Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spisak američkih zadataka Sloveniji
Tajni spisi slovenačke diplomatije (3).
Na osnovu desetina dokumenata, analiza i beleški slovenačke diplomatije u koje je imala ekskluzivan uvid, „Politika” analizira odnos zvanične Ljubljane prema Srbiji i kosovskom pitanju u periodu od 1996. godine do danas.
Uoči katoličkog Božića i preuzimanja mesta predsedavajućeg u EU, slovenačke diplomate održale su sastanak sa predstavnicima Bušove administracije, na kojem su čuli stavove Vašingtona o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetskim problemima i kriznim situacijama, ali i dobili uputstva o tome kako treba da se postave prema njima.
(Od našeg stalnog dopisnika)
Ljubljana – Dokument slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, datiran na 24. decembar 2007, u koji je „Politika” imala ekskluzivan uvid, svedoči o načinu komunikacije Stejt departmenta sa državama koje vode EU. Diplomatska beleška iz koje prenosimo najinteresantnije delove, plod je razgovora izaslanika Slovenije (danas predsedavajuće EU, u vreme razgovora buduće čelne države EU) sa zvaničnicima Bušove administracije koji su preko Ljubljane jasno poručili Briselu o kojim temama i na koji način treba raspravljati i odlučivati u prvoj polovini 2008. Nisu izostala ni „uputstva” kako treba da glase odnosno šta treba da sadrže deklaracije koje tek kroz nekoliko meseci treba da budu predmet razgovora i dogovora dostojanstvenika SAD i EU.
Beleška slovenačkog MSP je podeljena tematski na više kraćih deonica, po „zadacima”, odnosno državama i „kriznim žarištima”, pa smo takvu formu, radi boljeg pregleda, zadržali.
Vrh SAD–EU
U pogledu samita EU-SAD koji treba da bude održan u prvoj polovini 2008, Vašington je preko Džudit Ensli, zamenice u nacionalnoj bezbednosnoj agenciji, na sastanku održanom 24. decembra 2007. sa sada već smenjenim političkim direktorom Rupelovog MSP Mitjom Drobničem, sugerisao datum održavanja samita, a koji bi za „Belu kuću bio najzgodniji juna 2008”. Bela kuća je izjavila da bi u deklaraciji (koja treba da bude usvojena tek kroz šest meseci) „želela da bude pomenut Irak i problematične države poput Irana, Burme i Sirije”. Sloveniji je stavljena na dušu i zabrinutost Buša „za situaciju na Kubi i u Venecueli”, te njegovo ubeđenje da „podrška opoziciji na Kubi (slično kao u Gruziji i Ukrajini) može da donese pozitivne rezultate”, jer „politika SAD prema Kubi nije promena režima, već želja da dođe do demokratske tranzicije posle smrti Fidela Kastra”. Administracija Bele kuće je Sloveniji naručila i da „u deklaraciji samita EU–SAD budu pomenute Kuba i Venecuela, kao i terorizam i neproliferacija”.
Makedonija
Pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid smatra da Makedonija mora da očuva jasnu evropsku perspektivu iako je suočena sa problemima. U pogledu NATO Makedoniji bolje ide (uz uspešnu Hrvatsku i najnerazvijeniju Albaniju koja brzo napreduje), mada Grčka ostaje nepokolebljiva u svom stavu prema imenu (Makedonija) i poziva (Makedoniji) na vrh (NATO-a) u Bukureštu. Frid dodaje da EU mora da ubedi Makedoniju da bude fleksibilnija u pogledu imena (svoje države), kao i Grčku – da prihvati rečenu fleksibilnost.
