Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj "Vsetin"
Država ne čini gotovo ništa za rešavanje teške socijalne situacije četvrt miliona čeških Roma
Specijalno za "Politiku"
PRAG, 8. novembra – Uoči nedavnih komunalnih i senatskih izbora, u nekoliko čeških gradova preseljeni su ili, kako neki kažu, deportovani Romi, uglavnom iz centra grada na lokacije na kojima će manje "smetati". Slučaj vsetinskih Roma je, međutim, izazvao posebno uzbuđenje javnosti, izgleda ne toliko zbog onog što je urađeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko zbog ružnog rečnika kojim je bio praćen.
Starosta (gradonačelnik) Vsetina, grada od oko 30.000 stanovnika u zlinskom regionu u Moravskoj, Jirži Čunek kandidovao se ponovo na ovo mesto i uz to i za senatora sa sloganom: "Gasiću i dalje ono što vam gori." Najveći takav transparent je visio na oronuloj velikoj zgradi u samom centru odakle je iseljeno oko 200 Roma da bi se na tom mestu napravio parking i park. Takvu promenu su građani mogli samo da pozdrave jer su ova zgrada u havarijskom stanju, koju je pristojan svet noću zaobilazio u širokom luku, i njena okolina zaista bili ruglo grada.
Iseljenje je pravno bilo relativno lak zadatak jer većina, reklo bi se čak ubedljiva, stanara nije plaćala redovno, neki i uopšte, stanarinu, struju, vodu... i bila dužna velike sume novca. Većinu je Čunek preselio na oko tri kilometra od grada u trospratnicu, sastavljenu od metalnih kontejnera, nalik na ogromni kavez ili američke zatvore, ostatak na zabačenu seosku periferiju opštinske teritorije, uz granicu sa Slovačkom, bez železničkih i autobuskih veza, daleko od škola, socijalnih i zdravstvenih ustanova.
Reči koje je u kampanji upotrebio Čunek, kandidat Narodno-hrišćanskih demokrata (KDU–ČSL, takozvani lidovci) bile su verovatno probrane za to da bi bio "sočniji" i "približio" se glasačima. Ukratko, ovaj političar, koji je, treba li to uopšte isticati, ubedljivo pobedio i na izborima za gradonačelnika i senatora, govorio je o "čiru" u centru mesta koji se mora "očistiti" i tome slično.
Zbog tih reči se u češkoj javnosti opravdano digla velika politička prašina, u kojoj se, kao što u takvim slučajevima često biva, nažalost zaboravljalo na ono najvažnije. A to je da se nešto za rešavanje socijalne situacije četvrt miliona čeških Roma (od toga trećina živi u veoma teškoj situaciji u getima) mora i to što pre učiniti. A da li se problem, prema kriterijima političke korektnosti, sme nazvati čirom, to je sekundarna stvar...
U drugi plan su otišle i sporne stvari oko ovog preseljenja Roma. Na primer, zašto su preseljeni i oni koji su redovno plaćali stanarinu i ostale troškove stana, ko je tako pametno smislio preseljenje u kontejner u kojem će moći da se greju samo na struju i to po najskupljoj tarifi? A oni koji su odseljeni u kuće, na kojima su, inače, debelo zaradili oni koji su ih preprodali opštini, morali su ih uzeti na kredit koji će retko ko hteti, a još ređe moći da otplaćuje. A da se i ne govori o tome da samouvereni lokal-demagozi odbijaju da poslušaju išta od onog što je već u nauci i socijalnom radu postalo opšte mesto.
--------------------------------------------------------------------------
Nikako geto
Iz Kancelarije vlade, zadužene za probleme Roma, preporučivali su Čuneku da grad načini dugoročnu strategiju socijalnog stanovanja i da dodeljuje socijalne stanove po celom gradu, nikako na jednom mestu, onima koji ispunjavaju odgovarajuće kriterijume. Ništa od toga nije poslušao a rešavanje problema je zloupotrebio za izbornu kampanju. Stručnjaci ukazuju da je ogromna razlika da li Romi žive u gradovima ili na lokalitetima udaljenim od njih. Iako, na primer i u Pragu, tamo gde žive u većem broju (Žižkov, Crni most...) ima više problema s kriminalom i tenzija s drugim građanima, deca tamo idu u školu, Romi imaju kontakt sa sredinom, uklapaju se, bar deo njih, u društvo... A na udaljenim lokacijama, na kakve su deportovani vsetinski Romi, oni su u apsolutnoj izolaciji. "Tamo su lihvarenje, prostitucija, droga, zaista gnusni i opasni svet iz koga deca izlaze samo kada pođu u posetu rođacima u zatvoru", kaže Danijel Hule, aktivista iz organizacije "Čovek u tesnacu".
M. Lazarević
[objavljeno: 12.11.2006.]
