Izvor: Glas javnosti, 08.Dec.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasimo planetu
KOPENHAGEN- U Kopenhagenu je juče otvorena konferencija UN o klimi na kojoj će predstavnici 192 zemlje pregovarati o sporazumu kojim bi se usporilo globalno zagrevanje, odnosno koji će zameniti sporazum iz Kjotoa. Konferencija će trajati do 18. decembra, imaće oko 15.000 učesnika među kojima i stotinak šefova država ili vlada, kao i lideri dva najveća svetska zagađivača - Kine i SAD - Hu Đintao i Barak Obama.
Pregovarači će pokušati da se dogovore o ograničenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << emisije štetnih gasova, ali i o pomoći bogatih siromašnim državama u borbi protiv klimatskih promena. Veliko je pitanje hoće li biti donete konkretne odluke, jer je recesija smanjila spremnost na ulaganje u „zelenu“ tehnologiju, a interes javnosti za globalno zagrevanja opada. I sam obim neophodnih mera, kao i neslaganje između bogatih i siromašnih zemalja o tome ko treba da ih finansira, ukazuju na to koliko će teško biti postići dogovor.
Ledeni polarni medved
Skulptura polarnog medveda, isklesana u bloku od devet tona leda, postavljena je ispred kongresnog centra Bela u Kopenhagenu. Organizatori ovog projekta se nadaju da će ledena figura, koja će se istopiti za vreme održavanja konferencije, navesti učesnike skupa da preduzmu praktične mere i spreče dalje globalno zagrevanja.
Autor skulpture, britanski vajar Mark Koret, izjavio je da je želeo da stvori delo koje će jasno ukazati na postojeće probleme. On je pozvao ljude da dodiruju skulpturu kako bi ubrzali njeno topljenje i time simbolično pokazali uticaj čovečanstva na prirodnu ravnotežu. Letnji arktički ledeni pokrivač, koji je izuzetno važan za opstanak polarnih medveda, smanjio se i istanjio za 45 odsto od 1970, izgubivši 70 odsto svoje prvobitne mase. Ako se ne preduzmu hitne mere, naučnici procenjuju da će u potpunosti nestati za manje od 30 godina.
Glas javnosti
Bi-Bi-Si je objavio rezultate istraživanja prema kojem 64 odsto stanovnika na planeti smatra da su klimatske promene izuzetno ozbiljan problem. To je za 20 odsto više ljudi nego u anketi sprovedenoj pre 10 godina. Vlade zemalja širom sveta imaju podršku 60 odsto populacije da potroše više novca kako bi se uhvatile u koštac sa ovim problemom. Ali u Americi i Kini koje su dva najveća zagađivača na planeti, zabrinutost stanovništva je - opala.
Ograničenja za ruski gas u EU
Ako se pregovori okončaju sporazumom godišnji izvoz ruskog gasa u EU će opasti na 180 milijardi kubnih metara do kraja iduće decenije. Izvoz će se uvećati, u slučaju nepostizanja takvog sporazuma, do navedenog perioda, na 240 milijardi kubika godišnje, izjavio je vodeći ekonomista IAEA Fatih Birol na okruglom stolu posvećenom perspektivama razvoja energetike. Tražnja gasa u Evropi će, prema rečima Birola, biti u porastu nezavisno od usvajanja novog klimatskog sporazuma, a pitanje je samo brzine i količinskog rasta te tražnje, prenosi Itar TASS.
Katastrofa
Predsedavajuća konferencije Koni Hedegard smatra da je za postizanje sporazuma ključno nalaženje načina za prikupljanje i usmeravanje javnih i privatnih sredstava ka siromašnim zemljama koje smatraju da industrijski razvijene nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevanju u vreme svog razvoja, treba da pomognu siromašnima da se izbore sa njegovim posledicama.
- Ovo je naša prilika. Ako je propustimo, moglo bi da prođe mnogo godina pre nego što nam se pruži nova i bolja. Ako nam se ikad pruži - rekla je Hedegardova.
Bivši američki potpredsednik Al Gor rekao je da je „hitno“ da zemlje koje emituju najviše štetnih gasova, kao SAD i Kina, što pre učine nešto da bi se smanjile štetne posledice.
- Kriza se svakim danom pogoršava tako što se u atmosferu izbaci 90 miliona tona štetne materije, a naučna zajednica nas je upozorila da posledice mogu da budu još gore i dovedu nas do katastrofe ako hitno nešto ne preduzmemo-rekao je on.
Šef Okvirne konvencije UN za klimatske promene Ivo de Bur istakao je da je „prošlo vreme za formalne izjave... Kopenhagen će uspeti jedino ako dovede do brze i značajne akcije“.
Obama kasni
Premijer Danske Lars Loke Rasmusen rekao je da će sporazum koji bi trebalo da se potpiše pogađati sve segmente društva, kao što ih pogađaju i klimatske promene.
- Pregovarači to ne mogu sami, a ne mogu ni političari. Odgovornost leži na građanima sveta koji će snositi fatalne posledice ako ne uspemo-rekao je Rasmusen.
Obama, koji je trebalo u Kopenhagen da doputuje 9. decembra, dan pre nego što će mu u norveškoj prestonici Oslu biti uručena Nobelova nagrada za mir, kako je u petak uveče saopšteno iz Bele kuće, na konferenciji će se pojaviti poslednjeg dana.
Razvijene i zemlje u razvoju planiraju da do 2020. smanje emisiju ugljen-dioksida od 15 do 30 odsto, razvijene zemlje u odnosu na nivo iz 1990, a one u razvoju i SAD u odnosu na nivo iz 2005. Obama se obavezao da će se do 2020. emisija smanjiti 17 odsto u odnosu na nivo iz 2005, što bi bilo tri do četiri odsto manje nego 1990. Smanjenje od 41 odsto do 2030. i 83 odsto do 2050. nije moguće ako američki Kongres ne usvoji potrebne zakone.
Obećanja
Kina planira da smanji „intenzitet ugljenika“, meru emisije ugljen-dioksida prema jedinici proizvodnje, za 40 do 45 odsto u odnosu na nivoe iz 2005. EU je obećala da će do 2020. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto u odnosu na emisiju iz 1990. godine, a spremna je da se obaveže na smanjenje od 30 odsto ukoliko i druge razvijene zemlje pristanu na slične obaveze. Rusija je EU nagovestila da je spremna da smanji emisiju za 25 odsto do 2020. ako tako urade i druge razvijene zemlje.
Rusija je ranije bila spremna na smanjenje emisije od 10-15 odsto u odnosu na 1990.
Indija planira da do 2020. smanji emisiju 20 do 25 odsto u odnosu na nivoe iz 2005, a Brazil će dobrovoljno smanjiti emisiju 36 do 39 odsto do 2020, uglavnom smanjujući seču prašume u basenu Amazona.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