Zamenica pomoćnika državnog sekretara Rozmari Dikarlo i član Saveta za nacionalnu bezbednost Bert Bron su u razgovoru sa Drobničem, nedelju dana pre nego što je Slovenija formalno preuzela vođenje EU, u ime Bele kuće naglasili da SAD žele proširenje (NATO) na sva tri kandidata (koje je Frid pomenuo: Makedonija, Hrvatska, Albanija). Makedoniji treba poručiti da nije dovoljna samo „ofanziva šarma” („the charm offensive”), već da mora u vezi svog imena da učini i nešto konkretno. Nerealno je očekivati da će se odreći imena Makedonija, prema kome je državu priznala već ubedljiva većina zemalja, ali zato mogu da povuku nekoliko pomirljivih poteza, na primer, da promene ime aerodroma kod Skoplja, rekli su američki zvaničnici. SAD su ubeđene da je tu dragocena uloga Slovenije da ovakve savete i preporuke prenese Makedoniji, posebno jer bi „Makedonija morala da bude deo rešenja u regionu, a ne da je deo problema”. SAD u pogledu imena (Makedonija) takođe „jako pritiskaju na Grčku”, saopštili su zvaničnici SAD.
Bosna i Hercegovina
Braun: Reforma policije nije bila dobro vođena. Naglasak EU bi morao da bude na koordinaciji policije. Premijer Milorad Dodik se neće odreći policije Republike Srpske, ali želi da pomogne u koordinaciji.
Bliski istok
Eliot Abrams, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost za strategiju globalne demokratije, na pitanje slovenačke strane kako vidi nastavak bliskoistočnog mirovnog procesa, odgovara da je potreban napredak na dva polja:
1. Na diplomatskom području; cilj za 2008. je potpisati mirovni sporazum između Izraelaca i Palestinaca i okončati terorizam. Upozorava da cilj nije implementacija sporazuma odnosno osnivanje palestinske države, jer bi takvo očekivanje bilo nerealno, pošto bi, između ostalog, na osnovu sporazuma bilo potrebno iseliti oko sto hiljada izraelskih naseljenika, što ne može da se desi već 2008.
2. Na terenu; napredak na diplomatskom području nužno mora da prati istovremen napredak na terenu. Moramo da počnemo da popravljamo život Palestinaca na Zapadnom bregu, kaže Abrams. Ako se to ne desi, počeće da gube veru u palestinsko rukovodstvo i diplomatski proces. Popravljanje stanja na terenu je zadatak izaslanika Tonija Blera.
Abrams je po pitanju „kako se latiti rešavanja problema u Gazi”, odgovorio da tu neće biti moguće naći odgovor dok se ne zatvori koridor Filadelfi, koji je „trenutno veoma loše nadziran, zato je tamo šverc veoma razvijen”. SAD smatraju da Egipat nema interesa da reši taj problem, a Izrael se ne usuđuje da zatvori (pomenuti) koridor, jer bi s tim u vezi (potencijalna) vojna akcija verovatno ispala veoma krvava. Abrams kaže da je Abu Mazen (palestinski predsednik, poznat i kao Mahmud Abas,) svestan da bi mu koristio sporazum sa Izraelom jer bi na toj osnovi mogao da izvede referendum, i na istom stekne (poverenje), te tako delegitimiše Hamas u Gazi. Štaviše, Abu Mazen bio bio jako sretan ako bi Izrael odstranio Hamas iz Gaze. Abu Mazen ne želi da pregovara sa Hamasom, upozorio je slovenačke sagovornike Abrams, uz napomenu da je „to pravilno, inače, ako bi počeo da pregovara sa Hamasom, to bi značilo kraj pregovora sa Izraelom”. Iako Abrams tvrdi da „ne vidi rešenje (za problem) u bliskoj budućnosti”, upozorio je izaslanika države koja je danas na čelu EU da „pregovori između Palestinaca i Izraelaca moraju biti nastavljeni”, a Palestinci pride moraju da povećaju bezbednost na svojim teritorijama, što bi omogućilo povlačenje Izraela i posledično povećalo podršku Abu Mazenu.
Abrams je podvukao i da je „Palestincima u ovom momentu potreban novac u gotovini za budžet, a ne obećanja o projektima”, te da su tu bogate „arapske države premalo doprinele”. Pomenuo je i delovanje kvarteta, čiji „glavni članovi su EU i SAD, koje i finansijski najviše pomažu”, te da je „svrha saradnje u kvartetu bolje usklađivanje stavova” između Vašingtona i Brisela, pri čemu je uloga SAD „kontrola implementacije ’mape puta’ („road map”, puteva političkog mirovnog rešenja). Zvaničnik SAD nije propustio da napomene ni gde se razlikuju gledišta SAD i EU: „SAD imaju više razumevanja za izraelske samoodbrambene akcije, jer predsednik Buš shvata da je Izrael meta svakodnevnih napada”.
