Izvor: Blic, 20.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija ide ka konfederaciji
Španija ide ka konfederaciji
Skoro 74 odsto Katalonaca reklo je 'da' izmeni statuta i dobijanju veće autonomije od centralne vlade u Španiji, dok opozicija tvrdi da je nedeljni referendum korak ka dezintegraciji i konfederaciji, što bi na kraju moglo da dovede do raspada države. Katalonija će tako postati jedan od najnezavisnijih regiona u Evropi.
Planom o izmeni Statuta predviđeno je da Katalonija, nezavisno od Madrida, prikuplja i troši novac od poreza, kontroliše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aerodrome i samostalno donosi pravila o useljavanju. Katalonci će dobiti i statut naroda. Plan je podržala i socijalistička vlada, na čelu sa premijerom Hose Luisom Rodrigesom Sapaterom, dok su protiv bili Narodna partija i levica.
'Katalonci su jasno rekli da su za veću autonomiju, koja će doprineti većem priznanju identiteta čitavog regiona', rekao je Sapatero. Nedeljni referendum bio je ključni test za Sapatera čija se vlada priprema za početak pregovora sa separatistima u Baskiji, koji traže nezavisnosti. Oružano krilo separatista ETA odrekla se nasilja početkom ove godine.
Protiv je bilo nešto više od 20,7 odsto, ali slab odziv od svega 49,3 odsto birača nameće pitanja o validnosti referenduma.
Mariano Rahoj, lider Narodne partije, tvrdi da su Katalonci slabim odzivom pokazali da ne podržavaju nezavisnost.
'Katalonci su pokazali zdrav razum, nisu podržali privatan projekat premijera i oni su protiv nezavisnosti.'
Narodna partija optužuje premijera Sapatera da prodaje Kataloniju i Baskiju i tvrdi da je davanje veće autonomije ovim regionima uvod u raspad Španije.
Međutim, Sapatero je pozvao Narodnu partiju i sve druge koji se protive većem davanju autonomije regionu da priznaju rezultate referenduma. Katalonska nacionalistička partija Eskuera republikana (ERC) pozvala je birače da bojkotuju referendum jer nije ne ide 'dovoljno daleko' zahtevajući potpunu nezavisnost.
Karlos Puel, profesor istorije na Univerzitetu Sao Paolo u Madridu, kaže da Špance najviše plaši to što se zemlja kreće ka konfederalnom uređenju i da su slični procesi već pokrenuti u Andaluziji i Galiciji.
'Parlament u Andaluziji je takođe u procesu usvajanja novog statuta. To se dešava i u Galiciji i verovatno će regionalni parlament u Baskiji pokušati da učini nešto slično. Zapravo, mislim da se ovim na mala vrata uvode promene španskog Ustava.'
Profesor Puel kaže da dobijanje veće autonomije ne znači obavezno da će Katalonija krenuti i brže da se razvija:
'Na primer, deca koja govore samo španski u Kataloniji ne mogu da se obrazuju na španskom. Ako neko radi za kompaniju koja želi da ga pošalje da radi u Kataloniju, a ne želi da mu deca pohađaju nastavu na katalonskom ima problem. Sada izgleda da se Madrid razvija, dok Barselona za njim posustaje iako je Barselona uvek bila svetionik ekonomije.'
Mnogi Katalonci smatraju da je plan šire autonomije za Kataloniju dokument koji su političari sačinili za političare i bez dovoljnih konsultacija sa samim građanima.
U Kataloniji živi manje od jedne šestine stanovnika Španije, ali na tu pokrajinu otpada skoro petina španske privrede. I pre referenduma mnogi Španci su bili protiv velike autonomije.ž
A. Petrović
