Izvor: Blic, 21.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt u jami
Smrt u jami
Najmanje 31 rudar je poginuo, a pet ih se vode kao nestali u eksploziji gasa u rudniku uglja u istočnoj Ukrajini. Snažna eksplozija urušila je tavanice u rudniku, što je, uz požar koji je izbio, dodatno otežalo napore spasilačkih ekipa da dođu do mesta nesreće.
Ovo je najgora tragedija u rudnicima koja se dogodila u Ukrajini za poslednje dve godine, kao i poslednja u nizu katastrofa koje su prilično česte u bivšim sovjetskim republikama. Uzrok >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << katastrofa su najčešće loši uslovi, a posao rudara u Ukrajini jedan je od najopasnijih 'zahvaljujući' i visokoj kocentraciji metana, zastareloj opremi i kršenju sigurnosnih uslova.
U trenutku nesreće na 500 metara pod zemljom nalazilo se 50 rudara, a usled eksplozije došlo je do velikog urušavanja zemlje. Nekoliko spasilačkih timova odmah je poslato u rudnik Krasnolimansk u oblasti Donjecka. Nesreću je preživelo 12 rudara koji su uspeli da izađu na površinu. U saopštenju Ministarstva za hitne situacije navodi se da će potraga za nestalima biti nastavljena, iako stručnjaci ističu da su male šanse da je neko od njih preživeo nesreću jer je temperatura u oknu bila veća od 104 stepena Celzijusa u trenutku eksplozije. Mesto nesreće obišao je i Andrej Klujev, zamenik premijera Ukrajine.
Volodimir Tajtarev jedan je od rudnika zaposlenih u Krasnolimansku. On se seća saveta profesora hemije iz osnovne škole: 'Ako ne učiš, radićeš čitavog života u rudniku'.
Tajtarev nije učio, ne zato što nije voleo hemiju, već zato što je oduvek želeo da bude rudar. On ima 65 godina, a pod zemljom radi već 43 godine.
'I dan-danas sećam se svog prvog silaska u jamu. Sišli smo duboko pod zemlju i tamo sam sreo čoveka koji čita novine. Smena se odmarala. Taj prizor me je impresionirao i pomislio sam da nije toliko strašno biti rudar'.
Posle više decenija provedenih pod zemljom, Volodimir nije iznenađen čestim tragedijama:
'Sve naše nevolje potiču od slabog finansiranja. Naša oprema je loša i zastarela. Niti imamo specijalne radne uniforme, a mnogi nemaju ni šlemove. Akumulator u mojoj lampi traje svega pola smene, zbog čega isključujemo svetlo kada smo na pauzi. Onda dođe inspektor za bezbednost i pita zašto sedimo u mraku. A ako upalim lampu, ona neće izdržati do kraja smene i neću moći da se vratim nazad'.
Volodimir ističe da je život rudara najteži i zbog malih plata: 'Prošlog meseca sam zaradio oko 85 dolara. Živim sam i mogu da preživim. Kada odem u penziju, mesečno ću primati oko 40 dolara. S tim novcem mogu samo da plaćam stan. Ali ako imate porodicu, to je nemoguće. Zbog toga mnogi rudari ne misle na bezbednost kada su pod zemljom, već misle kako da prehrane svoju porodicu'. A. Petrović
