Izvor: Politika, 12.Okt.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijunaža ili konkurencija
Da li su američke optužbe protiv dve kineske telekomunikacione firme trgovinska barijera umotana u oblandu pretnji nacionalnoj bezbednosti
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američki telekomunikacioni operateri ne bi trebalo da posluju sa dva najveća kineska proizvođača opreme, zato što uticaj kineske vlade na te kompanije predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti, suština je izveštaja Komiteta Predstavničkog doma američkog Kongresa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za obaveštajne poslove.
U dokumentu predočenom javnosti nisu iznete konkretne optužbe protiv kineskih kompanija, ali se ukazuje da o tome postoji poseban materijal, koji nosi oznaku strogo poverljivog, pa je zbog toga nedostupan javnosti. U izjavama kongresmena se međutim ukazuje da kineske vlasti „imaju motiva i načina” da utiču na svoje kompanije, čak i kad nisu u vlasništvu države.
Glavni osumnjičeni je „Huavej”, najveći kineski proizvođač opreme koja se koristi u mobilnoj telefoniji (takozvani ruteri i svičevi), mobilnih telefona i drugih telekomunikacionih uređaja. Nije državna firma, već je u vlasništvu zaposlenih i najavljuje da bi u dogledno vreme mogao da izađe na berzu i time postane javno akcionarsko društvo.
Kompanija je u velikom usponu: nekad samo uvoznik telefona iz Hongkonga sa sedištem u slobodnoj industrijskoj zoni Šendžen, danas ostvaruje godišnji obrt od 32,4 milijarde dolara, od čega je prošle godine u Americi (gde zapošljava 1.700 ljudi) realizovano 1,3 milijarde. Operiše u 150 zemalja, a posle švedskog „Eriksona”, drugi je svetski igrač u ovoj oblasti.
Poslednjih godina „Huavej” je bacio oko na veliko američko tržište, pre svega zato što mu je, posle velikog uspeha u Africi, Latinskoj Americi i u azijsko-pacifičkom regionu, potreban novi prostor za rast. Njegovi (i druge osumnjičene kineske firme ZTE) proizvodi su inače kvalitetni i po ceni konkurentni.
„Huavej” je ovde odnedavno postao prepoznatljiv prvenstveno po svojim jeftinim mobilnim telefonima koji koriste „android” operativni sistem licenciran od ovdašnjeg internet džina „Gugla”.
Obaveštajni komitet Kongresa u svom izveštaju kaže da je dobio mnoge prijave o sumnjivim aktivnostima „Huavejove” opreme, pri čemu se prevashodno misli na mogućnost „otvaranja zadnjih vrata” za praćenje komunikacija od strane kineskih službi, pa i mogućnosti direktnog praćenja telekomunikacionog saobraćaja. Sajber-bezbednost je poslednjih godina sve veća opsesija američkog industrijskog i servisnog sektora, pre svega zato što sveopšta umreženost koju je doneo internet stvara nove, veoma velike mogućnosti industrijske špijunaže.
Strah od „Huaveja” se inače širi i globalno: na crnoj listi je u Australiji, mogućnost da bude isključen iz vladinih telekomunikacionih projekata najavila je i Kanada.
Da li je međutim svugde, a pogotovo ovde, strah da potencijalnog ugrožavanja bezbednosti glavni razlog za blokiranje „Huaveja”? Kina jeste u ovdašnjim zvaničnim dokumentima – pre svega u izveštajima obaveštajnih službi – okvalifikovana kao „najaktivniji i najuporniji akter ekonomske špijunaže”. Ali, sa druge strane, takođe su veoma vidljivi i ekonomski motivi američkih optužbi, pa se isto tako može zaključiti da je reč o trgovinskoj barijeri umotanoj u oblandu brige za nacionalnu bezbednost.
Telekomunikacije su naime donedavno bile teren na kojem su glavnu reč vodile američke firme: „Cisko”, „Nortel”, „Motorola” i druge, koje su, kako se ovih dana moglo pročitati, agresivno lobirale protiv „Huaveja”. Ovdašnje kompanije iz ove oblasti dobile su nedavno jedan izveštaj, u kojem je ključna poruka da „uprkos demantijima, ’Huavej’ ne uspeva da opovrgne veze sa Narodnooslobodilačkom armijom Kine i kineskom vladom”. Autor dokumenta je – „Cisko sistems”, kompanija iz Kalifornije koja je u istom biznisu kao „Huavej”.
Ugroženi su i drugi zapadni proizvođači u ovoj oblasti: „Alkatel-Luse” u Francuskoj, „Markoni” u Britaniji, „Nokija-Simens” u Finskoj...
„Kineska kompanija je bila ekstremno uspešna i izazvala je poremećaje na tržištima širom sveta” ocenio je Mark Fabi, potpredsednik konsultantske firme „Garner”. „Jedino mesto gde nije uspeo da se raširi jesu SAD, pre svega zbog politike i lobista koji se zaista svim snagama upiru da mu postave prepreke.”
Upozorenje iz Kongresa došlo je u veoma delikatno vreme i za Ameriku i za Kinu: u vrućoj predizbornoj atmosferi oba predsednička kandidata izjavljuju da će ubuduće biti čvršći prema nepoštenoj trgovinskoj praksi glavnog rivala i istovremeno najvećeg trgovinskog partnera.
Promena na vrhu predstoji i u Pekingu, a s obzirom na kineski princip reciprociteta u spoljnoj politici, očekuje se da će na ovu vrstu prepreka početi da nailaze i američke, kao i druge zapadne firme koje žele da tamo posluju. A sem toga, kako piše komentator veb-sajta „Slejt”, povezanog sa „Vašington postom”, „vlada SAD ni izdaleka nije pasivna žrtva” u ovom zapletu.
„Obamina vlada je po svemu sudeći ta koja je organizovala razvoj usavršenih virusa za kompjutersku špijunažu sistema niza zemalja na Bliskom istoku. To znači da, ako optužbe protiv ’Huaveja” i ZTE imaju osnova, u svemu postoji jedan stepen hipokrizije. Zar američke službe ne bi iskoristile svaku šansu da se infiltriraju u kineske mreže? Pod pretpostavkom, naravno, da to nisu već uradile.”
Milan Mišić
objavljeno: 12.10.2012.
