Izvor: Politika, 04.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijunsko suočavanje s prošlošću
Ostavkom šefa nemačkih ustavobranitelja otvorena nova pitanja nedozvoljene „saradnje” pripadnika službe državne bezbednosti i neonacista
Nemačka se suočava sa jednom od najvećih obaveštajno-bezbednosnih afera u novijoj istoriji. Reč je o nizu skandala ustavobranitelja – kako se nazivaju služba državne bezbednosti i politička policija od 1955. godine – zbirno nazvanih aferom „Renštajg”.
O ozbiljnosti situacije svedoči ostavka dugogodišnjeg šefa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saveznog biroa za zaštitu ustavnosti Hajnca Froma (63), koji je minulog ponedeljka podneo zahtev za prevremeno penzionisanje. U Berlinu se ne krije pravi razlog odlaska prvog agenta nemačkih ustavobranitelja. „Preuzeo je odgovornost za niz skandala službe, za propuste u nadziranju militantnih, neonacističkih ćelija”, navodi se u saopštenju za javnost.
Međutim, minulog utorka, prinudno je penzionisan i Tomas Sipel, predsednik Pokrajinskog biro za zaštitu ustavnosti u Tiringiji, za kojeg je tamošnji ministar unutrašnjih poslova Jerg Gajbert rekao da „više ne uživa poverenje (pokrajinskog) parlamenta”.
Istragom propusta u operaciji „Renštajg”, akcije saveznog i pokrajinskih biroa za zaštitu ustavnosti i kontraobaveštajne službe Bundesvera (MAD) usmerenoj na razotkrivanje i kontrolu neonacističkih ekstremista, otkriveno je više nego što je zvaničnoj Nemačkoj drago. Indicije i dokazi potvrđuju teoriju po kojoj su izvesne strukture unutar tri službe ustavobranitelja – savezne i dve pokrajinske u Tiringiji i u Hesenu – bile tešnje povezane sa neonacističkim organizacijama nego što zakon o infiltraciji dozvoljava.
Posle otkrivanja terorističke ćelije nacionalsocijalističkog podzemlja (NSU), u novembru 2011. godine – koja je punu deceniju izvodila atentate na strance, pre svega turskog porekla, a u kojima je poginulo najmanje deset osoba – došlo se do zaključka da su ustavobranitelji godinama „previđali” ili pogrešno tumačili operativna saznanja o radikalnoj desnici.
Na osnovu desetak zvaničnih pisama italijanske službe državne bezbednosti (AISI), iz perioda od 2003. do 2008, dodatno je ustanovljeno da su službenici referata za analizu operativnih podataka ignorisali upozorenja Rima, po kojima iz „neonacističkih gnezda” u pokrajinama Hesen i Tiringija pristiže logistička pomoć kameradima u Italiji.
Neposredno posle najave istrage, „nestali” su dokumenti o operaciji i podaci o aktivnostima agenata ustavobranitelja, ubačenih u redove nemačkih neonacista.
Krajem juna ove godine je sve razjašnjeno. Šef odeljenja za evidenciju Drugog odseka, nadležnog za nadzor ekstremističkih grupa, prisetio se uz, kako se kaže, pomoć kolega da je „omaškom” pokrenuo akciju „Konfeti” i uništio akte u prekovremenom radu jedne neradne subote u novembru 2011. godine – neposredno posle najave interne istrage.
Epilog afere se ne nazire, ističu nemački mediji. Ipak, jasno je da predstoji rekonstrukcija strukture i kadrova vodeće nemačke službe za unutrašnju državnu bezbednost.
Savezni ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih najavio je najobimniju istragu u posleratnoj istoriji Nemačke i dalje ostavke ili otpuštanja obaveštajnih čelnika. Poznavaoci detalja sumnjaju da će ministrova najava doprineti njegovoj ličnoj rehabilitaciji, jer se u Berlinu kaže da predstoji ostavka ministra. Suočavanje sa prošlošću ne bi trebalo da mimoiđe ni njegove prethodnike u resoru, sadašnjeg ministra odbrane Tomasa de Mezijera i ministra finansija Volfganga Šojblea.
Šojbleov nalog objedinjavanja dva odeljenja ustavobranitelja – za borbu protiv ekstremne desnice i levice – smatra se korakom koji je doprineo „bujanju nacističkih metastaza” u ovoj ustanovi. Njegovo obrazloženje šefu ustavobranitelja Fromu posredno ukazuje na korene (neo)nacističkog okupljanja u redovima ustavobranitelja. „Zar ste zaboravili šta je, od osnivanja, prvi zadatak vaše ustanove”, upitao je Šojble, tada šef resora unutrašnjih poslova.
Savezna služba za zaštitu ustavnosti proistekla je iz Službe za zaštitu ustava koju su osnovali pripadnici okupacionih snaga SAD. Glavni zadatak bezbednosne službe bio je „suzbijanje komunističkih aktivnosti”, pa su sve do sedamdesetih godina prošlog veka njom rukovodili bivši gestapovci. Današnji naslednici, najzad, stupili su u službu na predlog odlazećih „kamarada” Hitlerove tajne policije.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 05.07.2012.
