Izvor: Politika, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt u potrazi za boljim životom
Specijalno za "Politiku"
Atina, 26. decembra - Vest da je preko 30 ilegalnih emigranata nestalo u talasima uzburkanog Egeja, da je jedan pronađen mrtav, da su njih 35 sa mukom spaseni nadomak grčkog ostrva Lezbos, još jednom je bacila senku na božićne praznike. Nekako, po tradiciji, čamci sa ovim nesrećnicima upravo u vreme velikih slavlja kreću iz Turske prema Grčkoj i, neretko, završavaju tragično.
Samo od početka ove godine u Egeju se utopilo 120 ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 80 se vode kao nestali. Poslednja tragedija u noći između nedelje i ponedeljka samo povećava ova tužni broj i činjenicu da je od od januara do oktobra grčka obalska straža spasla sedam hiljada ilegalnih emigranata u vodama istočnog Egeja.
U oktobru je napušteni brod sa 192 emigranta zahvatila snažna oluja i samo igrom slučaja uspeli su da se dokopaju obala Krita. Većina od njih tvrdili su da su Iračani, iako su uglavnom bili iz Egipta. U novembru obalska straža našla je blizu Peloponeza ostavljeni brod sa 300 ilegalaca, a nedugo zatim je spaseno još njih 117 u blizini Zakintosa.
Već godinama otkako traje i spor između Grčke i Turske u vezi sa ovom problematikom - scenario je isti. U potrazi za boljim životom, ilegalci raznim kanalima stižu do Turske, tu plaćaju nekoliko hiljada evra po čoveku i zatim ih ukrcavaju u brodove. Turske posade ih prate donekle, a zatim ih u blizini grčkih teritorijalnih voda ostavljaju same na pučini. Tako desetine i stotine ljudi često danima plutaju Egejom bez hrane, vode i lekova.
Među njima su često čitave porodice sa malom decom, neretko zatvoreni i u kontejnere u kojima na velikim vrućinama mnogi ne izdrže. Za njih je nekakav spas kad ih otkriju grčki graničari jer tada počinje procedura spasavanja i rešavanja njihovog statusa. Naime, kao prva tačka ulaska ilegalaca u EU, Grčka je obavezna da sprovede celu proceduru i primeni zakonske mere od zatvora do deportacije.
Kako bi se izborila sa problemom ilegalne emigracije, Grčka je odvojila sredstva za 35 superbrzih patrolnih čamaca koji obilaze jugoistočni deo Egeja, između Kosa, Rodosa, Simija i Mitilinija. Ministar pomorske mornarice Jorgos Vulgarakis upozorava da se Grčka sve teže bori sa ovom ljudskom tragedijom i da problemi "ljudi iz čamaca" moraju da budu zajednička briga cele Evrope u koju su ovi ljudi i krenuli uglavnom iz ekonomskih, ali i političkih razloga. Činjenica da Grčka ima razuđenu obalu, oko deset hiljada manjih i većih ostrva, samo otežava situaciju jer je ovu "prozračnu" granicu teško kontrolisati. Ministar je predložio da se stvore evropske snage za patroliranje centralnim Mediteranom jer se talas emigranata iz Azije, Avganistana, Somalije i Egipta pojačava. Sporazumi potpisani sa Turskom o zajedničkoj borbi protiv ilegalnih prelazaka granice nisu dali mnogo rezultata. Neretko ljudi stradaju i na kopnenoj granici sa Turskom kada pokušavaju da preplivaju hladnu reku Evros ili kada naiđu na minska polja. A kada grčke vlasti ilegalce deportuju nazad u domovinu, susedi i evropske organizacije za ljudska prava neretko poručuju da je Atina nehumana i previše oštra.
Ali, za Atinu, istina je drugačija. U ovom trenutku u Grčkoj zvanično živi i radi preko milion emigranata, uglavnom iz Albanije, njih 63 posto. Sledeća najbrojnija grupa su Bugari, 28.000, Ukrajinci - 19.000, Rumuni i Gruzini. Pakistanaca ima 12.000, Rusa i Egipćana više od 10.000. Zanimljivo je da su emigranti sa urednim boravkom uglavnom mladi ljudi, od 19 do 40 godina, da su mnogi završili škole, da su zaposleni u građevinarstvu, u uslužnim delatnostima, u restoranima, poljoprivredi, kao pomoć u kući ili, preciznije, u onim sferama koje Grci smatraju poslovima niže kategorije.
[objavljeno: ]
