Izvor: Vostok.rs, 06.Avg.2013, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šojgu želi vojne robote 2015-2017. umesto 2020.
06.08.2013. - 1898. Nikola Tesla je razvio i pokazao minijaturni radio-kontrolisani brod
Ruski ministar odbrane, Sergej Šojgu naložio je potčinjenima da se rokovi svih programa za razvoj robotike za vojnu namenu koriguju za oko dva puta.
Ovo znači da vojni roboti umesto 2020.-ih treba da „stanu u red“ do 2015.-2017. godine.
Šojgu ne krije: Oružane snage RF moći će da se nazovu savremenim i konkurentnim tek onda kada se na moru, na nebu i na kopnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << budu borili ne samo ljudi nego i roboti.
Godine 1898. Nikola Tesla je razvio i pokazao minijaturni radio-kontrolisani brod. Ta novost zabavila je publiku, ali ne više od toga. Nakon sto godina, 2008. g. američka korporacija General Dynamics, koja je jedna od najvećih svetskih proizvođača vojne tehnike, predala je pomorskim snagama SAD prvi brod bez posade „Flit“. (Fleet).
Glavna namena tog broda je pružanje pomoći osnovnom borbenom brodu u borbi sa podmornicama.
To je samo jedan od primera primene „vodenog robota“. U mnogim zemljama se brodovi bez posade sve češće koriste za patroliranje u pograničnim zonama, u antiterorističke i antipiratske svrhe.
Sve je jednostavno: operater se nalazi na rastojanju od nekoliko milja i upravlja radarom, infra-crvenom kamerom, spikerfonom i naoružanjem. Pri tom jedan čovek može istovremeno da upravlja sa nekoliko brodova. U slučaju da se nešto desi - stradaće tehnika, ali ne i ljudi.
Sada sve velike zemlje rade na razvoju takvih brodova. Nedavno su Pomorske snage Nemačke počele da realizuju program za modernizaciju desantnih brodova Watercat M8 u robotizovana plovila. Uzgred, to pitanje vredi – 1,3 milijarde evra, ali u Bundesveru ne žale novac za robote-ratnike.
Poznato je da se od 1980.-1990. i u Rusiji radilo na proizvodnji brodova-robota. Plod jednog od projekata trebalo je da bude brod – cilj, čiji je zadatak bio da imitira borbeni torpedni razarač (smatralo se da će protivnik „progutati mamac“ i početi lov na „prazno“).
Drugi projekat predviđao je proizvodnju minolovca bez posade. Oba programa zatvorena su 1990.-ih godina.
Da li se sada radi na njihovom razvoju nije poznato. Barem u dostupnim izvorima o tome nema nikakkvih informacija.
Verovatno danas niko neće u ovo poverovati. Desilo se to 23. marta 1930. godine.
Na jednom od poligona za ispitivanje pojavio se sovjetski laki T-18. Zašto je trebalo ispitivati mašinu koja je za to vreme bila zastarela? Nijansa je u tome što je to bila prva borbena mašina kojom se upravlja daljinski, preko radija.
Krećući se brzinom 2,5-4km/č. tenk je na ispitivanjima sa sigurnošću izvršavao sve komande operatera. Ideja robota-tenka dopala se samom vrhu. Tokom 1930-ih radovi su aktivno nastavljeni, ali evo šta konstruktori nisu uspeli da postignu – precizan pogodak.
Kada je počeo Veliki Otadžbinski rat, nikome nije bilo stalo do robota i projekat je zatvoren: ako precizan pogodak obezbeđuju tenkisti zašto su onda potrebne radio-kontrolisane šeprtlje?
A u SAD i drugim zemljama, članicama NATO, ta ideja je uspešno napredovala. Sada vodeći proizvođači tenkova u Nemačkoj, SAD, Francuskoj ne samo da rade na izgledu mašine budućnosti nego i probaju da „robotizuju“ postojeći tenkovski park: „Leopard“, „Abrams“, „Leklerk“ već postoje u varijantama bez posade. U nekim mašinama kompjuter ima pravo čak da „donosi“ samostalne odluke, na primer, o pitanjima navigacije. Amerikanci planiraju da do 2020. od ukupnog broja borbenih mašina 30% bude bez posade.
Kad se radi o Rusiji, opet je malo poznato o radu na domaćem razvoju. Skoro predstavljanje jedne od varijanti, obećao je „Uralvagonzavod“. O toj mašini nema pojedinosti, ali predstavnici firme kažu da će se robotom moći upravljati sa iPad-a. Sem toga obećano je da će vatrena moć i zaštićenost nove mašine znatno prevazilaziti mogućnosti postojećeg T-90.
(sledi nastavak)
Izvor: Itar-TASS
Izvor: fakti.org
