance, izazivaju nelagodan osećaj.
U prvoj polovini devedesetih, Split i okolina imali su najveći broj zavisnika od droge u Hrvatskoj. Policija je 1993. godine u Splitsko-dalmatinskoj županiji zabeležila preko 3.000 osoba vezanih za zloupotrebu droge, dok je u puno većoj Zagrebačkoj bilo registrovano manje od 1.500. Danas je Splitsko-dalmatinska županija na 7. mestu po broju registrovanih zavisnika u Hrvatskoj.
Iako u Splitu turizam cveta, u ovom gradu živi više od 16 odsto nezaposlenih. Problem nije zaraditi leti – sezonski radnici se uvek traže, ali stalan posao preko čitave godine, uredno prijavljen, dobiju samo sretnici. A prema mišljenju autora ovog grafita, to nisu oni koji najbolje rade.
Splićani su poznati po karakterističnom smislu za humor koji često prelazi granice crnog humora. Taj humor nikoga ne štedi, ali se Splićani rado šale i na svoj račun. A vrlo su ponosni na to da u Splitu nije lako „prodat priču“.
Autor: Valentina Batalić, Azem Kurtić (Split)
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
