Izvor: Politika, 31.Maj.2014, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spinovanje pogroma u Odesi
Pogibija u plamenu 43 proruske aktiviste za većinu uticajnih svetskih medija nije bila vest za naslovnu stranu
Pogrom u Odesi u kojem je početkom meseca u zgradi lokalnog Doma sindikata izgorelo 43 osobe verovatno je trenutak u ukrajinskoj krizi kada se bratoubilački rat najviše pokazao u svoj svojoj izopačenosti. Rekonstrukcija tragedije kao i njen odjek u javnosti ogolili su još jednu istinu o najvećem sudaru Istoka i Zapada u novijoj istoriji – ponašanje „naših” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba po svaku cenu pravdati ma koliko svirepo bilo.
Dok se još nije dalo ni naslutiti kakva tragedija će zadesiti Odesu, varnica je zapaljena uoči utakmice harkovskog Metalista i odeskog Černomorca. U to vreme grad je već podeljen na proukrajinske i proruske aktiviste, a dolazak navijača je napetost među njima doveo do krajnjih granica.
Prema izveštajima lokalnih medija, proruski aktivisti su najpre pokušali da razbiju miting pristalica jedinstvene Ukrajine, na šta su ekspresno odreagovali članovi neofašističkog Desnog centra i navijači iz grupe „ultras”. Oni su probili policijski kordon i krenuli na proruske demonstrante. Bili su trostruko brojniji i nakon što se, ionako beskorisna, policija potpuno povukla i prepustila grad divljanju rulje, uspeli su da potisnu preostale proruske aktiviste u Dom sindikata. Ono što se u starom staljinističkom zdanju potom zbivalo najveća je pojedinačna tragedija od izbijanja ukrajinskih nemira.
Zagovornici jedinstvene Ukrajine, osokoljeni desničarima, bacali su Molotovljeve koktele na zgradu u koju su se zabarikadirali njihovi ideološki neistomišljenici. Snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama pokazuju da je „ritual paljenja neprijatelja” bio praćen oduševljenim povicima gomile. Najpre je zapaljen glavni ulaz, a jedan snimak otkriva da su demonstranti ušli i na sporedna vrata i posle nekog vremena izašli. Osnovano se sumnja da su ušli da bi i iznutra potpalili vatru.
Kako je vatrena stihija počela da se širi, zatočeni ljudi su pobegli na više spratove, a neki su iskakali kroz prozore. Očevici su potvrdili da je rulja dočekivala one koji su iskakali, a potom ih „overavala” tupim predmetima. Predsednik samoproglašene Odeske republike Valerij Kaurov je u izjavi za televiziju Rusija danas (Raša tudej) ispričao da su razulareni mladići oko Doma sindikata ometali bilo kakav pokušaj gašenja požara uz povike „Gorite Rusi!”.
Ovaj po mnogo čemu kontroverzni kanal, koji se zbog afektivnog i pristrasnog uređivanja smatra ruskim pandanom američkom Si-En-Enu, doživeo je izveštavanjem o pogromu u Odesi verovatno neke od najsvetlijih trenutaka od početka svog postojanja. Upravo je Rusija danas u svet poslala sliku stravičnih razmera zločina koji se odigrao, a za koji još niko nije kažnjen. Ostali mediji na engleskom jeziku nisu sledili njihov primer. Naprotiv, sistemski su umanjivane razmere tragedije.
Prvi spin lansiran je iz ruskog dopisništva Bi-Bi-Sija koji je prikazao snimke plastičnih flaša benzina, navodno nađenih u zgradi, koje je trebalo da potvrde tezu da je požar u stvari izbio na gornjim spratovima gde su se sklonili opkoljeni ljudi. Drugim rečima – da su se ruski aktivisti sami zapalili. Priča je pala u vodu kada je nekoliko dana posle tragedije Dom sindikata otvoren da bi porodice nastradalih položile vence i tada se videlo da je vatrena stihija bila najjača u prizemlju i na nižim spratovima.
Činjenica da su u jednoj evropskoj zemlji u 21. veku izgorele 43 žive osobe nije ipak bila dovoljno ubedljiva da je dovede na naslovne strane vodećih svetskih listova ili u udarne vesti moćnih televizija. „Nešenel džiografik” se čak bavio fenomenom izveštavanja o Odesi kao primerom pristrasnog izveštavanja o Ukrajini na obe strane. Magazin kao primer kvalitetnog izveštavanja o pogromu navodi tekst „Gardijanovog” novinara u kojem se međutim između ostalog kaže kako su „proukrajinski demonstranti napravili očajničke pokušaje da užadima i improvizovanim merdevinama pomognu ugroženima”.
Koliko je ovakva tvrdnja tačna možda se najbolje vidi kada se uporedi sa izjavom jedne aktivistkinje koja je preživela opsadu i koja tvrdi da je paljba mecima dočekivala one koji bi pokušavali da se izvuku iz zapaljene zgrade. „Pucali su u ljude koji su se spasavali od ognja!”
Pogrom u Odesi je u zapadnim medijima interpretiran tako da je bilo maltene nemoguće zaključiti ko je koga zapalio. Na tom tragu je i ocena „Gardijanovog” novinara samo dan nakon tragedije, kako „nikada nećemo saznati šta se dogodilo”.
Sveopštem zamagljivanju istine doprineli su i uticajni političari u malobrojnim osvrtima na tragična dešavanja. Karl Bilt je na sam dan masakra na „Tviteru” napisao: „Grozan dan sa najmanje 38 mrtvih u Odesi. Izgleda da je sve počelo sa pokušajem proruskih snaga da preuzmu kontrolu nad zgradama.”
Ni dan posle pogroma nije međutim doneo smirivanje strasti nego likovanje, pa je bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko pred kamerama izrazila zahvalnost svima koji su „stali u zaštitu Ukrajine”, isto kao što je prethodno pozivala da se napadne na veterane, kako bi se „uzbunila” Odesa.
Međunarodna zajednica je, kako to obično biva u ovakvim situacijama, pozvala na uzdržanost i ukazala na neophodnost sprovođenja istrage o tragediji.
Apel je mnoge podsetio na poziv predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton na sprovođenje istrage o dejstvu snajperista na kijevskom Majdanu. Taj poziv je usledio pošto je javnost iz „procurelog” razgovora saznala da su evropski zvaničnici imali informaciju da su možda opozicionari a ne tada još aktuelni predsednik Viktor Janukovič angažovali snajperiste koji su ubijali demonstrante i policajce.
Ni do danas nije došlo do evropske istrage ko je naredio snajperistima da pucaju na Majdanu.
Dragan Vukotić
objavljeno: 31.05.2014.
