Izvor: Politika, 15.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Spajgejt" talasa Evropu
Predstavnici jedanaest obaveštajnih službi iz šest zemalja mimo ustavnih ovlašćenja kovali planove za borbu protiv terorizma
Posle obelodanjivanja novih, kompromitujućih detalja o evroameričkoj obaveštajnoj saradnji, pod vođstvom "američkih rođaka", u okviru tajne organizacije "Bejs alijans", na pomolu je obaveštajna afera, koja bi u umešanim evropskim zemljama – u Francuskoj i Nemačkoj, izvesno i među njihovim saveznicima u prekograničnom komšiluku – mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da izazove dalekosežne, političke posledice, a u državno-bezbednosnim resorima – seču knezova.
Na osnovu dokaza koje je francuski radio "Frans-info" proneo etrom, tajna organizacija, u načelu poznata od sredine 2005. godine kao "neformalna platforma za razmenu informacija među obaveštajnim službama", nije imala konsultativni karakter, već je bila ekskluzivni obaveštajni klub, sa jasnim komandnim strukturama. "Ispunjavala je zadatke od najvišeg obaveštajno-političkog i bezbednosnog značaja, kršeći pri tom službena i ustavna ovlašćenja – po nalogu i uz finansijsku podršku američke CIA", tvrde novinari radija "Frans-info" Matje Aron i Frank Konjar.
Na udarnim stranicama evropske štampe, s tim u vezi, sve se učestalije koristi kovanica "Spajgejt", po ugledu na američku aferu "Votergejt", iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Kobna tajnovitost
Nadovezujući se na do tada nepotvrđene informacije da evropske obaveštajne službe, podučene iskustvima posle atentata u Madridu i Londonu, ne dejstvuju izolovano, Matje Aron i Frank Konjar ušli su u trag obaveštajnom klubu "Bejs alijans".
"Predstavnici jedanaest obaveštajnih službi iz šest zemalja, Amerike, Kanade, Australije, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, razvijaju iza zidina Vojne škole na Trgu invalida u Parizu strategije namenjene borbi protiv terorizma i, kako kažu, unapređenju opšte bezbednosti... Njihovi resorni šefovi konferišu jedanput mesečno, na tajnim lokacijama u francuskoj prestonici, a adrese se svakog puta menjaju", izvestili su radio-reporteri.
Kao dodatni motiv za podozrenje poslužila je činjenica da rezultati i odluke sa tih konferencija nisu zabeleženi u dnevnicima radnih delatnosti, kako to svi pravilnici nalažu. To je izazvalo reakciju u političkim krugovima Francuske i Nemačke, za divno čudo ne i Velike Britanije. Dat je znak za uzbunu, preispituju se dimenzije umešanosti nadležnih, nacionalnih resora. A analitičari dodaju da bi trebalo očekivati zvanične istrage u vezi sa prekoračenjem ustavnih ovlašćenja.
Nivo krivice konkretizuje se u evropskim obaveštajnim centralama: "Osnivanju pariskog tajnog udruženja prethodilo je potpisivanje ugovora, od strane resornih šefova, u jesen 2002. godine. Taj akt, sam po sebi, upućuje na sumnju u prekoračenje službenih ili, još gore, ustavnih ovlašćenja". A nemački mediji dodaju da će otkrivanje najnovije obaveštajne afere sasvim izvesno aktuelizovati pitanja u vezi sa ilegalnom saradnjom američke obaveštajne službe CIA i nemačke Službe za informacije BND.
Reakcija Brisela
U okviru slučajeva sa liste izbrisanih prioriteta, poput kidnapovanja nedužnog Kaleda al Masrija, na osnovu sličnosti imena sa nekim drugim teroristom, "Spajgejt" bi mogao da pokrene pitanje ilegalne razmene informacija, poput one u vezi sa iračkom avanturom nemačkih obaveštajaca – po naređenju Lenglija (sedište CIA).
U prilog tim, po obaveštajce crnim predviđanjima, ide i jučerašnja oštra kritika Evropskog parlamenta upućena Nemačkoj. Specijalna komisija, koja istražuje ilegalne delatnosti CIA na kontinentu, prebacila je Berlinu da nije dovoljno učinio da bi zaštitio svoje državljane od stranih – američkih – agenata.
Brojni kritičari upućuju kompromitujuća pitanja: "Mogu li se tolerisati samoinicijativne aktivnosti obaveštajnih službi, ma koliko koristile opštoj bezbednosti, ako se izbegne demokratska kontrola koju ustav nalaže?"
Francuski kriminolog Alan Bauer pokušao je da otupi oštricu kritike: "Ni jedna obaveštajna agencija nije u mogućnosti, prepuštena sama sebi, da se efikasno suprotstavi aktuelnim pretnjama." Pri tom je dobio neočekivanu podršku "Vašington posta". Braneći američke pozicije, s jedne strane, i slikajući jezivo lice opasnosti, "Post" je otkrio na čiju inicijativu je osnovan "Bejs alijans": "... Nisu se Amerikanci uputili u Pariz da bi izvršili pritisak na tamošnje bezbednosne službe da bezuslovno sarađuju... Ideja je potekla iz strateško-operativne centrale francuskog Generalnog direktorata za spoljnu bezbednost (DGSE). Inicijativu je prihvatila CIA, po preporuci svog bivšeg direktora Džona Meklaflina."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 15.09.2006.]
