Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavanje Helgolanda
Turistički izazovi i neimarske avanture: jedan Hamburžanin planira da spoji dva ostrva u Severnom moru koja su rastavljena pre tri veka
Investitor iz Hamburga Arne Veber namerava da od gotovo pustog i ne tako lako dostupnog ostrva Helgoland napravi „dragulj Severnog mora”. Njegova ideja deluje kao spektakularna neimarska avantura, ali, uveren je, „realno izvodiva”, pri čemu se poziva na studije koje su za njegov račun napravili stručnjaci Tehničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << univerziteta u Hamburgu.
Najprovokativniji deo velikog poduhvata je fizičko spajanje dva dela ostrva, stenovite zaravni (kvadratni kilometar), visoke oko pedeset metara, koja posmatrana iz vazduha podseća na ogromni nosač aviona, i peščane pustinje (oko sedam stotina kvadratnih metara) u susedstvu.
Nekad jedinstveno ostrvo su konačno na dva dela razdvojile morske struje 1721. godine. Iznad nekadašnje prirodne veze more je i danas plitko, ne dublje od sedam metara, pa specijalizovanim građevinskim firmama posao ponovnog spajanja jednog i drugog dela ostrva ne bi predstavljao nerešiv problem.
Hamburžanin, inače, računa da bi čitav posao mogao da bude završen za dve godine i da ne bi koštao više od osamdeset miliona evra. Time bi, uveren je, Helgoland bio ne samo turistički spasen – sa nekadašnjih osam stotina hiljada posetilaca godišnje, spao je na svega trista hiljada – nego bi, kao zaštićeno područje, postao nov izazov za turističke hodočasnike. Tome bi, pored novih kuća i hotela visoke kategorije, najviše doprineli nova aerodromska pista, koja bi omogućila sletanje većih putničkih aviona, i izgradnja luke u koju bi pristajali brodovi. Za sada se turisti „prekrcavaju” na otvorenom moru i na ostrvo prebacuju – reč je uglavnom o dnevnim izletima – ribarskim lađama.
Sa svega hiljadu i četiri stotine stanovnika, Helgoland je, iako pripada pokrajini Šlezvig Holštajn, i Saveznoj Republici Nemačkoj, poreski i carinski samostalan, što, u svakom slučaju, povećava njegovu turističku atraktivnost.
Njegovi žitelji su, inače, počeli da ga ponovo naseljavaju tek posle 1952. godine, kada su ga Britanci konačno vratili Nemcima. Do tada je predstavljao zabranjenu vojnu oblast i „vežbalište” za engleske bombardere.
Britanci su, inače, krajem rata, u aprilu 1945, na Helgoland sručili tovare bombi. Samo u jednom danu je ovo nacističko utvrđenje, s bunkerima za podmornice i lavirintom podzemnih tunela i skloništa, bombardovalo hiljadu aviona engleskog ratnog vazduhoplovstva.
Britanci su, inače, bili planirali da ga sasvim razore i učine vojnički neupotrebljivim za sva vremena, pa su 18. aprila 1947. godine preduzeli operaciju dotad neviđenih razmera: na ostrvo je ispaljeno 4.000 torpeda, 91.000 granata, podmetnuto 9.000 podvodnih bombi i aktivirano, ukupno, 6.700 tona eksploziva. Nikad toliko razorne moći, ako se ne računa nuklearna, nije upotrebljeno na jednom mestu.
Veliki deo betonskih postrojenja je uništen ili oštećen. Ostala su, međutim, nedirnuta podzemna skloništa i ona su danas turistička atrakcija. Iako je retko pod snegom, Helgoland je s jeseni i zime često obavijen maglom. Temperature se retko spuštaju ispod minus pet, ali ni letnje temperature nisu visoke. Samo jednom je, od kad se tamo meri, temperatura u avgustu prešla trideseti podeljak, a temperatura vode se, u najtoplijim danima, kreće oko 16 stepeni. Severnjaci su, međutim, i kao kupači – hrabri.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