Iran
Prošle sedmice smenjeni politički direktor Mitja Drobnič je sagovornicima u Stejt departmentu, tačnije B. Lif, direktorki kancelarije za Iran, preneo da je ministar Dimitrij Rupel decembra razgovarao telefonom sa iranskim kolegom Manušerom Matakijem, koji je tražio podršku Slovenije u ublažavanju stavova EU prema spornom iranskom nuklearnom programu, a uz to i potpisivanje bilateralnog sporazuma o kulturnoj saradnji, pri čemu je „Slovenija zavlačila sa razgovorom i potpisom” uz uslovljavanja da to mora biti vezano uz „dijalog o garantovanju ljudskih prava u Iranu”. Lifova je, objašnjavajući situaciju u kojoj je Iran danas, navela da „letos početi pregovori SAD–Iran u Bagdadu na temu Iraka nisu urodili željenim ciljem tj. dizanjem nivoa poverenja, a posledično i nadgradnjom dijaloga”. Ona je rekla da SAD planiraju da „nastave sa pritiskom na Iran tako što će ’povećati troškove’ Iranu zbog nepoštovanja međunarodnih bezbednosnih standarda, a uz to će nastaviti rad na multilateralnom frontu u pogledu Rezolucije SB UN protiv Irana”, početkom 2008. Drobnič je pomenuo da je tokom svoje posete Ljubljani ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov naglasio da Iran zamera SAD prevashodno zbog stava da je promena režima u Teheranu jedini put ka rešenju spornih pitanja.
Egipat
Abrams je kao nerazumljivo označio ukidanje sekularnih opozicionih stranaka od strane vlasti u Egiptu, jer je to samo „voda na mlin partiji Islamsko bratstvo”.
Liban
Abrams je obavestio slovenačku delegaciju da je francuski predsednik Nikola Sarkozi 21. decembra razgovarao telefonom sa Bušom, a ministar spoljnih poslova Bernar Kušner sa državnom sekretarkom Kondolizom Rajs. Oba francuska sagovornika su tom prilikom, prema Abramsu, izrazila nezadovoljstvo ponašanjem Sirije i rekla da su im sirijske vlasti lagale. Abrams smatra da se time zaključuje trud u cilju uspostavljanja konstruktivnih odnosa sa Sirijom, te da Sirijci naopako tumače susrete na visokom nivou sa voditeljima Zapada. Abrams je istom prilikom ocenio i da se Sirijci „od konferencije u Anapolisu dalje ponašaju sve rđavije”, a to potkrepio podacima o preko 30 uhapšenih aktivista opozicije, te ubistvom libanskog generala Franosa El-Hadža. Istakao je i da libanske institucije imaju „mnogo teškoća” zbog mešanja Sirije. „Treba početi sa pritiscima na Siriju, jer u suprotnom ta neće odustati” – stavio je Abrams zadatak na dušu slovenačke diplomatije da to sprovede unutar EU. Ensli je predložila da pritiske (na Siriju) počne i EU, na šta će se „predsednik Buš i Sarkozi složiti da je na ponašanje Sirije potrebno odgovoriti – sankcijama”.
