Izvor: Politika, 11.Feb.2013, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šokantna ostavka pape Benedikta

Poglavar Rimokatoličke crkve povlači se 28. februara: nema više snage, odlazi za dobro crkve. Prva ostavka posle 700 godina

Prema izveštajima agencija

Vatikan – Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt Šesnaesti šokirao je juče čitav svet saopštavajući da će se povući 28. februara jer više nema snage da obavlja dužnost, čime postaje prvi papa koji se odlučio na ovaj korak posle više od 700 godina.

„Pošto sam više puta pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gospodom preispitao svoju savest, sa sigurnošću sam zaključio da moje snage, zbog poodmakle dobi, više nisu dovoljne da bih na adekvatan način obavljao svoju dužnost”, izjavio je papa na latinskom tokom kardinalske konzistorije proglašavanja blaženim dvojice italijanskih mučenika iz Otranta.

„U današnjem svetu brzih promena, pritisnutom pitanjima od velikog značaja za život vere, za upravljanje barkom Svetog Petra i objavljivanje Jevanđelja, neophodna je kako snaga duha tako i tela koja je kod mene poslednjih meseci smanjena na način da moram da priznam svoju nesposobnost da dobro upravljam misijom koja mi je poverena.”

Predstavnik za štampu Vatikana, otac Federiko Lombardi, precizirao je da papa nema neku specifičnu bolest i da odluka da se povuče nije doneta pod spoljnim pritiskom ili zbog „problema sa papatom”.

Odluka je međutim svakako bila iznenađenje, što nagoveštava da čak ni uži krug oko pape nije znao šta će juče ujutru reći kardinalima.

Italijanski kardinal Anđelo Sodano, dekan Kolegijuma kardinala, rekao je da je papina najava bila „grom iz vedra neba”, mada drugi vatikanski izvori navode da je papa, koji će u aprilu napuniti 86 godina, već duže vreme osećao težinu papske funkcije i da je razmišljao o donošenju ove odluke.

„Iz tog razloga, i svestan ozbiljnosti ovog čina, uz svu slobodu saopštavam da se odričem dužnosti biskupa Rima, naslednika trona Svetog Petra”, rekao je duhovni poglavar više od 1,2 milijarderimokatolika na svetu.

„Odlazim za dobrobit crkve”, rekao je 265. poglavar Rimokatoličke crkve, hvaljen među konzervativcima i osporavan među liberalima kao „Božji rotvajler” zbog svojih tvrdih doktrinarnih stavova.

„Papa je najavio da će napustiti svoje mesto 28. februara u 20 časova. Tada počinje period ’prazne stolice’ (sede vacante)”, rekao je portparol Svete stolice koga je citirala italijanska agencija Ansa, prva koja je javila vest.

Period „prazne stolice” nastupa u slučaju smrti pape ili njegove odluke da se odrekne tog mesta.

U Vatikanu uveravaju da će se konklava koja treba da izabere novog papu sastati odmah u martu, da će vakuum na prestolu Svetog Petra trajati što je moguće kraće i da će novi poglavar biti izabran do kraja marta.

U dva milenijuma Rimokatoličke crkve samo jednom do sada se dogodilo da papa abdicira: bio je to papa Selestin Peti 1294. godine koji je odstupio samo nekoliko meseci pošto je izabran,a njegov naslednik Bonifacije Osmi odmah ga je zatvorio.

Nemac Jozef Racinger izabran je posle četiri kruga glasanja za papu Benedikta Šesnaestog 19. aprila 2005, posle smrti pape Jovana Pavla Drugog.

Racinger je rođen 16. aprila 1927. u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije.

U ranom detinjstvu, kao i većina vršnjaka, bio je pripadnik nacističke organizacije Hitlerjugend, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a kratko vreme posle kapitulacije Nemačke bio je u američkom zatvoru.

Posle studija teologije postao je sveštenik 29. juna 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle Šesti imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije, 27. juna 1977. godine.

Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćnom Kongregacijom za doktrinu vere, konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.

Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući da se od 1981, otkad je bio na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam.

Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalnoplavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize. Racinger se, na primer, 2004. usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to „ogromnom greškom” i „odlukom protiv istorije”.

Racinger se zalagao za približavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti nazivaju „fundamentalistima”.

