Izvor: Vostok.rs, 14.Sep.2010, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solovki. Vreme preporoda
14.09.2010. - „Ostrva preobraženja", „ostrva spasenja" - tako su od davnina nazivana Solovjecka ostrva u Belom moru
„Ostrva preobraženja", „ostrva spasenja" - tako su od davnina nazivana Solovjecka ostrva u Belom moru, na kojima se nalazi jedna od najstarijih svetih obitelji u Rusiji. To je Spaso-Preobraženski Solovjecki muški manastir - tvrđava Pravoslavlja na Ruskom Severu. Od 13. do 19. septembra ovde se prvi put održava međunarodna konferencija, posvećena >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << očuvanju duhovnog i istorijsko-kulturnog nasleđa Solovjeckog manastira.
Vremenski segment, na koji su svoju pažnju usredsredili učesnici konferencije, obuhvata pet vekova - od trenutka osnivanja manastira u 15. veku, do vrhunca njegovog razvoja početkom 20. veka. „Tada je Solovjecki manastir kao mesto osvećeno petovekovnom molitvom imao poseban značaj u ruskom životu," rekao je u intervjuu za „Glas Rusije" Vjačeslav Stoljarov, glavni istraživač Solovjeckog arhipelaga iz Instituta za kulturno i prirodno nasleđe.
„Solovjecki manastir je, naravno, pre svega bio svetinja ruskog naroda," kaže Vjačeslav Stoljarov. „Svaki pravoslavac je želeo da ga poseti, pošto su ova mesta povezana s delatnošću mnogih poštovanih svetaca, posebno sa sećanjem na osnivače: Zosimu, Savatija i Germana Solovjeckog. Čovek koji bi ovamo doputovao, mogao je da se pokloni prepodobnima i da dobije iscelenje, a ovakvi slučajevi su zabeleženi, i da se očisti od grehova."
„Osim toga," nastavlja Vjačeslav Stoljarov, od početka 19. veka u Rusiji je jačalo shvatanje da su Solovki biser ruske kulture. Istaknuti arhitektonski objekti, neponovljiv ikonopis, kolekcije rukopisa - sve to je istorijski učinilo da Solovki postanu ne samo duhovni, već i jedan od kulturnih centara Rusije. Što je još zanimljivo, Solovki su bili centar uvođenja novih tehnologija. Manastir je, posedujući visoko razvijene resurse mogao sebi da dozvoli ogromne promene prirode i privrede Belomorja. Ovde je sagrađen sistem plovnih kanala, prvo brodogradilište (dok s dovodom vode) radio stanica i hidrocentrala. Postojala je izvanredna farma s domaćinstvom za primer: Solovki su dobijali nagrade na poljoprivrednim sajmovima u Parizu. Posebno se cenila solovjecka repa, izvanredna solovjecka haringa, za carski sto isporučivala se solovjecka barska kupina. Mnogo toga je bilo na Solovkima početkom 20. veka!
Međutim, 20. vek je na Solovki doneo čudovišne nesreće. Neukrotivo sovjetsko bogoborstvo dovelo je do uništenja manastirskog života, a s početkom „crvenog terora" i Staljinovih represija, Solovjecki manastir je potpuno pretvoren u „Solovjecki logor specijalne namene", na kojem je ubijeno na desetine hiljada ljudi. Podsećajući na ovo Vjačeslav Stoljarov ističe:
Sovjetska vlast je pokušala da desakralizuje Solovki, odnosno da sveto mesto pretvori u svoj profani odraz. Opljačkane su svetinje, odnete su mošti, ikone, arhivi i knjige, jako mnogo vrednih stvari uništio je požar 1923. godine. Međutim, na Solovkima su se sačuvali grandiozni hramovi, ostao je netaknut istorijski raspored arhipelaga, postoje skitovi i pustinje, koje se postepeno mogu obnoviti. Mnogo onoga što je odneto iz manastira u sovjetsko vreme danas se nalazi na mestima koja su nam poznata, na primer, u moskovskim muzejima, bibliotekama Sankt-Peterburga.
„Mislim da je sad potrebno da se napravi program za povratak vrednosti," rezimira Vjačeslav Stoljarov. Jasno, ne može se sve vratiti - to ni ne treba da se radi. Međutim, na Solovke treba da budu donete makar kopije ikona, rariteta i rukopisa. Ako sve to učinimo, zaista ćemo u potpunosti početi da obnavljamo onaj neobičan svet, koji se nalazio na Solovkima početkom 20. veka, i samim tim ćemo vezati prekinutu nit vremena.
Obnova Solovka u njihovom iskonskom značenju odvija se već poodavno. Od 1991. godine Solovjecki manastir je ponovo otvorena obitelj, a još od ranije, od 1967. godine ovde radi Solovjecki muzej-nacionalni park. Uzgred rečeno, danas je na čelu muzeja i manastira jedan čovek - arhimandrit Porfirije (Šutov), pokazujući primer saradnje između države i Crkve na polju, koje često izaziva diskusije, kao što je međusobni odnos kulture i religije. Po oceni oca Porfirija, „obim planiranih radova je velik, ali se nadamo da ćemo uspeti, uz Božiju pomoć." Tačnije - da obnove Solovjecka ostrva tako da ona postanu i punovredni objekat kulturnog turizma i mesto hodočašća pravoslavnih vernika s mogućnošću neometanog osamljivanja.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
,
Predloži prijateljima
Komentari (0) Dodaj komentar