Ruska Federacija/Abhazija
Frid je u pogledu Ruske Federacije i bojazni od istovremenog priznanja Abhazije posle priznanja Kosova, dodao da tu situacija baš i nije jasna jer „samo (ruski predsednik Vladimir) Putin može da odluči o tome”. Ukoliko dođe do priznanja Abhazije od strane Rusije, opominje Frid, „Stejt department poziva sve saveznike da taj čin javno osude, te izoluju Rusku Federaciju u tom pogledu, uz izraze podrške Sakašviliju. „Rusija bi htela da stvori haos i provokaciju, a Gruzija tu ne sme da sebi dozvoli grešku”, tako je u belešci slovenačkog MSP opisan ton razgovora slovenačkih diplomata sa Fridom na temu Abhazije, u Vašingtonu. „Gruziju treba saveznički zaštititi, ali i od nje ujedno zahtevati odgovarajuće promene – „zagrli i stisni” („hug and squeeze”)”, rečeno je tom prilikom, a Frid je naglasio da Kosovo ne predstavlja presedan ni u kom slučaju. Na Drobničevu primedbu da je ruski stav da bi (Kosovo) proširilo požar separatističkih težnji u republikama Ruske Federacije, Frid podseća da je „Rusija blokirala proces u UN oko prihvatanja rezolucije za Kosovo”, pa joj otuda „sad ostaje da strepi”.
Južni Kavkaz/Gruzija
Američka strana naglašava da su Gruziji sada „nasušno potrebni saveznici”, te da je na teritoriju Gruzije početkom avgusta 2007 – „doduše neuspešno” – ispaljen ruski projektil, što je u Gruziji propraćeno „sa opravdanim strahom”. Predsedavajuća EU (Portugalija) je u konkretnom slučaju „odreagovala suviše plašljivo”, rekli su predstavnici Bele kuće slovenačkim diplomatama potkraj decembra u Vašingtonu. SAD su naročito nezadovoljne jer su se u „Evropi pojavile sumnje da se (rečeni) napad (Rusije na Gruziju) uopšte zbio; SAD imaju snimak radarskog traga koji dokazuje gruzijske izveštaje, ali je zbog delimičnog nepoverenja na evropskoj strani i stvarnog ruskog napada – u Gruziji ostala nekakva tenzija”. SAD su Sloveniju uputile u ocenu da je Gruzija u prvom redu zainteresovana za članstvo u NATO, a „za EU još ne”, ali da bi bez obzira na to podrška EU Gruziji bila „od ključnog značaja”.
Kipar
Slovenačka strana je saradnicima Kondolize Rajs predstavila ocenu da je Južni Kipar zadovoljan trenutnom situacijom, odnosno odgovara mu status kvo, što bi hteo da produži i ubuduće. Slovenački diplomata je izložio da Unija u periodu slovenačkog predsedavanja EU neće uspeti da se udubi u rešavanje kiparskog pitanja – zbog rešavanja problema Kosova. Američka strana je prihvatila objašnjenje, a Bryza je naveo da se promene mogu očekivati „samo ukoliko (predsednik Kipra Tasos) Papadopolus izgubi na izborima, što je malo verovatno”. SAD su otkrile izaslanicima iz EU da upozoravaju „Kiprane sa juga da je sa svakim danom odlaganja kiparskog problema Severni Kipar bliže priznanju od strane bliskoistočnih država, a time i rešavanja pitanja na osnovu ’rešenja za dve države’(„two state solution”)”.
UN bi posle kiparskih izbora verovatno htele da obnove proces koji je prekinut pre nekoliko godina, a generalni sekretar UN Ban Ki Mun bi verovatno tada imenovao novog visokog predstavnika za kiparsko pitanje, kalkulišu predstavnici SAD, posebno što je Amerika „više puta upozorila Kipar na nuždu šestomesečnog obnavljanja odnosno produžetka mirovne misije UN, iako ni to neće ići unedogled”. Drobnič je sagovornike u Vašingtonu tada obavestio da Turska upozorava na kiparsko protivljenje početku sprovođenja dogovorenih tzv. dobrih gestova (poput otvaranja luka i slično)"
Diplomatska beleška MSP Slovenije iz koje je „Politika” 25. januara obelodanila deo koji otkriva korake koje su SAD zatražile da EU obavi početkom 2008. sa ciljem što bržeg proglašenja nezavisnosti Kosova (Amerika diktira, Evropa statira), završava se opštim mestima, tačnije kako Vašington vidi pitanje globalnog zagrevanja. Dokument je sastavljen u slovenačkoj ambasadi u Vašingtonu u predvečerje katoličkog Božića i u formi diplomatske beleške prosleđen na desetak odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Slovenije.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 07/02/2008.]
