Izvor: Vostok.rs, 28.Mar.2014, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
So i voda na hladnoj Evropi
28.03.2014. -
Španski naučnici iz Centra za astrobiologiju INTA-CSIC i Madridskog univerziteta Komplutense pokušali su da modeluju led Jupiterovog satelita Evropa. Rezultati eksperimenta mogu da odgonetnu zagonetku nepoznate crvene supstance na površini satelita koja oštro kontrastira sa belom bojom ledene kore.
Evropa je jedno od najzanimljivijih tela Sunčevog sistema sa tačke gledišta traženja života, i slični ekspertimenti se mogu smatrati kopnenom pripremom za >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << buduće kosmičke projekte njihovog proučavanja.
Evropa, jedan od četiri najvećih Jupiterovih meseca, svet je vode: prema savremenim predstavama, ispod kore debele 10 kilometara iz vodenog leda nalazi se okean. Ni ovaj led, ni ova voda ne liče na one na koje smo navikli: na Evropi je vrlo hladno, a pritiska u kori je prilično velik. Hemijski procesi koji se dešavaju u toj sredini takođe ne liče na zemaljske. Između ostalog interesantno je da li u toku tih procesa supstance iz dubine satelita mogu da dospevaju na površinu kao što se to dešava sa zemaljskim vulkanima.
Pokušaj da se led Evrope stvori u laboratorijskim uslovima preduzeli su španski naučnici iz Centra za astrobiologiju INTA-CSIC i Madridskog univerziteta Kompluense.
Osim vode na površini Evrope se mogu videti hidratizovane soli, pre svega sulfat magnijuma, i leteća jedinjenja, kao što je ugljen-dioksid, sumporna kiselina i hidrogen. Istraživači su pretpostavili da u surovim uslovima razvoja satelita u toj sredini takođe treba da se formiraju gasni hidrati, gde u kristalnoj rešetci od molekula vode „zarobljeni“ molekuli gasa – u datom slučaju ugljen-dioksida (takve supstance se još nazivaju klatrati). Rastvor sulfata magnezijuma zagrevao se od minus pet do plus 17 stepeni Celzijusovih pri pritisku do 60 bara.
Pri maloj koncentraciji soli (5% po masi) hidrati ugljen-dioksida postojali su paralelno sa vodenim ledom pri temperaturama od minus 5 do minus 1 stepen Celzijusa. U 17%-nom rastvoru sulfata magnezijuma stabilnom pri temperaturi iznad minus 5 bili su samo hidrati ugljen-dioksida. U prenasićenom rastvoru osim njih kristalizovali su se i postojali dugo drugi minerali koji sadrže sulfat magnezijuma i vezanu vodu. Pri daljem zagrevanju oni su se transformisali u druge minerale.
Istraživačice (sva tri autora članka su žene) ocenile su između ostalog promene obima dobijenih supstanci. Ako hidrata ima manje nego hidratizovanih soli, obim se uvećava, a to znači da na površini Evrope mogu da se obrazuju uzvišenja. Ali ako je odnos suprotan ili se ova jedinjenja razaraju, obim se umanjuje i površina može da propadne. To može da bude direktno vezano za gornji sloj kore Evrope, na kojem se dobro primećuju haotične formacije od uzvišenja i udubljenja.
Još jedna zagonetka Evrope je crvena boja ovih topografskih osobina. Moguće, kaže Viktorija Munjos-Iglesijas, prvi autor članka, ona se pojavljuje posle delovanja soli sa naelektrisanim česticama mangetosfere Jupitera. Druga pretpostavka je uticaj vulkana susednog satelita Io.
Evropska kosmička agencija sada priprema JUICE – misiju na sistem Jupitera, orbitalni uređaj za proučavanje plazmenog okruženja planete i njegovih satelita. Prvo je bilo planirano da se veća pažnja pokloni upravo Evropi kao dobrom kandidatu za traženje na njoj uslova za život, a možda i samog života. Ali sada Evropa polako ispada iz plana misije: od nje se planiraju svega dva proletanja. Uzrok je loš položaj: ovaj mali satelit se nalazi u radijacionim pojasevima Jupitera, gde je mnogo visokoenergetskih čestica, opasnih za elektroniku i detektore. Velika pažnja se poklanja drugom satelitu – Hanimedu. Na njemu se takođe prestpostavlja okean tečne vode, ali on je zatvoren stokilometarskom korom leda, zato govoriti o traganju života i čak supstanci koje prethode živim organizmima na Hanimedu je mnogo teže.
Između ostalog, kako se vidi iz španskog istraživanja, naučnici za sada se ne predaju u svojim namerama da obrate na Evropu veću pažnju autora kosmičkih projekata. To je tim pre važno što je u nedavnom budžetu NASE za 2015. godinu predviđeno 15 miliona dolara za proučavanje tog satelita. Ako hladni svet Jupiterovog meseca zaista krije život ili bar njegove začetke. to otkriće će izmeniti mnoge predstave ne samo naučnika, već i svih ljudi.
Olga Zakutnjaja,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