----------------------------------------------

Rekli su ovim povodom

„Ukoliko je sam papa, posle ozbiljnog razmišljanja, došao do zaključka da više nema snage da obavlja svoje dužnosti, onda to zaslužuje moje najveće poštovanje”, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Francuski predsednik Fransoa Oland istakao je da je odluka pape da podnese ostavku visoko cenjena i časna.

„Ovo je događaj od istorijskog značaja”, izjavio je lideritalijanskog bloka levog centra Pjer Luiđi Berzani.Premijer u ostavci Mario Monti: „Drago mi je, pre svega, da je ovoj neočekivanoj vesti pridat značaj širom sveta.”

Predsednik pokrajine Lombardije Roberto Formiđoni prvi je u ime Berluskonijeve stranke Narod slobode komentarisao predstojeću papinu ostavku: „Sa velikim bolom primamo k znanju da će papa napustiti pontifikat 28. februara.”

Lider stranke Unija centra i potpredsednik demohrišćanske internacionale Pjer Ferdinando Kazini: „Šokirani smo. Ova odluka ima revolucionarni karakter i neuporediva je sa bilo kojom drugom. Reč je o gestu koji, kao primer, ima izvanredan značaj, vredan divljenja.“

----------------------------------------------

Kako papa podnosi ostavku

Rim – Papa Benedikt Šesnaesti povući će se sa trona Svetog Petra krajem meseca sa tvrdnjom da je suviše star i onemoćao da obavlja papsku dužnost.

Odluka je odjeknula kao šok, ali u teoriji ništa nije sprečavalo papu Benedikta, ili bilo kog njegovog prethodnika, da iz stola uzme parče papira i napiše pismo ostavke koje bi predao Kolegijumu kardinala, najvišem izbornom telu Rimokatoličke crkve, podseća Bi-Bi-Si.

Po Kanonskom pravu, jedini uslov za valjanost takve ostavke jeste da je učinjena slobodno i da je na odgovarajući način obelodanjena.

Ali nijedan papa u modernim vremenima tako nešto nije učinio do sada.

Tokom 2005. bilo je saopšteno da je papa Jovan Pavle Drugi pet godina pre toga razmišljao o ostavci, kada je imao 80 godina. U svojoj oporuci on je napisao da se nadao da će mu Gospod pomoći da prepozna koliko dugo treba da nastavi sa svojom službom.

Među istoričarima se stalno spekuliše da je tokom Drugog svetskog rata papa Pije Dvanaesti napisao dokument u kome stoji da – u slučaju da ga nacisti kidnapuju – treba smatrati da je podneo ostavku i izabrati novog naslednika.

Kako je Vatikan odložio objavljivanje svih arhiva koji se tiču vremena pontifikata Pija, zbog razmirica oko njegovih reagovanja na nacistički holokaust, nema načina da se proveri da li su navodi o pomenutom dokumentu tačni.

Poslednji put je papa podneo ostavku pet vekova pre toga. Papa Grgur Sedmi, koji je vladao 1406–1415, učinio je to da bi prekinuo ono što se zvalo zapadna šizma.

U tom trenutku postojala su tri pretendenta na papski tron: rimski papa Grgur Sedmi, avinjonski papa Benedikt Trinaesti i antipapa Jovan Dvadeset treći. Pre nego što je podneo ostavku, Grgur je formalno sazvao crkveni savet i ovlastio ga da izabere njegovog naslednika.

Tokom 1294, samo pet meseci pošto je izabran, papa Selestin Peti izdao je dekret koji dozvoljava da pape podnesu ostavku, a zatim to i učinio. Živeo je naredne dve godine zatočen, a potom je proglašen za sveca.

----------------------------------------------

Pape koje su odstupile

Martin Prvi (649–655): rimski imperator Konstantin Drugi proterao ga na Krim gde je zatočen i mučen. Posle smrti je proglašen za sveca.

Benedikt Peti (964): imperator Svetog rimskog carstva Oto Prvi prisilio ga je da se povuče jer je imao svog kandidata.

Benedikt Deveti (1032–1045): prodao je papat svom kumu, onda se predomislio i pokušao da ga povrati. Kasnije ekskomuniciran iz crkve.

objavljeno: 12.02.2013

Nastavak na Politika...